Šta su Kelvinovi talasi i kako oni mogu uticati na zimu u Srbiji?

Tokom godine u kojoj dominira El Ninjo, još jedan klimatski termin dolazi u prvi plan: Kelvinov talas.

Kada čujemo reč "talasi", obično pomislimo na peščane plaže i surfere, ali u ovom slučaju reč je o potpuno drugačijem prirodnom mehanizmu. Radi se o ogromnim planetarnim oscilacijama koje se odvijaju u dugim vremenskim periodima i protežu na više od 6.000 kilometara, presecajući ceo ekvatorijalni Tihi okean. Oni mogu doprineti razvoju ili jačanju epizode El Ninja.

Ova kolosalna pomeranja energije putuju nečujno ispod površine mora, prenoseći ogromne količine toplote ka istoku i menjajući klimatsku ravnotežu.

Početni signal ovih fenomena potpuno je nevidljiv ljudskom oku, jer se kreće u dubinama okeana, potiskujući tople vodene mase ka novim područjima i predstavljajući tako jedan od ključnih faktora za pojavu ekstremnih vremenskih prilika velikih razmera.

Poreklo fenomena i zagrevanje okeana

U normalnim uslovima, pasati duvaju ka zapadu, potiskujući tople površinske vode ka zapadnom delu Tihog okeana. Međutim, kada ovi vetrovi oslabe ili promene smer i pretvore se u snažne zapadne vetrove, topla voda počinje da se kreće ka istoku, izazivajući silazni Kelvinov talas duž ekvatora.

Ovakvom talasu obično je potrebno dva do tri meseca da pređe tropski basen Pacifika. Kako prolazi, on povećava debljinu toplog površinskog sloja okeana i potiskuje termoklinu (sloj vode u kom temperatura naglo opada) u veću dubinu, sprečavajući izlazak hladnih struja iz dubljih delova mora na površinu. Ovo "blokiranje" značajno podiže temperaturu površine mora, u nekim slučajevima i za nekoliko stepeni.

Istraživači, uz pomoć Nasinih satelita poput Michael Freilich Sentinel-6, neprekidno prate nivo mora kako bi uočili ove anomalije čim nastanu.

Porast nivoa mora na obalama

Kada ekvatorijalni talas stigne do Južne Amerike, deo ogromne količine tople vode koju nosi skreće ka severu i ostaje zarobljen duž obala. Kako se toplija voda širi, talas izaziva privremeni porast nivoa mora u priobalnim područjima.

Prognoze za ovu jesen ukazuju na dolazak ove ogromne vodene mase u Kaliforniju, a očekuje se da će stići do zaliva San Francisko početkom oktobra. Ovaj proces bi mogao da podigne nivo mora za skoro 30 centimetara.

Ukoliko bi se ovakav porast poklopio sa visokom plimom ili snažnim olujnim talasima, rizik od ozbiljnih poplava i erozije obale bi se značajno povećao. Tokom prethodnih epizoda El Ninja, NASA je zabeležila porast nivoa mora za više od 20 centimetara na zapadnoj obali SAD.

Veza sa Rosbijevim talasima i uraganima

Dok se Kelvinovi talasi kreću ka istoku, jedan srodan fenomen kreće se u suprotnom smeru. Kada energija stigne do istočnog Pacifika, deo nje se reflektuje ka zapadu u obliku Rosbijevih talasa, koji se kreću mnogo sporije, ali takođe imaju planetarnu razmeru.

Ovaj povratni "udar" energije utiče na globalnu atmosferu. Okeanski talasi ne stvaraju ciklone direktno, ali njihova sposobnost da pojačaju El Ninjo menja obrasce padavina i vetrova u višim slojevima atmosfere.

El Ninjo često otežava formiranje uragana u Atlantskom okeanu, dok istovremeno stvara povoljnije uslove za razvoj oluja na Pacifiku. U isto vreme, atmosferski Kelvinovi talasi mogu da "grupišu" olujne sisteme, stvarajući idealne uslove za rađanje snažnih tropskih ciklona.

Kako ovo može uticati na Srbiju

Iako se delovanje Kelvinovih talasa odvija hiljadama kilometara daleko od Srbije, energija koju oni prenose može imati indirektne posledice na vremenske prilike u Evropi upravo preko El Ninja. Promena temperatura u tropskom Tihom okeanu može pokrenuti atmosferske "lančane reakcije" velikih razmera, pri čemu Rosbijevi talasi prenose taj uticaj ka severnom Atlantiku i našem kontinentu.

Za Srbiju i Balkansko poluostrvo to znači da snažan El Ninjo može uticati na atmosfersku cirkulaciju, putanje vazdušnih masa i ciklona, a samim tim i na temperature i količinu padavina. Ipak, taj uticaj nije isti tokom svakog El Ninja, niti se manifestuje na isti način u svim godišnjim dobima.

Studije koje pokrivaju širi evropski i balkanski region pokazuju povezanost El Ninja sa promenama u raspodeli padavina, posebno tokom zime i ranog proleća. Za naše područje taj signal je složen i može se znatno razlikovati.

Dakle, za Srbiju nije ključno to što Kelvinov talas direktno donosi nevreme sa Pacifika, već to što predstavlja deo lanca okeanskih i atmosferskih procesa koji menjaju globalnu cirkulaciju. Te promene nedeljama ili mesecima kasnije oblikuju i vremenske prilike iznad Evrope.

U slučaju snažnog El Ninja, Srbija se može suočiti sa drugačijim rasporedom kiše, snega i temperatura u odnosu na uobičajene klimatske vrednosti. Međutim, to ne znači da svaka ovakva pojava obavezno donosi isti tip zime (npr. uvek blagu ili uvek oštru), jer konačna slika u Srbiji najviše zavisi od interakcije El Ninja sa atmosferskom cirkulacijom iznad severnog Atlantika i same Evrope.