Nova studija menja dosadašnja saznanja: Čak i trag rovera može stvoriti uslove za život na Mesecu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Mikrobi sa Zemlje mogli bi da prežive surovu površinu Meseca, iako u stanju suspendovane aktivnosti, pokazuje novo istraživanje.
Prethodna istraživanja ukazivala su na to da je površina Meseca previše negostoljubiva da bi mikroorganizmi mogli da opstanu, uglavnom zbog ultraljubičastog zračenja i toplote Sunca.
Međutim, rad iz 2019. godine nije uzeo u obzir zaštitu koju mogu da pruže brda i doline na Mesecu.
To bi moglo biti posebno značajno na mesečevim polovima, gde Sunce nikada ne doseže zenit, stvarajući trajno zasenčene oblasti u kojima može da postoji led, a možda i mnogo više od toga.
U novoj studiji istraživači su analizirali tri vrste bakterija i dve vrste gljivica. Sve su one uobičajeno prisutne tokom ljudskih svemirskih misija, a među njima su i mikroorganizmi za koje su prethodna istraživanja pokazala da su naročito otporni na surove uslove u svemiru. Ranije studije utvrdile su da su ovi oblici života otporni na vakuum, hladnoću i čestice visoke energije.
Naučnici su uporedili prethodno prikupljene podatke o preživljavanju ovih mikroba sa mapama Meseca koje beleže nivoe ultraljubičastog zračenja i temperature na njegovoj površini. Utvrdili su da na oba mesečeva pola verovatno postoje područja u kojima bi mikroorganizmi mogli da opstanu, iako u stanju suspendovane aktivnosti poznatom kao kriptobioza, u kojem ne mogu da se kreću niti rastu sve dok se ne pojave povoljniji uslovi.
Mikrobima možda nije potrebno mnogo zaklona da bi opstali na Mesecu.
Tanjug AP/Esteban Felix, File
"Čak i otisak čizme ili trag točka rovera mogu stvoriti nastanjivo područje", rekao je za Space.com koautor studije Prabal Saksena, planetolog iz NASA-inog Godard centra za svemirske letove u Grinbeltu, u saveznoj državi Merilend.
Povezane vesti
"Naši nalazi pokazuju da moramo još pažljivije da razmišljamo o materijalima koje bismo nenamerno mogli da ponesemo sa sobom tokom istraživanja svemira, kao i o uticaju koji bismo mogli da ostvarimo", izjavila je za Space.com koautorka studije Heder Grejem, organska geohemičarka iz NASA-inog Godard centra za svemirske letove.
Pored mogućnosti da buduće misije na Mesec tamo donesu mikroorganizme sa Zemlje, naučnici navode da je moguće i da su drevni kosmički udari izbacili sa Zemlje stene koje su sadržale mikrobe, a koje su potom mogle da završe na Mesecu.
"Mesec bi mogao da bude poput Zemljinog zamrzivača, čuvajući veoma zanimljive dokaze o prošlosti Zemlje ako su dospeli na njegove polarne oblasti", kaže Saksena.
"Budući eksperimenti mogli bi da pokažu koliko različite vrste mikroba zaista mogu da opstanu na Mesecu. Imamo izuzetnu priliku da zaista promislimo o granicama života i o tome koliko je on otporan čak i u neverovatno ekstremnim okruženjima", dodao je on.
Sve u svemu, "Mesec je veoma raznovrsno i fascinantno nebesko telo, a njegovi polovi predstavljaju jedinstvene regione kada je reč o sposobnosti da zarobe isparljive supstance poput vode, ali i potencijalno da sačuvaju život", zaključio je Saksena.
Naučnici su rezultate svog istraživanja objavili 19. avgusta u naučnom časopisu Science Advances.
Komentari (0)