Izborna matematika: Kakva je procedura za raspisivanje izbora i šta ako predsednik da ostavku?

Najava parlamentarnih izbora za 18. ili 25. oktobar otvorila je niz pitanja o proceduri njihovog raspisivanja, mogućem terminu predsedničkih izbora, ali i o tome šta bi se dogodilo ukoliko bi predsednik Srbije odlučio da se povuče sa funkcije. Ustavnopravni okvir i moguće scenarije za Euronews Srbija analizirao je ustavni pravnik dr Miroslav Đorđević. 

Đorđević najpre ukazuje na to da parlamentarni i predsednički izbori predstavljaju dva odvojena procesa, iako se mogu održati istovremeno.

"Parlamentarni izbori i predsednički izbori su na dva odvojena koloseka. To, naravno, ne znači da se oni ne mogu poklopiti, odnosno da ne mogu biti istovremeno održani“, objašnjava Đorđević.

Prema njegovim rečima, ukoliko ostanu aktuelni najavljeni termini od 18. i 25. oktobra, rokovi za raspisivanje izbora zavise od konkretnog datuma njihovog održavanja. Zakon predviđa da se parlamentarni izbori održavaju najranije 45, a najkasnije 60 dana od dana raspisivanja.

"Ukoliko bi izbori bili 18. oktobra, to znači da oni treba da budu raspisani između 19. avgusta i 3. septembra. U varijanti da se održavaju nedelju dana kasnije, ti datumi se pomeraju na 26. avgust, odnosno 10. septembar“, naveo je Đorđević.

U Ustavnom pravu postoje različiti scenariji

Kada je reč o samom mehanizmu raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, Đorđević objašnjava da predsednik Republike ima ovlašćenje da raspusti Narodnu skupštinu, ali da je ono u ovom slučaju povezano sa obrazloženim predlogom Vlade.

"Vlada donosi odluku o davanju predloga predsedniku Republike da raspiše vanredne parlamentarne izbore. On to može uvažiti, a i ne mora. Ukoliko reši da uvaži taj predlog Vlade, on će ukazom raspustiti Narodnu skupštinu i mi ćemo imati nove parlamentarne izbore“, kaže Đorđević.

Euronews Srbija

Iako Ustav predviđa i druge mogućnosti koje mogu dovesti do vanrednih izbora, poput ostavke predsednika Vlade ili nemogućnosti parlamenta da u roku od 90 dana izabere novu Vladu, Đorđević ocenjuje da trenutno nisu ti scenariji u fokusu.

"Trenutno pred nama je ova opcija: obrazloženi predlog Vlade i predsednikova odluka da ukazom raspusti Narodnu skupštinu i samim tim dovede do izbora“, ističe ustavni pravnik.

Posebno pitanje predstavlja odnos parlamentarnih i predsedničkih izbora, imajući u vidu da predsednički mandat traje pet godina i da je predsednik Srbije najavio mogućnost ostavke, ali i potencijalno učešće u formiranju buduće Vlade.

Đorđević objašnjava da predsednički mandat traje godinu dana duže od mandata parlamenta i da predsednički izbori, prema redovnoj proceduri, treba da budu raspisani 90 dana pre isteka mandata, dok se izbori održavaju u roku od 60 dana.

Međutim, politički scenario u kojem bi aktuelni predsednik Srbije nakon parlamentarnih izbora mogao da postane mandatar nove Vlade otvara niz ustavnopravnih pitanja.

"Sama kandidatura, na primer za narodnog poslanika, ukoliko bi predsednik želeo da se nađe na izbornoj listi, ne predstavlja inkompatibilitet po našem pozitivnom pravu. Međutim, ukoliko bi on osvojio mandat, a onda definitivno u situaciji kada dođe do potvrđivanja mandata u Narodnoj skupštini, do tog momenta on bi već svakako morao da da ostavku, jer tu već postoji jasan i nesporan inkompatibilitet dve funkcije“, objašnjava Đorđević.

Mandatar može da bude osoba koja nije kandidat na izborima

Istovremeno, postoji i mogućnost da mandatar buduće Vlade bude osoba koja uopšte nije bila kandidat na izborima. Upravo u tom scenariju, prema oceni Đorđevića, nastaje specifično ustavnopravno pitanje.

"Mandat za formiranje nove Vlade daje predsednik Republike onome ko dokaže da ima većinu u parlamentu. Tu bismo došli do jednog paradoksa, da predsednik sam sebi daje mandat“, upozorava Đorđević.

Zbog toga smatra da bi, ukoliko izborni rezultat otvori mogućnost da aktuelni predsednik postane mandatar, najčistije ustavnopravno rešenje bilo da se prethodno povuče sa funkcije predsednika Republike.

"Pre konsultacija o formiranju buduće Vlade, predsednik Republike bi trebalo da se povuče i podnese ostavku. Kada predsednik Republike podnese ostavku, predsednik Narodne skupštine vrši funkciju predsednika Republike. Time se izbegava konfuzija ustavnih uloga“, kaže Đorđević.

Đorđević: Neće doći do institucionalnog vakuuma

On, međutim, ne očekuje da bi u takvom procesu moglo doći do institucionalnog vakuuma, odnosno situacije u kojoj Srbija ostaje bez parlamenta, Vlade i predsednika Republike.

"Zaista je teško zamislivo da ostanemo bez bilo koje grane vlasti. U ustavnom pravu možemo da razmatramo granične slučajeve i teorijske probleme, ali naš sistem za takve situacije ima rešenja“, navodi Đorđević.

Kako objašnjava, čak i u slučaju raspuštanja parlamenta i ostavke Vlade, postoje institucije koje nastavljaju da obavljaju tekuće i neodložne poslove. Narodna skupština to čini do konstituisanja novog saziva, dok Vlada u ostavci nastavlja da obavlja poslove u okviru svojih nadležnosti.

"Po podnošenju ostavke predsednika Republike, odnosno kada ostavka stigne u Narodnu skupštinu, predsedniku prestaje funkcija. Ali i tu Ustav i zakon imaju rešenje: predsednik Narodne skupštine postaje vršilac funkcije predsednika Republike“, ističe Đorđević.

Zbog toga, zaključuje ustavni pravnik, bez obzira na politički scenario koji će uslediti, sistem ima mehanizme kojima se obezbeđuje kontinuitet državne vlasti.

"Ne može da se dogodi da nemamo bilo koju granu vlasti, bilo zakonodavnu, bilo izvršnu. Država mora imati svoju vlast, bilo da je ona izvršna ili zakonodavna, uz, naravno, stalnu sudsku vlast“, zaključuje dr Miroslav Đorđević.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.