Veliki korak u potrazi za vanzemaljskim životom: Pronađena planeta van Sunčevog sistema, koja ima tragove atmosfere
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Naučnici tvrde da su pronašli znake da bi planeta koja kruži oko zvezde udaljene 49 svetlosnih godina od Zemlje mogla da poseduje atmosferu, što je čini potencijalno pogodnom za život.
Objekat nazvan LHS 1140b ima masu približno pet puta veću od Zemljine, zbog čega se smatra "super-Zemljom". Ova planeta kruži oko svoje zvezde u takozvanoj "Zoni Zlatokose", odnosno nastanjivoj zoni, što znači da temperatura na njenoj površini nije ni previsoka ni preniska da bi tečna voda mogla da postoji.
"Verujemo da je reč pretežno o stenovitoj planeti, na osnovu njene mase i merenja poluprečnika, koji nam omogućavaju procenu gustine", rekao je Kolin Kerubim, planetarni naučnik i glavni autor rada objavljenog 16. jula u časopisu Science.
"Po svemu sudeći, ona je slična Zemlji, što znači da bi mogla da ima gvozdeno jezgro i silikatni omotač, uz komponentu male gustine, koja je verovatno kombinacija vode i, kako sada znamo, atmosfere", rekao je Kerubim, stipendista NASA programa Sagan na Univerzitetu u Čikagu. Istraživanje je sproveo tokom doktorskih studija na Univerzitetu Harvard.
Astronomi su od otkrića prvih egzoplaneta devedesetih godina prošlog veka identifikovali više od 6.200 planeta van Sunčevog sistema, piše CNN. Svemirski teleskop Habl je još 2001. godine pronašao dokaze o atmosferi na jednoj gasovitoj egzoplaneti koja kruži oko zvezde udaljene oko 150 svetlosnih godina od Zemlje.
Prinstcreen/Facebook/James Webb Space Telescope
Ukoliko dodatna posmatranja potvrde nalaze, LHS 1140b bi predstavljala prvo otkriće atmosfere na stenovitoj planeti u nastanjivoj zoni druge zvezde.
Znaci potencijalno nastanjive planete
Proučavanje atmosfera udaljenih stenovitih planeta veoma je teško, jer su ta nebeska tela mala, a njihove atmosfere tanke. Astronomi moraju da sačekaju da planeta prođe ispred svoje zvezde. Tada, slično pomračenju, svetlost prolazi kroz atmosferu planete i može da otkrije prisustvo određenih gasova.
Povezane vesti
Za sada ne postoje dokazi o životu niti o atmosferi koja može da podrži život na LHS 1140b, ali Kerubim smatra da je to jedan od najozbiljnijih kandidata za potragu za potencijalnim tragovima vanzemaljskog života.
"Mislim da je trenutno to najbolje mesto za potragu za životom van Sunčevog sistema", rekao je on. "Uglavnom je stenovita, ima odgovarajuću temperaturu za postojanje tečne vode na površini i poseduje atmosferu. To su tri ključna sastojka koja tražimo".
Da bi otkrio atmosferu, Kerubim je najpre razvio model zasnovan na široko prihvaćenoj pretpostavci da mnoge planete nastaju sa atmosferama u kojima dominiraju vodonik i helijum, najzastupljeniji elementi u svemiru. Kako se neke od tih planeta razvijaju u stenovita tela, gube većinu vodonika, ali mogu da zadrže helijum, jer je nešto teži.
Koristeći taj model, Kerubim je identifikovao poznate egzoplanete čija masa, poluprečnik i temperatura ukazuju da su verovatno prošle kroz takav proces, a zatim je tragao za karakterističnim signalom helijuma. Posmatranjima obavljenim u septembru 2024. godine teleskopom Magelan Klej u opservatoriji Las Kampanas u Čileu, otkrio je helijum koji je isticao iz atmosfere planete LHS 1140b.
foto: AI
"Pritom gubite vodonik, zadržavate helijum i dobijate neku vrstu helijumskog sveta", objasnio je. "Verujemo da se LHS 1140b nalazi upravo u toj idealnoj fazi, kada je izgubila vodonik, a zadržala helijum koji sada polako curi u svemir".
Sam helijum verovatno ne bi mogao da podrži život, ali naučnici se nadaju da bi uz njega mogli da postoje i drugi gasovi, poput kiseonika.
"Još nemamo detekcije drugih molekula u atmosferi, ali sam optimista", rekao je Kerubim. "Spreman sam da se kladim da ćemo pre ili kasnije pronaći još nešto."
Povezane vesti
"Možemo li sad da pronađemo i vodu?"
