Evropske cene gasa na najvišem nivou od marta: Najgore možda tek sledi
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Cene gasa u Evropi porasle su 130 odsto od početka 2026. godine, dok niske zalihe i rizici po snabdevanje ostavljaju Evropu ranjivom pred skupu zimu.
Fjučersi na holandski TTF, glavno evropsko referentno tržište gasa, u četvrtak su skočili iznad 65 evra po megavat-času, što je najviši nivo od marta. Time je nastavljen rast cena koje su od početka godine povećane za više od 130 odsto.
Rast cena dolazi usred novog toplotnog talasa koji je zahvatio Evropu, a upravo su visoke temperature jedan od razloga zbog kojih bi predstojeća zima mogla biti skupa.
Rekordne temperature povećavaju potrošnju električne energije, dok suša i vrućine smanjuju proizvodnju iz hidroelektrana i nuklearnih elektrana. Zbog toga termoelektrane na gas moraju da nadoknade deo manjka u proizvodnji, upravo u periodu kada bi Evropa trebalo da intenzivno puni skladišta gasa pred zimu.
Cene gasa su i dalje daleko ispod maksimuma od 350 evra po megavat-času, dostignutog tokom energetske krize 2022. godine nakon ruske invazije na Ukrajinu. Ipak, Evropa ulazi u zimsku sezonu sa ispražnjenijim zalihama i malim prostorom za još jedan veliki poremećaj u snabdevanju, prenosi Euronews.
Zašto cene gasa u Evropi ponovo rastu?
Rast cena ubrzao se u veoma nezgodnom trenutku.
Evropa tokom leta obično intenzivno puni skladišta gasa kako bi bila spremna za period kada domaćinstva počnu da ga troše za grejanje.
Povezane vesti
Ove godine, međutim, punjenje skladišta poklopilo se sa nizom poremećaja.
Prolaz kroz Ormuski moreuz i dalje je praktično zatvoren, Norveška je produžila obustave rada na pojedinim gasnim poljima, dok je suša smanjila proizvodnju iz hidroelektrana i nuklearnih elektrana.
Gasne elektrane sada popunjavaju deo tog manjka u proizvodnji električne energije upravo u trenutku kada zbog toplotnog talasa raste potražnja za strujom. Time se povećava potražnja za istim energentom koji je Evropi potreban za punjenje skladišta pred zimu.
AP Photo/Bela Szandelszky
Rezultat je tržište sa veoma malo prostora za nove poremećaje.
"Nekoliko nepovoljnih rizika na strani snabdevanja se materijalizovalo, dok su nivoi gasa u skladištima istorijski niski pred početak grejne sezone", ocenio je nedavno ekonomista Oxford Economicsa Danijel Kral.
Ta kompanija očekuje da će u septembru povećati prognozu cena gasa u Evropi, potencijalno na prosečno oko 60 evra po megavat-času tokom četvrtog kvartala 2026. i prvog kvartala 2027. godine – što je i dalje ispod nivoa na kojem se gas trgovao u četvrtak.
Evropa je otpornija, ali nije imuna na vremenske uslove
Evropa je smanjila potrošnju gasa za oko 15 do 20 odsto u odnosu na 2021. godinu. Industrija je smanjila korišćenje gasa, obnovljivi izvori su prošireni, a toplotne pumpe su zamenile deo gasnog grejanja.
Povezane vesti
Istovremeno, povećana je i globalna ponuda tečnog prirodnog gasa (LNG). Evropa danas ima više terminala za uvoz i može da privuče dodatne isporuke kada cene porastu.
Zbog toga je potpuna fizička nestašica gasa danas mnogo manje verovatna nego tokom krize 2021. i 2022. godine.
Ali smanjena potrošnja ne uklanja najveću evropsku ranjivost.
Oxford Economics navodi da veza između temperature i potražnje za gasom ostaje gotovo direktna. Prošle zime, kada su temperature nakratko pale ispod dugoročnog proseka, uštede gasa u Evropi u odnosu na nivoe pre 2021. godine smanjile su se na svega 5 do 10 odsto.
