Afrika nam stiže u goste, a Sredozemno more nestaje? Srpski geolog otkrio dramatične prognoze za budućnost

Nedavni zemljotres magnitude 5,6 jedinica po Rihteru, koji je pogodio okrug Batalgazi u turskoj provinciji Malatija, ponovo je vratio strah na ulice ove zemlje. Iako znatno slabiji od katastrofalnog potresa iz 2023. godine, koji je odneo više od 53.000 života, ovaj događaj otvorio je brojna pitanja o geološkoj stabilnosti čitavog regiona.

O tome šta se dešava u unutrašnjosti naše planete i zašto su potresi postali učestaliji, za Euronews Srbija je govorio Dragan Milovanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji.

Turska kao epicentar tektonskih promena

Govoreći o poslednjem potresu, profesor Milovanović ističe da on, uprkos manjoj magnitudi u odnosu na prošlogodišnji, i dalje pripada grupi jakih zemljotresa. Turska se, prema njegovim rečima, nalazi na prostoru gde su ovakvi događaji ne samo očekivani, već i geološki neizbežni.

"Turska, idući dalje prema istoku, ka Iranu, Pakistanu i Indiji, predstavlja prostor gde se, prema rasporedu tektonskih ploča, očekuju potresi najvećeg intenziteta. To je, kako ja volim da kažem, područje u 'osinjaku'. Činjenica je da je u poslednjih desetak godina frekvencija zemljotresa znatno veća nego ranije", objašnjava profesor Milovanović.

Mehmet Emin Mengüarslan / AFP / Profimedia

On naglašava da je planeta trenutno u stanju svojevrsne uznemirenosti. Procesi koji su se nekada odvijali milionima godina, sada kao da daju vidljive rezultate u toku samo jednog ljudskog života.

"Atlantski okean se cepa, Pacifik se podvlači pod američke kontinente, a Afrika se kreće ka nama - hoće da nas poseti kako mi ne bismo morali da idemo preko Sredozemnog mora. Sve to zahteva ogromnu energiju, a ravnoteža je negde poremećena", slikovito opisuje profesor trenutnu geološku situaciju.

Misterija Zemljinog jezgra i magnetnog polja

Jedna od najzanimljivijih, ali i najneizvesnijih hipoteza koju profesor Milovanović navodi, tiče se procesa u samom jezgru Zemlje. Spoljašnje tečno jezgro stvara magnetno polje koje nas štiti od pogubnog Sunčevog zračenja. Međutim, položaj magnetnog polja se menja, a nauka još uvek nema precizno objašnjenje zašto se to dešava.

"Ukoliko bi Severni pol postao Južni, taj prelazni period bi ostavio planetu bez adekvatne zaštite od Sunca. To bi imalo nesagledive posledice na čitavu floru i faunu. Život bi možda bio moguć, ali pod drastično drugačijim uslovima i uz odgovarajuću veštačku zaštitu. Pitanje je koliko bi živog sveta bilo trajno uništeno", upozorava Milovanović.

Složenost kretanja Zemlje - koja se rotira oko svoje ose, oko Sunca, dok se čitav Sunčev sistem kreće kroz galaksiju, onemogućava precizno merenje svih sila koje utiču na oslobađanje energije. Upravo zato je, uprkos napretku tehnologije i pokušajima veštačke inteligencije, precizno predviđanje zemljotresa i dalje nemoguća misija.

Sudbina Sredozemnog mora

Tektonika ploča neumitno menja geografsku kartu sveta. Profesor objašnjava da se Afrika, kao masivnija ploča, podvlači pod Evropu, što za direktnu posledicu ima smanjenje Sredozemnog mora. Iako su to procesi koji se mere milionima godina, njihova snaga se oseća danas kroz seizmičku aktivnost.

"Za deset do dvadeset miliona godina Sredozemnog mora više neće biti. Nećemo više ići u Grčku na more. Afrička ploča ne klizi homogeno; ona se lomi i potiskuje stene ka Turskoj i Iranu, stvarajući ogroman pritisak", navodi profesor.

Fokus javnosti često je na Istočno-anadolijskom i Severno-anadolijskom rasedu, koji su zapravo džinovske pukotine u zemlji vidljive i golim okom.

"Rased je pukovina gde ploča, koja se podvukla, ne može da izdrži pritisak i puca. Na dubinama od 30 do 40 kilometara stvara se naprezanje, a ploče se kreću brzinom od 3 do 5 centimetara godišnje. Možda to zvuči malo, ali u geološkom smislu to je ogromna brzina i energija", ističe Milovanović.

profimedia

Na pitanje da li je poslednji zemljotres zapravo naknadni potres katastrofe iz 2023. godine, profesor odgovara potvrdno, ali uz važnu napomenu.

"U geološkom vremenu, tri godine su samo treptaj oka. Energija se prošle godine nije potpuno oslobodila. Zamislite to kao spoticanje donjeg dela ploče koji je sada konačno popustio i gurnuo ostatak mase. Sve je povezano - i zemljotresi u Srednjoj Americi i pucanje Afrike utiču na opštu stabilnost sistema koji čini 12 velikih ploča. To je kao fudbalska lopta sastavljena od komada koji se stalno guraju", objašnjava on.

Vulkani kao ventili energije

Tanjug/AP/Salvatore Allegra

Iako u samoj Turskoj trenutno nema aktivnih vulkana, profesor Milovanović podseća da su vulkanska i seizmička aktivnost dve strane iste medalje. Erupcije na Havajima, Tenerifima ili Etni služe kao svojevrsni ventili za oslobađanje unutrašnje toplote i pritiska.

"Etna je kao neka nervozna crna dama - ona s vremena na vreme 'pljucne' lavu, reaguje sa vodom i stvara oblake pepela, uznemiravajući sve oko sebe. Iako se vulkani kontrolišu stalnim monitoringom, oni su, baš kao i zemljotresi, direktna posledica kretanja ploča. Svaki od ovih događaja je nova slagalica koja nam pomaže da razumemo planetu, ali smo još uvek daleko od toga da je u potpunosti ukrotimo", zaključuje Milovanović.

Kompletan razgovor sa prof. Milovanovićem pogledajte u videu iznad teksta