"Energija nije samo roba, već i pitanje nacionalne bezbednosti": Ole Gunar Austvik za "Čadež talk"

Ole Gunar Austvik više od 40 godina proučava naftu i gas, od Osla do Harvarda. On je i poljoprivrednik nedaleko od Lilehamera, gde njegove krave tokom leta pasu na padinama koje su 1994. godine služile za olimpijske trke. U razgovoru za Euronews Srbija on ističe da je energija u mirnim vremenima predmet trgovine, a pitanje nacionalne bezbednosti kada se politika zaoštri. Smatra da je Zapad posle Hladnog rata bio naivan, kao i da male države ne mogu da pišu pravila, ali i dalje mogu uticati na to kako se ta pravila primenjuju. Norveška je, kako kaže, tek miš u poređenju sa velikim silama. Njeno iskustvo nalaže da ne treba gurati po svaku cenu, već biti koristan, jasan u pogledu sopstvenih interesa i pažljiv pri izboru saveza.

Austvik navodi da se rad na imanju i akademski poziv međusobno dopunjuju.

"Da biste bili poljoprivrednik, potrebna su vam praktična rešenja, ali i filozofija iza onoga što radite. U akademiji morate biti kreativni u glavi. Kada se prebacujete s jednog na drugo, odmarate se od prvog u drugom. Tako se dobija spoj praktične i intelektualne kreativnosti. To je posao malog obima: usevi, život, dugoročno razmišljanje, priroda. Nije sve u novcu. Reč je o vrednosti samog mesta", objašnjava Austvik.

Euronews Srbija

Zime, dodaje on, uče čoveka zavisnosti od stvari koje ne može da kontroliše.

"Kuću podižete na pravom mestu kako je poplava ne bi odnela. Imanje treba da ostavite sledećoj generaciji u boljem stanju nego što ste ga zatekli. Vi ste samo jedan u nizu kroz generacije. Vaša je dužnost da ga održavate i unapređujete. U gradovima ljudi veruju da mogu više toga da kontrolišu. Na selu se na drugačiji način živi sa tom zavisnošću", kaže on.

Taj jaz se, tvrdi Austvik, danas oslikava i u politici.

"Gradovi razmišljaju na sličan način bez obzira na državu. Sela, s druge strane, čuvaju veći deo nacionalnog identiteta. Pripadam i jednima i drugima. Nedostaje mi to međusobno razumevanje. Veoma često se gradske vrednosti prenose na selo uz pretpostavku da bi ljudi tamo trebalo tako da razmišljaju. Međutim, mi vidimo druge vrednosti", dodaje Austvik.

Od "kraja istorije" nazad do geopolitike

Nikada nije prihvatio ideju da je istorija završena 1991. godine.

"Video sam novi period u kome se Sovjetski Savez raspao i gde je planska ekonomija izgubila, ali problemi nisu nestali. Nastavio sam istraživanje o energetskoj bezbednosti koje sam započeo još osamdesetih godina. Politička javnost je verovala da nam predstoji mirno doba, dok zajednica odgovorna za odbranu nije tako mislila. Geopolitika nema kraj. Mi na Zapadu bili smo naivni. Istočnoevropske zemlje su realnije sagledavale koliko je taj poredak stabilan, što se odražava i na politiku Evropske unije. Unutar same Unije postoji ta istočno-zapadna dimenzija, kako ekonomski, tako i bezbednosno", objašnjava Austvik.

Euronews Srbija

Razumeti drugu stranu, napominje on, ne znači i slagati se sa njom.

"Razumem postupke Rusije do određene mere, što ne znači da mi se sviđa to što rade. To je prosta logika. Ako ne razgovarate, unapred odlučujete da je onaj drugi idiot. Nikada nismo bili opremljeniji za dijalog, a razgovaramo manje nego ikada", primećuje on.

Kada je reč o ruskom gasu, danas bi izbacio znak pitanja koji je nekada stavljao iza teze o "kraju dominacije ruskog gasa".

"Razlog zašto je gas stao je politički, a ne zato što je Rusija bila opasan prodavac u komercijalnom smislu. Moguće je da ga koriste kao oružje, ali vidimo da su i Sjedinjene Američke Države i te kako spremne da koriste ekonomiju kao sredstvo pritiska. Ekonomski posmatrano, ruski gas bi i dalje bio koristan za delove Evrope, ali je politički to znatno teže ostvarivo. U Nemačkoj će se u upotrebu vratiti ugalj i nuklearna energija. Možda i ruski gas, zbog cena i dostupnosti. Ne sutra, ali pritisak u tom smeru postoji", kaže Austvik.

Emisiju "Čadež talk" u celosti pogledajte u video prilogu