Šta ako Sunčev sistem nema osam, već 200 planeta: "Degradirani" status Plutona pokrenuo velike dileme
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Pre tačno 20 godina, u avgustu 2006. godine astronomi Međunarodne astronomske unije (IAU) demokratski su glasali da Pluton ponovo klasifikuju kao patuljastu planetu. Da li je sada pravi trenutak da se ta kontroverzna odluka preispita? Da li bi Pluton ponovo trebalo nazvati planetom?
Nekoliko godina pre glasanja IAU, među astronomima je bilo onih koji su se zalagali da se broj svetova u našem Sunčevom sistemu smanji sa devet na osam i da se Plutonu oduzme status planete. Godine 2000. Nil Degras Tajson otišao je toliko daleko da je uklonio Pluton iz postavke posvećene planetama u planetarijumu Hejden u Njujorku.
Preispitivanje njegovog statusa počelo je još ranije, tokom devedesetih, kada su otkrivena udaljena tela u Kajperovom pojasu iza Neptuna, sa orbitama sličnim Plutonovoj.
Sve je kulminiralo u julu 2005. godine otkrićem Erisa, tela veličine približne Plutonovoj, koje je još udaljenije od Sunca. Da li je Eris bila deseta planeta? Ako nije bila planeta, kako smo onda i dalje mogli da Pluton nazivamo planetom?
Godinu dana kasnije o ovom pitanju raspravljalo se na sastanku Međunarodne astronomske unije, na kojem su se okupili astronomi iz celog sveta kako bi razgovarali o različitim nedoumicama. Iznet je veliki broj predloga i protivpredloga, a neki od njih bi čak povećali broj priznatih planeta na 14. Na kraju je, međutim, Pluton postao patuljasta planeta.
"Reklasifikacija" ili degradacija?
Iako je Pluton zvanično "reklasifikovan", mnogima u javnosti to je delovalo kao da je Pluton degradiran. Takav stav zastupali su naučnici koji su se protivili odluci, među njima i Alan Stern, glavni istraživač misije "New Horizons" ka Plutonu. Sternova svemirska letelica lansirana je 2006. godine na putovanje ka planeti, ali je 2015. godine stigla do "planetoida".
Neki su tvrdili da je Pluton i dalje na neki način planeta, samo mala. Taj argument donekle je oslabljen činjenicom da mu je Međunarodna astronomska unija dodelila broj malog planeta 134340, koji se uglavnom koristi za asteroide.
Povezane vesti
"Prirodu nije briga kako zovemo Pluton"
Bilo kako bilo, Pluton je tokom proteklih 20 godina ostao patuljasta planeta. Međutim, na godišnjicu tog sudbonosnog glasanja IAU, postavlja se pitanje da li je vreme da se odluka preispita. Pol Birn, planetarni astronom sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, svakako smatra da jeste.
BRENDAN SMIALOWSKI / AFP / Profimedia
"Da, Pluton je planeta", rekao je on za Space.com. "I ne samo Pluton, već i ostale patuljaste planete: Cerera, Eris, Makemake i Haumea, a da ne pominjemo Sednu i Kvar, koji su patuljaste planete po svemu osim po imenu. Na kraju krajeva, mislim da su svi oni planete i ne mislim da imamo bilo kakvu korist od toga da Pluton ne ubrajamo među planete".
U određenoj meri, čitava ova rasprava jeste stvar semantike, a Birn prihvata takvo gledište i podseća: "Prirodu nije briga kako zovemo Pluton".
Međutim, percepcija je druga stvar i upravo tu Birn smatra da je odluka IAU iz 2006. godine na kraju podbacila.
On objašnjava da ga, kada drži javna predavanja o planetama, publika ne pita o neverovatnim aktivnim azotnim glečerima na Plutonu ili o tome kako je nastala njegova ogromna struktura u obliku srca. Umesto toga, žele da znaju zašto je Pluton degradiran. Čitavo pitanje statusa Plutona postalo je prepreka predstavljanju naučnih činjenica javnosti.
"Učinili smo ogromnu medveđu uslugu javnosti iz perspektive promovisanja nauke", rekao je Birn. "Način na koji smo predstavili tu poruku stao je na put pokušaju da razumemo šta je Pluton."
