"Kurtijev cilj je da Srba ne bude, KFOR ne reaguje - teror se nastavlja": Drecun i Odalović za Euronews Srbija o Kosmetu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Kosovo i Metohija, položaj Srba i odgovornost međunarodnih misija bili su u fokusu razgovora za Euronews Srbija, u kojem su Milovan Drecun i Veljko Odalović ocenili da se, uprkos tvrdnjama o poboljšanju bezbednosne situacije, pritisak na Srbe nastavlja, dok KFOR, EULEX i UNMIK, kako tvrde, ne koriste u dovoljnoj meri svoje mandate.
Drecun ocenjuje da se najnovija dešavanja na Kosovu i Metohiji uklapaju u procenu NATO-a i KFOR-a da je bezbednosna situacija poboljšana i stabilna, iako, kako navodi, događaji na terenu govore drugačije.
"Sve se to, znate, uklapa u procenu NATO-a, odnosno KFOR-a, da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji poboljšana, da je stabilna. Dakle, prebijanje Srba, napad na njihovu imovinu, rušenje objekata, institucionalno maltretiranje, zaobilaženje rukovodstva četiri opštine na severu i to u oblastima gde oni imaju nadležnosti - sve to verovatno poboljšava bezbednosnu situaciju, pa se KFOR tako ponaša", rekao je Drecun.
On ukazuje da se, uprkos institucionalnoj krizi na Kosovu i Metohiji i nemogućnosti nastavka konstitutivne sednice parlamenta u Prištini, pritisak na srpsko stanovništvo nastavlja.
"To ne smeta Aljbinu Kurtiju da sprovodi kontinuirani teror nad srpskim narodom. Imate institucionalni teror koji se sprovodi preko institucija samouprave, prvenstveno tako što su Srbi pretvoreni u građane drugog reda, selektivno i diskriminatorski se primenjuju zakoni prema njima, ne mogu da ostvare ni osnovna ljudska prava i ne mogu da zaštite svoju imovinu", naveo je Drecun.
Prema njegovim rečima, pored institucionalnog, postoji i fizički pritisak na Srbe, koji se, kako tvrdi, sprovodi preko Kosovske policije i ekstremnih Albanaca.
"Taj fizički teror se prvenstveno sprovodi preko takozvane kosovske policijske službe, ali i preko ekstremnih Albanaca i nekih drugih koji, apsolutno sam siguran, sve rade po direktivi koja stiže iz Prištine od Aljbina Kurtija i njegovih saradnika", rekao je Drecun.
Povezane vesti
Drecun smatra da je krajnji cilj kosovskog premijera Aljbina Kurtija da srpsko stanovništvo napusti Kosovo i Metohiju, ukazujući na pad broja Srba u prethodnih pet godina.
Euronews Srbija
"Krajnji cilj Aljbina Kurtija, koji je po meni sada vodeći velikoalbanski ideolog i predvodnik, jeste da ne bude Srba na Kosovu i Metohiji. Poražavajuća je činjenica da za poslednjih pet godina 25 odsto Srba manje živi na Kosovu i Metohiji, a nisu otišli zato što, kao i mladi Albanci, traže bolji život. Srbi su pod prinudom otišli jer su toliko terorisani da jednostavno ne vide mogućnost da dalje opstaju na Kosovu i Metohiji", istakao je Drecun.
Kako dodaje, kontinuitet nasilja, prema njegovoj oceni, traje uprkos institucionalnoj krizi, dok međunarodne misije ne reaguju adekvatno.
"Međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji, KFOR i EULEX, ne reaguje na sve to, imaju pasivan stav, čak podržavaju sa ocenama da je to sprovođenje zakona. Prebijanje gospodina Raškovića je, po njima, bilo sprovođenje zakona", naveo je Drecun.
Govoreći o poruci predsednika Srbije NATO-u, Drecun ocenjuje da je Vučić u pravu kada odgovornost za bezbednosnu situaciju Srba na Kosovu i Metohiji povezuje sa NATO-om i KFOR-om.
"Predsednik je apsolutno u pravu kada je identifikovao NATO kao glavnog krivca zato što nema sigurnog okruženja, jer NATO, odnosno KFOR, jeste taj koji je po Rezoluciji 1244 morao da stvori sigurno okruženje. Po meni, apsolutno nije to uradio", rekao je Drecun.
On je dodao da je, prema njegovoj oceni, nakon dolaska međunarodnih snaga veliki broj Srba napustio Kosovo i Metohiju.
Povezane vesti
"220.000 proteranih Srba nakon dolaska međunarodnih snaga, kada je 50.000 vojnika KFOR-a bilo na Kosovu i Metohiji. Proterali su Srbe, sada se posao dovršava", zaključio je Drecun.
Veljko Odalović ocenjuje da je neophodno vratiti se na odredbe Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244, kojima su, kako navodi, definisane bezbednosne garancije za Kosovo i Metohiju.
"Kumanovskim sporazumom, koji je potpisan sa predsednikom KFOR-a, dogovorene su sve bezbednosne garancije, zaštita i mehanizmi. Između ostalog, bilo je predviđeno da se stotine, a ne više od hiljadu, srpskih vojnika i policajaca vrate na prostor Kosova i Metohije kako bi štitili crkve, manastire, sarađivali sa KFOR-om, učestvovali u razminiranju područja i tako dalje“, rekao je Odalović.
