Nemačka i još četiri članice EU pregovaraju sa Ruandom o centrima za deportaciju

Nemačka i još četiri zemlje Evropske unije mesecima rade na sporazumima o migracijama sa afričkim državama, a sledeće nedelje trebalo bi da počnu konkretni pregovori sa Ruandom o uspostavljanju centara za povratak odbijenih tražilaca azila, javljaju nemački mediji.

Delegacija evropskih vlada trebalo bi sledeće nedelje da otputuje u Ruandu kako bi razgovarala o takozvanim centrima za povratak, prenose Špigel i Report Majnc.

Grupu zemalja koja sebe naziva "implementatorima", pored Nemačke, čine Austrija, Danska, Grčka i Holandija.

Cilj grupe je da do kraja godine pronađe partnersku zemlju, dok je i Italija poslednjih nedelja izrazila interesovanje za sličan sporazum sa Ruandom.

Evropski parlament je u junu odobrio novu uredbu EU o vraćanju migranata, kojom je stvoren pravni osnov za uspostavljanje centara za povratak u trećim zemljama.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint tada je rekao da bi prvi sporazumi mogli da budu zaključeni do kraja godine.

Centri, međutim, mogu da budu uspostavljeni samo uz saglasnost treće zemlje. Razgovori sledeće nedelje vodiće se na tehničkom nivou, a za sada se, prema dostupnim informacijama, odnose isključivo na centre za povratak.

U te centre mogli bi da budu premešteni ljudi čiji su zahtevi za azil u Evropi odbijeni.

Neke zemlje, među kojima je Austrija, razmatraju i mogućnost uspostavljanja takozvanih centara za azil, u kojima bi partnerske države odlučivale o zahtevima ljudi koji su pobegli u Evropu i eventualno im odobravale zaštitu.

Ruanda je sličan sporazum sa Velikom Britanijom potpisala 2022. godine. Britanska vlada planirala je da plati smeštaj nekoliko stotina tražilaca azila koji bi postupak za dobijanje azila vodili u Ruandi.

Britanski Vrhovni sud je 2023. godine zaustavio taj plan, uz obrazloženje da tražioci azila u Ruandi ne bi imali dovoljnu zaštitu i da bi mogli da budu deportovani u druge zemlje ili svoje države porekla.

Laburistička vlada, koja je preuzela vlast 2024. godine, konačno je odustala od sporazuma. Tadašnja ministarka unutrašnjih poslova Ivet Kuper nazvala ga je "najšokantnijim rasipanjem novca poreskih obveznika" koje je ikada videla.

Troškovi su iznosili oko 800 miliona evra. I eventualni novi sporazum sa Ruandom mogao bi da bude osporen pred evropskim sudovima.

Fondacija Bertelsman tu zemlju ocenjuje kao "tvrdu autokratiju", dok organizacije za zaštitu ljudskih prava, poput Hjuman rajts voča, optužuju vlasti u Ruandi za gušenje opozicije.

Osim toga, prema izveštajima stručnjaka Ujedinjenih nacija, ruandske snage podržavaju pobunjeničku grupu M23 u ratu u susednom Kongu.

Kao još jedan kandidat za evropske centre za povratak pominje se Uganda.

Holandija je sa tom zemljom već potpisala memorandum o razumevanju, ali neke partnerske države sada navodno kritičnije gledaju na mogućnost sporazuma sa Ugandom.

Prema informacijama Špigela i Report Majnca, u Ugandi postoje još veće bojazni u pogledu ljudskih prava nego u Ruandi.

Kvir osobe su izložene progonu, dok su bezbednosne snage u januaru upale u dom opozicionog lidera Bobija Vajna, koji je potom napustio zemlju.

Portparolka vlade Ruande pre nekoliko dana potvrdila je da su vođeni "prvi razgovori" sa evropskim vladama o sporazumu o migracijama, ali je naglasila da još ništa nije odlučeno.

Ministarstva unutrašnjih poslova Nemačke i Austrije potvrdila su da se vode razgovori o centrima za povratak, ali nisu navela sa kojim državama.

Nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da, "zbog poverljivosti koja je neophodna u cilju saradnje zasnovane na poverenju", potencijalne partnerske zemlje ne mogu unapred da se imenuju.

Portparol austrijskog ministarstva unutrašnjih poslova rekao je da je dogovoreno da se o razgovorima ćuti i da se toga pridržavaju.