Jedan od argumenata iz 2006. godine bio je da modeli nastanka Sunčevog sistema predviđaju da bi moglo da postoji na stotine objekata sličnih Plutonu i Erisu koji još nisu otkriveni u rasutom disku i Ortovom oblaku, ogromnom, još nedovoljno istraženom području koje bi moglo da se prostire čak do jedne svetlosne godine od Sunca.
Povezane vesti
"Jedno od pitanja koje su ljudi postavljali bilo je: kako će deca zapamtiti imena 200 planeta?", rekao je Birn. "Ali samo pogledajte koliko Pokemona deca znaju po imenu. Ako se na kraju ispostavi da u Sunčevom sistemu ima 200 planeta, pa šta?"
Definicija planete prema Međunarodnoj astronomskoj uniji
Semantika ili ne, način na koji klasifikujemo nebeska tela mora da bude zasnovan na određenom naučnom pristupu. Međunarodna astronomska unija je 2006. godine ustanovila tri kriterijuma za određivanje toga šta je planeta.
JHUAPL/SwRI / Shutterstock Editorial / Profimedia
Prvo, planeta mora da bude u hidrostatičkoj ravnoteži, što znači da ju je njena gravitacija oblikovala u približno sferičan oblik. Pored toga, njena unutrašnjost mora biti diferencirana, odnosno teži elementi trebalo bi da su se spustili ka jezgru. Čini se da se svi slažu sa ovim delom definicije planete.
Gravitacija Plutona oblikovala ga je u sferno telo.
Drugi kriterijum je da telo mora da kruži oko Sunca. Zato se Mesec ne smatra planetom — Mesec ne kruži oko Sunca, već oko planete. Ipak, Birn napominje da bi, kada bi se on pitao, i velike mesece nazvao planetama.
Strogo govoreći, ovaj kriterijum isključuje egzoplanete jer one ne kruže oko našeg Sunca. Međutim, zdrav razum nalaže da ih ipak smatramo planetama jer kruže oko sopstvenih zvezda.
Ali šta je sa planetama lutalicama koje same prolaze kroz međuzvezdani prostor? Astronomi sada počinju da otkrivaju veliki broj ovih slobodno plutajućih svetova. Moglo bi se tvrditi da je većina njih zaista nastala u orbiti oko zvezde, a da su kasnije izbačene iz tog sistema, pa ih je u redu i dalje nazivati planetama. Ali čini se da su neke planete lutalice nastale direktno urušavanjem oblaka gasa, bez matične zvezde. Takve planete prolaze kroz "rupe u zakonu" IAU.
Treća tačka je ona koja izaziva najviše kritika. Prema njoj, da bi neki objekat bio planeta, mora da "očisti" svoje orbitalno susedstvo. Drugim rečima, mora da bude dominantan u području oko svoje orbite, tako da je njegova gravitacija uklonila druga tela.
Pluton ne ispunjava ovaj kriterijum jer se njegova orbita zapravo ukršta s Neptunovom, a uz njega se nalaze i drugi objekti Kajperovog pojasa sa susednim orbitama.
Ali onda bismo mogli da kažemo da ni Neptun ne zaslužuje da se zove planetom, jer Pluton zadire u njegovo orbitalno područje. A šta je sa postojanjem asteroida koji prolaze blizu Zemlje? Da li njihovo postojanje znači da Zemlja nije planeta zato što ih još nije "očistila" iz svog okruženja?
Čini se da u ovom delu definicije planete zaista postoji određena nepreciznost, možda kao posledica pomalo užurbanog načina na koji je glasanje sprovedeno pre 20 godina, piše Space.com.
Planetarni procesi
Ali ako bi odluka IAU bila odbačena, šta bi trebalo da je zameni? Kako bi trebalo da klasifikujemo planete? Birn ima nekoliko ideja.