Zvezda oko koje kruži LHS 1140b pripada klasi crvenih patuljaka, najčešćeg tipa zvezda u svemiru. Pošto su crveni patuljci manji i hladniji od drugih zvezda, lakše je proučavati atmosfere planeta koje ih obilaze zbog manjeg sjaja i odsjaja.
Međutim, crveni patuljci su istovremeno aktivniji od zvezda poput našeg Sunca i mogu potpuno da unište atmosfere svojih planeta.
"To su veoma temperamentne i žestoke zvezde koje emituju velike količine rendgenskog i ultraljubičastog zračenja", rekao je Kerubim. "To je veoma loše za atmosfere, jer ih zagreva, širi i izduvava u svemir."
Potvrda postojanja atmosfere na stenovitoj planeti koja kruži oko crvenog patuljka bila bi posebno značajna, jer je upravo to jedno od velikih otvorenih pitanja moderne astronomije.
"Mogu li stenovite planete da imaju atmosferu oko crvenih patuljaka? Ovo je prvi ozbiljan dokaz da mogu", rekao je Kerubim. "Za mnoge od nas to je veliko olakšanje. Ali još nije doneta konačna presuda. Možda je ova planeta neobičan izuzetak, a možda je tek prva u nizu sličnih. To još ne znamo."
Tokom jednogodišnjih naknadnih posmatranja 2025. godine Kerubim i njegov tim više nisu detektovali helijum. U studiji se navodi da bi taj izostanak mogao da bude posledica promenljive brzine isticanja helijuma, zbog čega je signal pao ispod granice osetljivosti instrumenata.
"I to je trenutno velika misterija o kojoj veoma intenzivno razmišljamo", priznao je naučnik.
Istraživači će tokom jeseni započeti novu seriju posmatranja planete LHS 1140b.
"Podneo sam zahtev i za korišćenje još osetljivijeg instrumenta u Čileu i nadam se da će biti odobren", rekao je Kerubim. "I drugi istraživači će je posmatrati. Posmatraće je 'Džejms Veb', posmatraće je 'Habl'. Praktično svi koji mogu da je vide usmeriće svoje instrumente ka njoj."
Potrebna dodatna potvrda
Posmatranja planete LHS 1140b predstavljaju prekretnicu i do sada pružaju najjače dokaze za postojanje atmosfere na stenovitoj egzoplaneti u nastanjivoj zoni, ocenila je Ana Gliden, postdoktorska istraživačica sa Kavli instituta za astrofiziku i svemirska istraživanja pri Tehnološkom institutu Masačusets (MIT).
"Pošto LHS 1140b kruži oko mirne zvezde i pripada kategoriji super-Zemalja, ima dobre šanse da zadrži atmosferu", navela je Gliden, koja nije učestvovala u studiji. "Ipak, dodatna posmatranja su ključna kako bi se rezultat potvrdio i objasnilo zašto je helijum uočen tokom prvog, ali ne i drugog posmatranja."
Mišel Žijon, direktor istraživanja u Jedinici za astrobiološka istraživanja Univerziteta u Liježu u Belgiji, ocenio je da je studija veoma uzbudljiva i da bi mogla da donese istorijski rezultat.
profimedia
Ipak, upozorio je da za sada ne postoji konačan dokaz da LHS 1140b poseduje značajnu atmosferu.
"Signal helijuma detektovan je samo jednom i nije potvrđen tokom naknadnih posmatranja 2025. godine", naveo je Žijon. "Zbog izostanka druge detekcije potreban je oprez. Pre donošenja zaključaka o prirodi eventualne atmosfere, neophodno je potvrditi da je signal helijuma zaista povezan sa planetom i da se može ponoviti."
Ako se prisustvo helijuma ipak potvrdi, posledice bi bile dalekosežne.
"Do sada smo imali samo ograničene dokaze o atmosferama na stenovitim egzoplanetama sa umerenim temperaturama", rekao je Žijon. "Pokazati da je LHS 1140b uspela da zadrži značajnu atmosferu tokom milijardi godina značilo bi da bar neke super-Zemlje u nastanjivoj zoni oko crvenih patuljaka mogu da prežive intenzivnu ranu aktivnost svojih matičnih zvezda."
Takav rezultat bi, zaključio je on, značajno povećao izglede za pronalazak zaista nastanjivih stenovitih svetova u našem kosmičkom susedstvu i učinio LHS 1140b jednim od najvažnijih ciljeva za buduća posmatranja teleskopom "Džejms Veb" i narednim generacijama opservatorija.
Komentari (0)