Euribor prešao tri odsto: Očekuje li se novi udar na rate kredita i ko će najviše osetiti posledice
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Euribor ponovo raste, a korisnike stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom očekuje novo povećanje rata. Šestomesečni Euribor prvi put ove godine prešao je nivo od tri odsto, a Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" upozorava da bi dalji rast mogao dodatno da optereti dužnike.
Šestomesečni Euribor je početkom godine bio oko 2,1 odsto.
Za građane koji imaju kredite sa promenljivom kamatnom stopom, rast Euribora može predstavljati značajno povećanje troškova otplate.
"Neko ko je imao kamatnu stopu koja je ukupno bila, na primer, tri odsto na početku godine, sada može da bude veća", objašnjava Gavrilović.
Promene se, međutim, ne odnose na građane koji imaju ugovorenu fiksnu kamatnu stopu.
Kod kredita sa promenljivom kamatom Euribor je sastavni deo ukupne kamatne stope, zbog čega njegovo kretanje direktno utiče na visinu rate.
Da li je sada vreme za fiksnu kamatu?
Rast Euribora ponovo otvara pitanje da li građani sa promenljivim kamatama treba da razmišljaju o prelasku na fiksnu kamatnu stopu.
profimedia
Povezane vesti
Gavrilović, međutim, upozorava da je takvu odluku teško doneti, posebno kada je reč o kreditima sa dugim rokom otplate.
Podseća da je pre nekoliko godina, kada je Euribor bio blizu četiri odsto, takođe bilo preporuka da se pređe na fiksnu kamatu.
Nakon toga Euribor je pao na oko jedan odsto, pa se za deo građana koji su tada fiksirali kamatu ispostavilo da je takva odluka bila skuplja.
"To je teško predvideti, naročito kod kredita sa dugim rokom otplate. Ljudi kojima je ostalo još 15 ili 20 godina da plaćaju ne mogu znati kako će se Euribor kretati, kada će izbiti neki novi rat ili kriza i kada će Evropska centralna banka ponovo podizati referentnu kamatnu stopu u borbi protiv inflacije. Sve je to nepredvidivo", navodi Gavrilović.
Da li je plafon NBS dovoljna zaštita za dužnike?
Da korisnici kredita sada osećaju opravdan strah kaže Gavrilović, navodeći da im se rate uvećavaju.
"Iako postoji taj plafon koji je NBS propisala, on u ovom trenutku ne štiti dužnike, zato što je taj plafon dosta veći od onoga koliko još ima prostora da Euribor raste", navodi on.
On očekuje da bi plafon nakon narednog usklađivanja mogao da bude viši za oko jedan procentni poen.
Povezane vesti
"Ako Euribor bude nastavio da raste, a dođe i do nivoa od oko sedam odsto, taj plafon neće mnogo zaštititi korisnike stambenih kredita", upozorava on.
Od čega zavisi dalji rast Euribora?
Kretanje Euribora u velikoj meri povezano je sa odlukama Evropske centralne banke o referentnim kamatnim stopama.
profimedia
Promene monetarne politike zavise, između ostalog, od inflacije i šire ekonomske situacije u Evropi.
Gavrilović ukazuje i na uticaj geopolitičkih kriza i neizvesnosti, koje mogu imati posledice po ekonomsku politiku i kamatne stope.
Zbog toga, kako navodi, nije jednostavno prognozirati da li će Euribor u narednim mesecima nastaviti da raste ili će doći do njegovog pada.
Ko će najviše osetiti povećanje rata?
Visina eventualnog povećanja rate zavisi od više faktora – pre svega od preostalog iznosa kredita, roka otplate i vrste Euribora koji je ugovoren.
Kod šestomesečnog Euribora promene kamatne stope se obračunavaju dva puta godišnje.
Tromesečni Euribor je trenutno niži, ali se kod njega promene primenjuju četiri puta godišnje.
"Najmanje će promene osetiti korisnici kojima je ostao manji iznos kredita i kraći rok otplate", objašnjava Gavrilović.
Najveći udar, prema njegovim rečima, mogu očekivati građani koji su tek počeli da otplaćuju stambeni kredit i koji su se zadužili na period od 20 ili 25 godina.
Za njih promena Euribora može imati znatno veći uticaj na ukupnu cenu kredita, jer se veći deo glavnice još nalazi u otplati.
Komentari (0)