Zafranovićev "Zlatni rez 42: Deca Kozare" otvorio Fest: Glumci iz filma o velikom ostvarenju
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Premijerom filma "Zlatni rez 42: Deca Kozare" Lordana Zafranovića sinoć je otvoren Fest. Dvorana Sava centra bila je puna, a aplauz višeminutni. Film traje gotovo četiri sata, sniman je sa 187 glumaca i više od 300 statista, a tokom rada Morava je odnela set. Reč je o stilizovanom ostvarenju smeštenom u vreme NDH, sa mitološkim slikama i jednim dvanaestominutnim kadrom koji otvara priču.
O premijeri, radu iza kamere i tome šta film ostavlja generacijama koje dolaze, za Euronews Srbija su govorili glumica i asistent reditelja Jadranka Nanić Jovanović i glumac Vuk Trnavac.
Nanić Jovanović kaže da je Zafranović živeo film i da je reč o antiratnom delu o zlu u čoveku, ne samo o jednom logoru. Trnavac, kome je ovo prvi film, igra Baja iz Kostajnice i kaže da je aplauz nagrada za višemesečni rad, a da se u školama o patnji te dece govori na minimumu.
Premijera i film između zemlje i neba
Nanić Jovanović sinoćnji doček vezuje za obim posla koji je prethodio projekciji.
"Veliki trud i napor ogromne količine ljudi bio je potreban da se ovaj film iznedri po Lordanovoj ideji, pod njegovom rukom i vođstvom. Bila je čast biti deo te ekipe: kostimograf Čakširan, maskerka Vuksanović, konjušari, oružari, preko 300 statista, 187 glumaca. Na pola snimanja Morava nam je odnela set, morali smo da menjamo planove, promašili smo neke rokove, a glumci su dolazili i nalazili vreme da završimo ovo delo", kaže Nanić Jovanović.
Euronews Srbija
Četiri sata, dodaje, nisu četiri sata običnog filma.
"To nije film u kome se klanje vidi kao klanje. To je visoko umetničko, stilizovano delo, protkano mitologijom starosrpskog naroda, čak ne ni pravoslavlja. Imamo belog goluba, belog konja, Bogorodicu koja oživi i zaplače krvavim suzama. Film se kreće između zemlje i neba. Kad telo dodirne zemlju, čuje se huk. Aleksandar Protić je sa Lordanom napravio zvučnu kulisu, uz Željkovu muziku. Tu je opereta iz Dalmacije i šlager iz Nemačke iz 1937. godine, sve originalne kompozicije. Između je zlatni srbosek koji nam nebo vraća", objašnjava Nanić Jovanović.
Povezane vesti
Trnavac aplauz čita kao potvrdu da je čekanje imalo smisla.
"Bilo je predivno. Toliko rada i čekanja potpuno se isplatilo, jer su ljudi prepoznali Lordanovu umetnost. Svi su očekivali taj film. Očekivanja su ispunjena, a aplauz je nagrada za nas koji smo radili", kaže Trnavac.
Dve uloge i povišeni realizam
Nanić Jovanović rad pored Zafranovića meri odnosom talenta i truda.
"Nema ništa lepše nego stvarati novi svet pored takvog genija. Na fakultetu su nas učili da je 70 odsto rada, 30 odsto talenat. Ako kažemo da Lordan ima 100 odsto talenta, on na to dodaje još 700 odsto rada. Taj čovek živi taj film", ističe Nanić Jovanović.
Anegdotu o dužini filma prepričava kao dokaz tog življenja.
"Plašio se da ljudi neće izdržati. Došao je očajan i rekao: imamo savršenog čoveka, ali ne trebaju mu dva oka, daj da mu izvadimo jedno oko, da mu odsečemo jednu ruku i jednu nogu, i jedan bubreg. Posle četiri dana izađe mu velika crvena na ruci, kaže da ga boli. Pitala sam ga da nije to zato što treba da odseče filmu ruku. Rekao je da. Za sat vremena je nestalo", kazuje Nanić Jovanović.
Prva scena, dodaje, stoji kao istorijski dokaz u jednom kadru.
Povezane vesti
"Goran Volarević je ušao u Lordanovu glavu i napravili su fotografiju. Prva scena, istorijski dokazana, koja objašnjava cele okolnosti, traje 12 minuta u jednom kadru. Dvanaest glumaca, dvanaest minuta, jedan kadar", dodaje Nanić Jovanović.
Kao glumici, Zafranović joj je dao jednu indikaciju.
"Sa svakim glumcem imao je razgovor u četiri oka. Meni je rekao da smatra da je dete produženi deo tela majke i da u svakom trenutku moram da znam gde su moja deca i da to osećam u kadru. Pred najtežu scenu prišao mi je i rekao da mu kažem tu rečenicu. Rekla sam je, a on je rekao: To je to. I pored 200 do 300 ljudi, uvek je prišao glumcu i preneo energiju. Glumu u filmu zove povišeni realizam", objašnjava Nanić Jovanović.
Trnavac ulogu Baja opisuje kao preživljavanje, ne kao izbor.
"Igram Baja, dečaka iz sela Kostajnice, kod Kozare. Lik je tragičan. Pomaže ustašama zbog svog života, da bi preživeo. Ušao je u svet ustaša i utopio se u njih da bi preživeo. Kao neko ko živi bezbrižan život, bilo mi je teško i samo da razmišljam o njihovoj patnji. Verovatno ni upola nisam uspeo da osetim to što su oni. Pripreme su trajale dva do tri meseca", kaže Trnavac.