Drugim rečima, Evropa je smanjila uobičajenu potrebu za gasom, ali nije eliminisala zavisnost od njega kada zima postane neuobičajeno hladna.
Zato su skladišta toliko važna.
Skladišta predstavljaju tampon-zonu između normalne zime i poremećaja u snabdevanju.
Kada su zalihe visoke, trgovci mogu da apsorbuju period hladnog vremena bez agresivnog nadmetanja za nove količine gasa. Kada su zalihe niske, svaka hladnija nedelja od očekivane može da preraste u trku za dostupnim količinama.
Brojka koja je najvažnija
Evropska skladišta gasa početkom avgusta bila su popunjena svega oko 57 odsto.
Prema podacima organizacije Gas Infrastructure Europe, popunjenost je 1. avgusta iznosila 57,1 odsto, što je najniži nivo za taj datum u istorijskoj seriji podataka.
Pravila Evropske unije i dalje predviđaju cilj od 90 odsto popunjenosti skladišta, iako zemlje sada imaju veću fleksibilnost kada taj nivo moraju da dostignu.
Cilj može biti ostvaren između 1. oktobra i 1. decembra, dok nepovoljni uslovi na tržištu omogućavaju dodatnu fleksibilnost.
Brisel je takođe pozvao zemlje da razmotre mogućnost smanjenja cilja na 80 odsto ukoliko tržišni uslovi otežavaju punjenje skladišta.
Skladišta su energetska ostava Evrope.
Gas bi mogao da postane problem i za Evropsku centralnu banku
Tu rast cena gasa prestaje da bude samo energetska priča.
Postaje priča o inflaciji, a potom i problem za Evropsku centralnu banku (ECB).
Veleprodajne cene gasa menjaju se mnogo brže nego računi domaćinstava, jer energetske kompanije često unapred obezbeđuju količine kroz ugovore koji traju mesecima. Oxford Economics procenjuje da se prosečan prenos veleprodajnih cena na potrošačke cene najvećim delom ostvaruje oko šest meseci nakon početnog rasta cena gasa.
Međutim, zaštita slabi ukoliko cene ostanu visoke.
Kako ugovori ističu i kompanije zaključuju nove po višim cenama, maloprodajne cene postepeno počinju da prate veleprodajne.
Efekat nije isti u svim evropskim zemljama.
Nemačka i Austrija uglavnom imaju duže ugovore sa fiksnim cenama, pa se rast veleprodajnih cena sporije prenosi na potrošače. U Francuskoj, Italiji i Španiji reakcija je brža. U Holandiji je prenos gotovo trenutan.
Italija se posebno izdvaja jer istovremeno ima relativno brz prenos cena i veliku zavisnost od gasa. Zbog toga je Oxford Economics označava kao najizloženiju veliku evropsku ekonomiju potencijalnom šoku cena gasa.
To znači da rast cena gasa nije samo priča o energentima. Može postati i priča o monetarnoj politici.
Oxford Economics procenjuje da bi ukupna inflacija u evrozoni u drugoj polovini 2026. mogla da bude bliža 3,5 odsto ukoliko se zadrže sadašnje veleprodajne cene gasa, u odnosu na nešto više od tri odsto prema njihovoj poslednjoj osnovnoj prognozi.
ECB je već reagovala povećanjem kamatnih stopa na prethodni inflatorni šok izazvan rastom cena energije.
Tržišta široko očekuju još jedno povećanje od 25 baznih poena u septembru.
I projekcije ECB-a iz juna već su pokazivale da bi ukupna inflacija mogla da ostane povišena zbog viših cena energije, uz očekivanje da će u trećem i četvrtom kvartalu 2026. dostići 3,4 odsto.
Hladnija zima bi zato mogla da stvori veoma neprijatnu kombinaciju za evropske građane: slabiju kupovnu moć, skuplju energiju i više kamatne stope.
Komentari (0)