Trgovinski pritisak Vašingtona podelio američke kompanije: Kako je Tramp pružio Evropljanima šansu

Agresivni trgovinski pritisak administracije američkog predsednika Donalda Trampa, koji je započeo nakon njegovog povratka u Belu kuću u januaru 2025. godine, izazvao je duboke podele među američkim kompanijama koje posluju u Evropi.

Istovremeno, ova politika je ubrzala napore Evropske unije da prekine zavisnost od spoljnih dobavljača, što otvara retku komercijalnu šansu za evropska preduzeća na tržištima kojima su decenijama dominirali giganti iz Sjedinjenih Država.

Vašington sprovodi restriktivnu ekonomsku politiku koja uključuje nametanje carina Evropskoj uniji i drugim partnerima, uz oštre kritike evropskih regulativa. Bela kuća aktivno prikuplja žalbe američkih firmi kako bi ih koristila kao diplomatsko oruđe u sporovima sa Briselom.

Credit: Martin Bertrand / imago stock&people / Profimedia

Međutim, ovakav otvoreni sukob sa najvećim trgovinskim partnerom podelio je američki biznis sektor, gde mnogi strahuju od dugoročnog preispitivanja uslova pod kojima posluju na tržištu EU.

Podela među američkim korporacijama

Unutar američkog poslovnog kruga u Evropi formirala su se dva jasna tabora u pogledu strategije Vašingtona.

Kompanije sa odlučnijim pristupom direktno se žale američkim zvaničnicima na restrikcije koje im Brisel nameće.

Sa druge strane, veliki deo firmi smatra da je konfrontacija kontraproduktivna i zalaže se za pomirljiviju diplomatiju koja osigurava kontinuitet i stabilnost, navodi Euronews.

Ova podela direktno zavisi od istorijata i pozicioniranja samih kompanija:

• Istorijat na tržištu: Noviji učesnici se oslanjaju na političku podršku Vašingtona, dok firme koje su decenijama prisutne u Evropi preferiraju tradicionalnu diplomatiju.
• Tržišni fokus: Kompanije okrenute direktnim potrošačima sklonije su borbenijem stavu, dok su preduzeća integrisana u osnovne usluge i kritičnu infrastrukturu znatno opreznija.
• Uprkos ovim razlikama, unutar američkog biznisa sazreva svest da nepoverenje postaje trajna, strukturna odlika transatlantskih odnosa.

"Naoružavanje" infrastrukture i reakcija Brisela

Politički uticaj Vašingtona postao je znatno ogoljeniji pod Trampovom administracijom. U decembru 2024. godine, američki državni sekretar Marko Rubio sankcionisao je pet evropskih državljana, među kojima je i bivši evropski komesar Tijeri Breton, pod optužbom da su olakšavali onlajn cenzuru američkih platformi, uključujući i mrežu X u vlasništvu Ilona Maska.

EPA/GIAN EHRENZELLER

Za Evropu je, međutim, ključni alarm bio prekid pružanja neophodnih svakodnevnih usluga nakon što je Međunarodni krivični sud (MKS) izdao nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Vašington je tada sankcionisao zvaničnike MKS-a, kojima su preko noći ukinute američke usluge – od kreditnih kartica Visa i Mastercard, preko logistike UPS-a i turističke platforme Expedia, do aplikacija Uber i Amazon.

Tanjug AP/Mark Lennihan

Ovaj potez je ogolio potpunu zavisnost Evrope od američke digitalne infrastrukture, što je nateralo pojedine vlade da ubrzaju prelazak sa alata kao što su Microsoft Office i Zoom na domaća, evropska rešenja.

Debata o strateškoj autonomiji i suverenitetu

Trampovi postupci, uključujući i teritorijalnu retoriku u vezi sa Grenlandom, ponovo su u Briselu pokrenuli pitanje "strateške autonomije".

Ovaj pristup podelio je članice EU: Francuska predvodi tabor koji se zalaže za intervencionizam i direktnu protekcionističku podršku evropskoj industriji, dok Nemačka, kao izvozno orijentisana ekonomija, tradicionalno brani otvorena tržišta.

Ipak, nepredvidiva politika SAD navela je i tradicionalno liberalne vlade, poput Danske i Holandije, da preispitaju svoje stavove.

Prvi konkretan korak načinila je Evropska komisija, koja je javni tender vredan 180 miliona evra za suverene usluge u oblaku (cloud) dodelila federaciji evropskih kompanija umesto nekom od američkih provajdera.

Josef Kubes / Alamy / Profimedia

Sebastijano Tofaleti, generalni sekretar Evropske alijanse za digitalna mala i srednja preduzeća, istakao je da je upravo Vašington glavni pokretač poslovanja za evropski tehnološki sektor.

Unutar EU i dalje postoje neslaganja oko opsega Zakona o industrijskom akceleratoru, gde su vlade podeljene oko toga da li prednost u javnim nabavkama treba da imaju proizvodi sa oznakom "Proizvedeno u Evropi" ili fleksibilniji koncept "Proizvedeno sa Evropom".

Slična rasprava očekuje se i povodom predstojećeg paketa o evropskom tehnološkom suverenitetu, koji će se fokusirati na strateške sektore poput odbrane.

Predstavnik jedne američke kompanije, koji je želeo da ostane anoniman, ocenio je da Trampova administracija daje evropskim firmama šansu da pokažu da li njihova rešenja zaista funkcionišu.

On je dodao da će se efikasnost tih rešenja videti za nekoliko godina, ali je naglasio da pitanje suvereniteta nije privremeno i da je došlo da bi trajno ostalo.