Euronews Srbija
Ovo mu je, dodaje, prvi film, i saveti su mu se razjasnili tek na platnu.
"Odmah sam radio sa Lordanom, više od toga mi ne može značiti. Na snimanju su mi neki saveti delovali banalno, nisam ih razumeo. Kad sam sve video na platnu, bilo mi je jasno. Izgleda kao sveti film, kako on kaže", dodaje Trnavac.
O deci na setu Nanić Jovanović kaže da je posao bio podeljen.
"Dosta nam je pomogao Nino Ćulum, bio je zadužen za decu. Imali smo tri pomoćnika reditelja i pet asistenata. Ogroman projekat, podelili smo poslove, svako je bio zadužen za nešto", kaže Nanić Jovanović.
Sećanje, regionalne uloge i poruka
Nanić Jovanović film ne svodi na jedan logor.
"Ovo je izuzetno antiratni film. Nije bitno da li je to Jasenovac ili neki drugi logor u svetu, gde i danas postoje. Smešten je u istorijski trenutak, ali govori i o današnjem vremenu, o čoveku koji u sebi ima to zlo. Uvek je dobro suočavati se sa sopstvenim zlom, jer ako se gura pod tepih, jednom će pući. Posle filma oseti se olakšanje, jer se toliko dugo ćutalo. Katarza je u tome što možemo da govorimo", objašnjava Nanić Jovanović.
Snimanje opisuje kao fizički napor koji je ekipu vezao.
"Bilo je izuzetno fizički naporno. Kad se tako nešto dešava u dugom periodu, ljudi se vežu i postanu porodica. To je nešto više od porodice. Ponovo bih ga snimala, istog takvog i teškog, gde su nas muve nervirale noću u šatoru, gde su statisti išli bosi po blatu. Gledala sam probne snimke Vuka i Milice pre filma i posle. Pre su bili deca, posle su postali ljudi. To je bilo veliko putovanje duše", kaže Nanić Jovanović.
Trnavac kaže da ga je film promenio i da mu je najteži utisak vezan za mladost lika.
"Dosta me je film promenio, dosta sam sazreo. Sinoć je osećaj bio magičan, prvi film i odmah ova umetnost. Ceo film je potresan, ali najpotresnije je što je moj lik toliko mlad da su najbolji trenuci njegovog života u tom Jasenovcu. Apsurd je da su tim mladim ljudima ljubav u Jasenovcu možda bila najbolji deo života, jer su malo živeli", ističe Trnavac.
O onome što je saznao van škole kaže da je minimum nedovoljan.
"Naučio sam šta se tačno desilo, jer mi u školama to obrađujemo na nekom minimumu. O toj patnji dece trebalo bi mnogo više da se govori. Bilo je teško, ali držali smo se kao porodica. Došla su i preživela deca iz Jasenovca, sada ljudi od 80 do 84 godine, i to je bilo potresno", dodaje Trnavac.
Rečenicu sa premijere Nanić Jovanović pamti doslovno.
"Ostaće mi urezano: ne znam šta osećam, ali znam da sada mnogo više volim svoju porodicu, svoju decu i svoje komšije", kaže Nanić Jovanović.
Na regionalne polemike i bojkot odgovara sećanjem, ne politikom.
"Ne bismo bili ovde da nemamo pretke. Moramo da ih čuvamo, jer postojimo zahvaljujući njima i oni žive u nama. Dokle god imamo sećanje, živeće i oni. Na jednoj zgradi piše da je najveća kazna za zločin ako se zaboravi. Onda smo mi krivi", objašnjava Nanić Jovanović.
Printskrin/Tanjug
Glumce iz regiona vidi kao hrabrost.
"Bilo je dosta glumaca iz Bosne i Hercegovine, i hvala im. Znali su koja je tema, prihvatili su uloge i pokazali hrabrost. Odlične uloge. Slobodan Milovanović igra grobara Omera, iz Hrvatske. Žarko Savić, koji je u međuvremenu preminuo, isto je došao iz Hrvatske. Hana Hegedušić. Njihov narod treba da bude ponosan. Velika je stvar igrati istorijsku ličnost i odbraniti njen stav, jer glumac koji glumi i zločinca brani taj lik. Rene je napravio fantastičnu ulogu Maksa Luburića, šarmantnog, koji govori to što misli i profesionalno obavlja posao", ističe Nanić Jovanović.
Zafranovićevu rečenicu da je film o zlu, a napravljen za generacije koje dolaze, Nanić Jovanović prevodi u lični razlog za gledanje.
"Prvo zbog sebe. Čak i neka se ne slaže. Još 1996. došla su neka deca u goste i tvrdila da je to komunistička propaganda. Dotle je došlo. Ali svi umemo da budemo i zli. Film se obraća direktno tom zlu u nama. Kad ga prepoznamo, treba da razmislimo, da bismo se borili protiv njega", kaže Nanić Jovanović.
Trnavac vršnjacima poručuje da četiri sata nisu razlog da se film preskoči.
"Možda će ih odgovoriti to što traje četiri sata, ali svi bi trebalo da ga pogledaju. Dužnost je zbog same tematike i zbog svih tih žrtava", dodaje Trnavac.
Bonus video:
Komentari (0)