On smatra da KFOR nije ostvario svoju osnovnu funkciju i da je njegovo današnje delovanje, kako tvrdi, deo šire politike prema Srbiji i Srbima.
"KFOR, uz suštinsko učešće NATO-a, apsolutno nije ostvario svoju funkciju. Ovo što danas radi je samo nastavak jedne kontinuirane agresije koju međunarodne organizacije i institucije vrše nad Srbijom i Srbima, sve sa jednim ciljem - da zaokruže kosovsku državnost. Sve ovo što rade danas zapravo je u funkciji zaokruživanja kosovske državnosti", naveo je Odalović.
Govoreći o institucionalnoj krizi u Prištini, Odalović ističe da, bez obzira na političke probleme, institucije pod kontrolom Aljbina Kurtija nastavljaju da funkcionišu.
"To što dozvoljavaju Kurtiju jeste institucionalna kriza, ali institucije pod komandom Aljbina Kurtija već dve godine vrše neviđeni teror. Policija je institucija kojom on upravlja. Suština je da se sve pretvorilo u jedan zajednički mehanizam sa jednim ciljem - povlačenje KFOR-a i njihove ocene da je stanje, koje je uz sav ovaj teror toliko javno, jasno i vidljivo i merljivo, poboljšano", rekao je Odalović.
Posebno ukazuje na ulogu međunarodnih misija, pre svega KFOR-a, EULEX-a i UNMIK-a, za koje smatra da ne koriste svoje mandate kako bi sprečili pritiske na Srbe.
"EULEX kaže da nema nijednu ulogu i funkciju, da samo posmatra. Imate specijalnog predstavnika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija koji, po Rezoluciji 1244, sedi u Prištini. Da li se oglasio? Da li iko zna da postoji? Imate KFOR. Tri institucije koje apsolutno mogu da ovo sve urede, kada bi htele, neće", istakao je Odalović.
Prema njegovim rečima, upravo bi predstavnici međunarodnih misija morali da reaguju na događaje kojima su ugroženi Srbi.
"Kada bi se oglasili i rekli šta se dešava, onda oni ne bi mogli da dozvole da se to radi, jer je u mandatu i UNMIK-a i KFOR-a i EULEX-a. Sve te organizacije i institucije - specijalni predstavnik, komandant KFOR-a ili predstavnik EULEX-a - morale bi da reaguju da spreče ovo“, naveo je Odalović.
Odalović se osvrnuo i na Rezoluciju 1244, podsećajući da su njome definisani međunarodno civilno i bezbednosno prisustvo na Kosovu i Metohiji.
"Rezolucijom 1244, koja je dan posle Kumanovskog sporazuma usvojena u Ujedinjenim nacijama, rečeno je da se uspostavlja međunarodno civilno i bezbednosno prisustvo. Predstavnik međunarodnog civilnog prisustva je UNMIK, a predstavnik međunarodnog bezbednosnog prisustva je KFOR. Dve institucije koje su u skladu sa Rezolucijom dobile mandate", rekao je Odalović.
On podseća da su Ujedinjene nacije svojevremeno proveravale stanje na Kosovu i Metohiji kako bi utvrdile da li je došlo do poboljšanja bezbednosne situacije.
"Samo jednom su Ujedinjene nacije, u maju 2000. godine, poslale svoju delegaciju da vide kakvo je stanje i da li se stanje poboljšalo, kako bi eventualno ukinuli Rezoluciju. Konstatovali su da je stanje pogoršano, a ne poboljšano. To je bilo vreme terora, proterivanja Srba i egzodusa. Oni su to konstatovali i Rezolucija je ostala živa", naveo je Odalović.
Euronews Srbija
Odalović ocenjuje da je danas najveći problem to što, kako kaže, na međunarodnoj sceni nema institucija sa dovoljno autoriteta da sprovedu ono što im je mandatima povereno.
"Danas na javnoj međunarodnoj sceni nemamo institucije sa autoritetom koje će ono što je njihova obaveza da sprovedu. Niti KFOR, niti UNMIK, niti EULEX", rekao je Odalović.
Govoreći o Briselskom sporazumu i Zajednici srpskih opština, Odalović je ukazao i na obaveze koje su preuzete 2013. godine.
"Pričamo o Evropskoj uniji zbog Briselskog sporazuma iz 2013. godine, Zajednici srpskih opština i svim onim stvarima koje taj sporazum o normalizaciji nosi sa sobom. Tada je u 15 tačaka definisano šta ko treba da radi i po kojoj dinamici", naveo je Odalović.
Odalović je ocenio da je nepoštovanje međunarodnih sporazuma dovelo do toga da se sve manje veruje dogovorima i institucijama koje bi trebalo da garantuju njihovo sprovođenje.
"Kada na javnoj sceni imate ratove, znate zašto ratovi traju? Zato što niko ne veruje nikome u mir. Zato što nijedan sporazum koji je potpisan nije ispoštovan. Danas, kada razgovarate o svim ovim žarištima u svetu, niko više u sporazum ne veruje, jer nema nikog ko ima snagu autoriteta", zaključio je Odalović.
Ceo razgovor o aktuelnim temama sa predsednikom skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovanom Drecunom i predsednikom Komisije za nestala lica Srbije Veljkom Odalovićem pogledajte u videu iznad.
Komentari (0)