Koje osnovne namirnice će nam najviše prazniti džepove zbog rata i klimatskih promena?

Očekuje se da će globalne cene hrane u 2026. godini porasti za dvocifren procenat, jer eskalacija rata koji Rusija vodi u Ukrajini pogoršava uticaj drugih cenovnih udara na hranu, navodi Oxford Economics. Očekuje se da će pšenica biti pod najvećim pritiskom, što će verovatno podići cene hleba i testenina.

Prema podacima Oxford Economics-a, očekuje se rast globalnih cena hrane od 11,8 odsto ove godine i 4,8 odsto u 2027. godini, pri čemu se najteži uticaj očekuje na poljoprivredne kulture, žitarice, voće i povrće, kao i na mlečne proizvode.

Ovo dolazi u trenutku kada su ekstremne vrućine i suša u Evropi oštetile poseve, dok se poljoprivrednici takođe suočavaju sa visokim cenama energenata i đubriva, što je dodatno pogoršano ratovima na Bliskom istoku i u Ukrajini.

Nakon toplotnog talasa u Evropi, trgovinsko udruženje za žitarice Coceral objavio je vanredno ažuriranje u julu, smanjivši svoju prognozu zajedničke žetve žitarica u EU-27 i Velikoj Britaniji sa 295,5 miliona tona na 286,6 miliona tona. To je znatno manje u odnosu na 310 miliona tona požnjevenih 2025. godine.

Očekuje se da će žetva žitarica u Nemačkoj ove godine opasti za 7 odsto nakon jake suše i toplotnih talasa, preneo je AFP, pozivajući se na upozorenje Nemačkog udruženja poljoprivrednika. Prognozira se proizvodnja od 41,9 miliona tona.

Iako je toplotni talas izazvao znatnu štetu, poljoprivrednici se suočavaju i sa višim troškovima zbog poremećaja u snabdevanju naftom i drugim sirovinama nakon blokade Ormuskog moreuza usled rata u Iranu.

Gorivo, đubrivo i ratne zone: Šta sve gura cene hrane nagore?

Oxford Economics navodi da najznačajniji uticaj na cene hrane na globalnom nivou potiče od "rata između SAD i Irana i njegovog uticaja na inpute za proizvodnju hrane, uglavnom na naftu (dizel), prirodni gas i đubrivo", rekao je viši ekonomista Tomas Dvoržak za Euronews.

Iz ove kuće navode da su globalne cene dizela u julu skočile za 36 odsto u odnosu na isti period prošle godine, delimično zbog poremećaja u Ormuskom moreuzu, dok se prognozira da će cene đubriva ove godine porasti za 22 odsto.

U isto vreme, rat u Ukrajini takođe ima značajan uticaj na globalne cene hrane.

Žitarice čine 25 odsto globalnog indeksa cena hrane, a ove dve zemlje "zajedno čine nešto manje od 30 odsto ukupnog globalnog izvoza pšenice i preko 10 odsto kukurusa", rekao je Dvoržak.

Napadi na ruske i ukrajinske luke, utovarne terminale i brodove, kao i poremećaji u izvozu žita iz Crnog i Azovskog mora, mogli bi uticati na 86 miliona tona godišnjeg kapaciteta izvoza žitarica – 52 miliona tona iz Rusije i 34 miliona tona iz Ukrajine – što je jednako skoro 17 odsto globalnog izvoza žitarica, navodi se u izveštaju.

Unsplash

Berzanske cene i cene u supermarketima

Prema Podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), globalne cene hrane su u julu bile za 1 odsto više u odnosu na godinu dana ranije, pri čemu su cene žitarica porasle za 6,9 odst, a cene biljnih ulja za približno 17,3 odsto.

Indeks cena hrane Oxford Economics-a prati cene sirovina, pa se povećanje ne prenosi automatski u jednakom iznosu na cene u supermerketima.

Prognozirani rast u 2026. godini i dalje je niži od rasta od 14,2 odsto zabeleženog 2022. godine.

Koje namirnice bi mogle najviše da poskupe?

"Najteži uticaj biće na useve — žitarice, voće i povrće — i mlečne proizvode", rekao je Dvoržak, dodajući da su oni najteže pogođeni sušama i vrućinama.

Naravno to će se, kako dodaje, preliti na cene brojnih prerađenih proizvoda, poput hleba, sireva, vina ili ulja.

S druge strane, očekuje se da će proizvodi poput mesa biti manje pogođeni.

Kao kultura koja zahteva dosta đubriva, pšenica je pod najvećim pritiskom, a očekuje se da će njena cena skočiti za 36 odsto na godišnjem nivou na 6,92 dolara po bušelu – što je oko 27 kilograma pšenice – u trećem kvartalu 2026. godine.

Tanjug/Zoran Žestić

Pšenica se koristi u prerađenoj hrani, od hleba i testenina do žitarica za doručak i keksa.

Poskupljenja stižu brže nego što mislimo

"Za svežu hranu, uglavnom voće i povrće, uticaj će biti relativno brz i verovatno vidljiv u potrošačkim cenama za dva do tri meseca. Za prerađenu hranu, kašnjenja bivaju duža, s obzirom na vreme potrebno za žetvu i preradu. Tu očekujemo najveći uticaj na potrošačke cene za oko šest do devet meseci", rekao je Dvoržak.

To znači da bi cene sveže hrane mogle početi da odražavaju poremećaje između oktobra i novembra 2026. godine, dok bi se najveći efekat na cene prerađene hrane mogao osetiti između februara i maja 2027. godine.

Jed Kartledž, ekonomista za poljoprivredne sirovine u Oxford Economics-u, rekao je da bi cenovni udar na hranu mogao biti teži nego što se prognozira jer se puni uticaj napada u Crnom moru i dalje razvija, a jak El Ninjo preti usevima i izvan Evrope.

Međutim, dodao je da bi više cene pšenice mogle učiniti komercijalno isplativim alternativne izvozne rute, što bi pomoglo da se ublaži deo poremećaja.