Kraj visokim računima za klimu? Tehnologija pasivnog hlađenja spušta temperaturu i do 13 stepeni

Istraživači sa španskog CSIC-a razvili su polimernu nanostrukturu koja emituje toplotu u međuplanetarni prostor koristeći sunčevo zračenje, što bi potencijalno moglo da smanji oslanjanje na klimatizaciju u zgradama, vozilima i elektronskim uređajima.

Tim istraživača sa Instituta za mikro i nanotehnologiju razvio je nanomaterijal sposoban da hladi površine izložene suncu bez korišćenja električne energije. Ova tehnologija je alternativa koja bi mogla da smanji račune za struju, imajući u vidu da hlađenje već danas odnosi skoro 20 odsto ukupne svetske potrošnje električne energije.

Istraživanje, koje je predvodila grupa Functional Nanoscale Devices for Energy (FINDER) i koje je objavljeno u časopisu "Nanophotonics", zasniva se na dnevnom pasivnom radijacionom hlađenju. To je tehnika koja koristi jednu specifičnost Zemljine atmosfere: u infracrvenom spektru postoji opseg, između 8 i 13 mikrometara, kroz koji toplota odlazi direktno u svemir bez zadržavanja.

Materijal koji dobro emituje u tom prozoru i istovremeno reflektuje sunčevo zračenje može na kraju postati hladniji od okolnog vazduha, bez ikakvog utikača ili kompresora.

Skoro 13 stepeni hladnije na krovu

Naučna teorija je testirana u praksi prošlog leta, sa spoljnim ispitivanjima na krovu centra u Tres Cantosu u Madridu.

Nakon što je materijal podvrgnut tretmanu ultraljubičastim svetlom koji ga beli i poboljšava njegovu refleksiju sunčeve svetlosti, stigli su i rezultati: tokom najtoplijih, najsuvljih i najsunčanijih dana, tretirana površina ostala je i do 12,9 odsto hladnija u odnosu na uzorak bez tog materijala.

Sam istraživački tim naglašava da je tehnologija još uvek u fazi razvoja, ali ističe da je proces proizvodnje relativno jeftin i kompatibilan sa postojećim industrijskim procesima.

To otvara vrata primeni u rasponu od fasada i krovova zgrada, do elektronskih uređaja, vozila, pa čak i ličnih sistema za hlađenje – sve sa istim ciljem: smanjenjem zavisnosti od klima-uređaja i emisija koje uz to idu.

Naučnici su se opredelili za poliviniliden-fluorid (PVDF), polimer koji je već poznat po svojoj sposobnosti da emituje toplotu u infracrvenom opsegu.

Kristina Visente, istraživačica u IMN-CNM i rukovodilac projekta COOLed, objašnjava da ovaj materijal spaja kombinaciju svojstava koja ga čine idealnim: osim što efikasno emituje toplotu, otporan je na ultraljubičasto zračenje i odbija vodu.