Ole Gunar Austvik za "Čadež talk": Nije bilo realno očekivati da će vetar i solarna energija zameniti fosilna goriva
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U razgovoru za Euronews Srbija, ugledni norveški profesor i stručnjak za energetiku i geopolitiku Ole Gunar Austvik ističe da je brza zamena fosilnih goriva obnovljivim izvorima mnogo složeniji tehnološki i ekonomski izazov nego što se očekivalo, govori o posledicama političkih odluka po evropsku privredu i o tome šta je Nemačka naučila iz iskustva sa Severnim tokom, uništenim na početku rata u Ukrajini.
On smatra da ideja da vetar i solarna energija mogu tehnološki u potpunosti da zamene fosilna goriva nikada nije bila realna. Prema njegovim rečima, obnovljivi izvori su se u praksi uglavnom dodavali postojećem energetskom sistemu, umesto da zaista zamene fosilna goriva.
Euronews Srbija
"Zemlja koja je zamenila ugalj je Nemačka, i to je bila politička odluka. Zatvorili su termoelektrane na ugalj i nuklearne elektrane, uz obrazloženje da će to biti deo zelene energetske tranzicije. Ali stvarnost je pokazala drugačije...“, rekao je Austvik.
Austvik ocenjuje da je Nemačka, smanjenjem oslanjanja na nuklearnu energiju i ugalj, računala na ruski gas koji je trebalo da stiže preko Severnog toka. Kako navodi, upozorenja da takav model nosi rizike postojala su i ranije, ali na političkom nivou nisu bila uvažena. Nakon oštećenja Severnog toka i prekida isporuka ruskog gasa, Nemačka se, prema njegovim rečima, našla u situaciji visokih cena energije i ekonomskih problema.
Obnovljivi izvori još ne potiskuju ugalj
Istovremeno, druge evropske zemlje nisu u potpunosti sledile isti model. Kao primer navodi Poljsku, koja je zadržala oslanjanje na ugalj. Austvik ukazuje i na to da potrošnja uglja na globalnom nivou nastavlja da raste, što, prema njegovoj oceni, pokazuje da obnovljivi izvori za sada uglavnom dopunjuju postojeći energetski sistem, umesto da u potpunosti potiskuju fosilna goriva.
Kada govori o mogućim scenarijima, Austvik kaže da treba uzeti u obzir i krajnje pozitivne i krajnje negativne ishode, čak i kada nisu naročito verovatni. Prema njegovim rečima, takav način razmišljanja pokazuje koliko je sistem otporan na različite rizike, a isti princip trebalo bi da primenjuju pojedinci, porodice, države i kompanije.
Euronews Srbija
"Kada stvari krenu ovako, uvek se pitam šta bi mogla da bude negativna strana. Kada razgovaram sa poslovnom zajednicom, primećujem da i oni često razmišljaju na taj način, čak i kada iznose ono što smatraju najverovatnijim ishodom. Uvek imaju scenario: koliko loše može da bude, ili koliko dobro. Zato stalno proveravam rizike. Možda na kraju zaključim da rizik nije veliki, ali uvek želim da ga sagledam i proverim", rekao je sagovornik.
Povezane vesti
Emisiju "Čadež talk" u celosti pogledajte u video prilogu
Komentari (0)