Čak 30.000°C u deliću sekunde: Sve tajne učestalog prirodnog fenomena o kom i dalje ne znamo mnogo

Karakteristično brujanje koje čujete je električni naboj koji se akumulira unutar Teslinog kalema. Onog trenutka kada napon postane dovoljno snažan, vazduh prestaje da bude izolator i nastaju varnice koje simuliraju jedan od najfascinantnijih fenomena prirode.

Ovo je deo štanda Univerziteta u Kardifu na ovogodišnjoj Letnjoj izložbi nauke Kraljevskog društva u Londonu. Cilj istraživača je jednostavan, ali ambiciozan: učiniti nauku o munjama vidljivom i razumljivom svima. Iako su ove varnice male u poređenju sa onim što naučnici proizvode u svojim laboratorijama, one verno prikazuju ključnu osobinu groma - struja se ne kreće pravolinijski, već se grana kroz vazduh tražeći put najmanjeg otpora.

Laboratorija u kojoj se "prave" gromovi

Univerzitet u Kardifu poseduje specijalizovanu Laboratoriju za munje, deo odseka za inženjerstvo visokog napona. Ovde istraživači, u kontrolisanim uslovima, proizvode veštačke munje oslobađajući ogromne količine uskladištene energije u vidu kratkih, snažnih impulsa.

"Ovo nam omogućava da ponavljamo isti udar iznova, menjamo uslove i merimo rezultate na način koji bi bio nemoguć usred oluje", objašnjava Daniel Mičard, viši predavač na Univerzitetu u Kardifu za AP.

Martin Jaček / Alamy / Profimedia

Ova istraživanja su ključna za testiranje materijala i opreme - od delova aviona i vetrogeneratora, do elektroenergetskih mreža i zaštitnih uređaja.

Eksplozija vrelija od površine Sunca

Fizika munje je zastrašujuća. Sve počinje unutar olujnih oblaka gde sudari kristala leda i kapljica vode razdvajaju električni naboj. Kada razlika u naponu postane prevelika, vazduh "puca" i postaje deo strujnog kola.

"To je poput eksplozije. Munja cepa elektrone iz atoma u vazduhu, stvarajući zaslepljujući bljesak. Temperatura dostiže neverovatnih 30.000 stepeni Celzijusa, što je oko pet puta toplije od površine Sunca", kaže Mičard.

John Sirlin / Alamy / Profimedia

Ono što čujemo kao grmljavinu je zapravo zvuk vazduha koji bukvalno puca usled naglog širenja i protoka elektriciteta ka zemlji.

Šta nas čeka u budućnosti?

Iako munje fasciniraju čovečanstvo milenijumima, nauka ih teže proučava nego kišu ili temperaturu. Globalni sistemi za praćenje munja postoje tek od sredine devedesetih, što je kratak period za uočavanje dugoročnih obrazaca. Ipak, veza sa klimatskim promenama postaje sve jasnija.

Kako se planeta zagreva, atmosfera zadržava više vodene pare, što služi kao "gorivo" za olujne oblake. Istraživanja sugerišu da bi broj udara munja mogao da se poveća za 12 do 35 odsto po svakom stepenu globalnog zagrevanja.

"To je regionalni fenomen. U nekim oblastima će biti znatno više oluja, dok će ih u drugima biti manje. Nedavno smo to videli u Velikoj Britaniji, gde ekstremne grmljavinske oluje dolaze odmah nakon kratkih talasa vrelih dana", ističe Mičard.

profimedia

Opasnosti nisu samo naučna teorija, već imaju vrlo praktične posledice. Munje izazivaju razorne šumske požare, oštećuju dalekovode i ometaju komunikacije. Moderna infrastruktura, zasnovana na osetljivoj elektronici, posebno je ranjiva.

Podsetimo, u januaru prošle godine (2025), više od 500 vatrogasaca u argentinskoj provinciji Čubut borilo se sa požarima koji su progutali 30.000 hektara šume, a sve je počelo jednim udarom groma. Takođe, prošle subote svet je obišao snimak udara munje u Ajfelov toranj tokom snažne oluje koja je pogodila Pariz nakon višednevnih tropskih temperatura.

Sir Karlos Frenk, kosmolog iz Kraljevskog društva, zaključuje: "Fiziku munje razumemo odavno, ali ono što je novo su načini na koje možemo javnosti objasniti ove komplikovane mehanizme na opipljiv i jasan način".