AP/NASA/JHUAPL/SwRI via AP
"To što su okrugle i što su prošle određeni stepen diferencijacije ima mnogo smisla za mene", rekao je. "Sa geofizičkog stanovišta, ako su dovoljno velike da ih sopstvena gravitacija oblikuje u kugle, onda su dovoljno velike da su prošle kroz neku vrstu unutrašnje hemijske obrade i da su sposobne za određene aktivne geološke procese: oslobađanje isparljivih materija koje stvaraju atmosferu, vulkanizam, geomorfološke procese na površini, pa čak i kratkotrajno magnetno polje. Zato Mesec računam kao planetu, jer je prošao kroz takve planetarne procese".
Birn priznaje da gasoviti džinovi nemaju ta svojstva jer nemaju čvrstu površinu, ali niko ne dovodi u pitanje planetarni status Jupitera. Kada je reč o Uranu i Neptunu, zapravo ne znamo da li se duboko unutar njih možda krije neka vrsta super-Zemlje.
Ni naziv "patuljasta" ne impresionira Birna. Po njegovom mišljenju, on zvuči kao da podrazumeva hijerarhiju planeta, sa gasovitim džinovima na vrhu, a patuljastim planetama na dnu.
"Ne postoji prirodna hijerarhija; one se ne formiraju prema takvoj hijerarhiji", rekao je on.
Iako su Pluton, Eris i druge patuljaste planete sastavljene od ostataka koji su preostali nakon formiranja Sunčevog sistema, one su se ipak spojile na isti način kao i druge planete, u smislu da su se njihovi gradivni blokovi udružili i formirali veća tela.
Međutim, jedan od argumenata protiv toga da Pluton bude planeta jeste da, ako je on samo jedan od 200 takvih objekata, onda više nije ništa posebno. Mogao bi da bude zaboravljen i na kraju tretiran gotovo usputno. Kao patuljasta planeta, on je predstavnik čitave svoje kategorije, čuvar čitavog područja svetova slične veličine.
Još 200 planeta?
Pravi test uslediće kada astronomi počnu da otkrivaju neke od tih navodnih 200 planeta daleko od Sunca. Sve dok budu približno veličine Plutona, neće biti rasprave. Ali šta će se dogoditi kada astronomi otkriju jednu veličine Marsa, ili čak veličine Zemlje?
Sasvim sigurno bismo takvo veliko telo smatrali planetom. Možda bi taj svet nastao bliže Suncu, ali ga je kroz gravitacione interakcije sa nekom od džinovskih planeta nešto izbacilo iz unutrašnjeg dela sistema. S druge strane, možda je nastao upravo tamo, u spoljašnjem delu Sunčevog sistema, od istih ostataka od kojih je nastao i Pluton.
Handout / AFP / Profimedia
"Prema definiciji IAU, takvo telo ne bi ispunjavalo uslov da bude definisano kao planeta jer ne bi očistilo svoje orbitalno susedstvo", rekao je Birn. "Ako bismo pronašli takvu planetu, to bi bio još jedan ekser u kovčegu pokušaja da se ova tela razlikuju isključivo na osnovu toga gde se nalaze, a ne na osnovu toga šta su."
Bez obzira na sve, ako Pluton ponovo treba da bude planeta, za to mora da postoji naučno opravdanje. Nostalgija, američki ponos ili želja da deca lakše pamte imena planeta nisu dovoljni razlozi da se prvobitna odluka IAU poništi.
Umesto toga, možda bi trebalo preispitati naziv "patuljasta planeta" i pronaći prikladniju kategoriju.
Ili možda jednostavno nemamo dovoljno dobre reči da opišemo sve ono što otkrivamo, piše Space. Koncepti poput planeta ukorenjeni su u istoriji koja seže hiljadama godina unazad, u vreme kada ljudi nisu razumeli šta su zapravo te "zvezde lutalice". Zato možda i nije iznenađujuće što sada nailazimo na teškoće kada pokušavamo da termin "planeta" primenimo na savremeno razumevanje različitih tipova svetova.
Ako ne postoji način da se ova tela klasifikuju na način koji je istovremeno dosledan i zadovoljavajući za sve, možda bi jednostavno trebalo da prestanemo toliko da brinemo o tome.
Kako god odlučili da ga nazivamo, Pluton će zauvek biti Pluton.
Komentari (0)