Sindikati ne pristaju na 600 evra, poslodavci nerado prihvatili predlog Vlade: Koliki bi trebalo da bude minimalac?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Predstavnici sindikata i poslodavaca nisu uspeli da postignu dogovor o visini minimalne cene rada koja bi važila od 1. januara 2027. godine. Vlada Srbije predložila je da minimalna zarada bude povećana sa sadašnjih 550 na 600 evra, dok sindikati traže da minimalac od početka naredne godine bude 650 evra. Kako dogovor nije postignut na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, konačnu odluku o visini minimalne zarade doneće Vlada Srbije na jednoj od narednih sednica.
Iz Unije poslodavaca Srbije poručuju da ni predlog od 600 evra nije bez posledica za privredu.
Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije kaže za Euronews Srbija da rast minimalne cene rada predstavlja dodatno opterećenje za poslodavce, kao i da su poslodavci nevoljno prihvatili predlog Vlade.
"Za gotovo više od trećine poslodavaca ovaj rast nije bio prihvatljiv", rekla je Pavlović, navodeći da su poslodavci insistirali na povećanju neoporezivog dela zarade kao načinu da se privredi ublaži dodatni trošak.
Ona kaže da su poslodavci prihvatili predlog minimalne zarade od 600 evra, uz zahtev da se u istom iznosu poveća i neoporezivi deo zarade.
Prema njenim rečima, povećanje minimalne cene rada od oko 9,2 odsto znači da bi trošak poslodavca za zaposlenog na minimalcu bio veći za oko 9.000 dinara mesečno.
"Od toga, 5.000 će se uvećati zaposlenima, oko 3.000 će država dobiti kroz poreze i doprinose, a poslodavac ima 9.000 veći trošak u odnosu na prošlu godinu.
Euronews
Povezane vesti
Povećanje neoporezivog dela zarade, međutim, odnosi se na sve zaposlene, a ne samo na one koji primaju minimalac.
Pavlović ocenjuje da će zbog toga poslodavci sa većim brojem zaposlenih i zaradama iznad minimalne cene rada ostvariti značajne uštede.
Sindikatima predlog neprihvatljiv
Sa druge strane, za sindikate je neprihvatljiv predlog da minimalac bude od 600 evra, odnosno 70.500 dinara.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović podseća da je ranije najavljivano da bi minimalna zarada u 2027. godini trebalo da dostigne 650 evra, kao i da bi prosečna plata trebalo da bude oko 1.400 evra.
"S time smo i krenuli u ove pregovore i razgovore, očekujući da će ono obećanje i neka priča koja je bila u prethodnom periodu zaživeti od početka 2027. godine. Sada čujemo malo izmenjenu priču, da će se to desiti u toku 2027. godine, odnosno pri kraju godine", rekao je Mihajlović za Euronews Srbija.
Predstavnici sindikalci ponovo upozoravaju i na problem takozvane kompresije plata, a Mihajlović navodi da ukoliko minimalna zarada raste znatno brže od ostalih zarada, razlika između minimalca i plata zaposlenih koji imaju veće kvalifikacije i odgovornosti postaje sve manja.
Mihajlović navodi da minimalna zarada u realnom sektoru podiže prosek plate, ali da se to ne dešava u javnom sektoru jer plate u javnom sektoru odrešuje Vlada.
Povezane vesti
"Mi smo tražili da u paketu imamo odmah projekciju koliko će rasti plate srazmerno povećanju minimalne zarade, kako ne bi došlo do kompresije, do toga da smo sve bliži zaradama koje su bliže minimalnoj zaradi nego one koje su u prosečnoj zaradi, odnosno 1.000 i nešto evra", rekao je on.
Euronews
Ako u 2027. godini dođe do, kako je on naveo, vanrednog povećanja minimalca, nije poznato d li će u tom trenutku doći do povećanja ostalih zarada i da li će one pratiti to vanredno povećanje minimalne cene rada.
"Mi nismo dobili mnoge odgovore na naša pitanja koja još uvek stoje. U ovom trenutku nismo mogli da prihvatimo to povećanje od 600 evra. Mislimo da bi od samog početka, odnosno od januara 2027, to povećanje trebalo da bude 650 evra", rekao je Mihajlović.
On navodi da je minimalna zarada u prethodnih nekoliko godina porasla gotovo 50 odsto, dok su plate nominalno rasle oko 25 do 26 odsto.
Zbog toga, kako kaže, dolazi do "sabijanja" zarada, što može da smanji motivaciju zaposlenih i naruši odnose u preduzećima.
Porezi, potrošačka korpa i socijalni dijalog
Pavlović je istakla je da prilikom utvrđivanja minimalne cene rada moraju da se uzmu u obzir svi relevantni ekonomski pokazatelji.
"Insistiramo da se poštuju svi zakonski parametri koji bi trebalo da se sagledavaju kada se utvrđuje minimalna cena rada. Rast minimalne cene rada treba da prati rast privrednog razvoja, bruto domaćeg proizvoda i inflacije, jer su to ključni parametri", rekla je Pavlović.
Prema njenim rečima, kada se minimalna zarada povećava znatno više od tih parametara, privredi je potrebno dodatno rasterećenje.
"To olakšanje sada ide kroz povećanje neoporezivog dela, što je svakako dobro, ali nije dovoljno ako uzmemo u obzir ceo segment mikro, malih i srednjih preduzeća koji će u najvećoj meri da istrpe ovaj rast minimalne cene rada“, navela je Pavlović.
Pavlović je upozorila da bi dodatno povećanje troškova rada moglo posebno da pogodi mikro, mala i srednja preduzeća.
"Svakako da smo upozoravali. I prošle godine su bila slična upozorenja. Nije bilo nekih velikih posledica, ali ih je bilo i one se mogu sagledati kroz pad zaposlenosti", navela je ona.
Unija poslodavaca Srbije predlaže i promene poreske politike, uključujući mogućnost da minimalna zarada bude oslobođena poreza.
Mihajlović ocenjuje da su se stavovi sindikata i poslodavaca tokom pregovora približili kada je reč o načinu na koji bi privredi trebalo pomoći.
"Tražili smo bolji način na koji bi se poslodavcima pomoglo. To je progresivno oporezivanje - da oni koji imaju više plaćaju veći porez, a oni koji imaju manje budu manje oporezovani", rekao je on.
Govoreći o minimalnoj potrošačkoj korpi, Mihajlović je ocenio da taj termin više ne bi trebalo koristiti kao merilo životnog standarda.
"Pre možda 15, 20 godina uveden je termin minimalna potrošačka korpa. Nigde u svetu ne postoji taj termin. Ne znam šta to znači - da neko treba manje da jede ili da ima manje potrebe za osnovnim životnim namirnicama", rekao je Mihajlović.
On kaže da sindikat prati i sopstvenu sindikalnu potrošačku korpu, koja, prema njegovim rečima, realnije prikazuje potrebe četvoročlane porodice.
"Ona je mnogo veća nego što je potrošačka korpa, ali to je nešto što oslikava, po nama, realne potrebe četvoročlane porodice za jedan mesec. To je sada otprilike oko 150.000 do 160.000 dinara", rekao je Mihajlović.
Mihajlović je najavio da će sindikati, ukoliko Vlada usvoji predlog od 600 evra razmotriti naredne korake.
"Sigurno da se nećemo pomiriti sa tim da se na ovaj način donose odluke. Mislim da i ovog puta nismo imali baš neki razvijen socijalni dijalog što se tiče pregovora", ocenio je Mihajlović.
Celokupan razgovor o ovoj temi možete pogledati u videu na početku teksta.
Komentari (0)