Šta se to dešava u Boliviji? Sukobi, blokade i bitka za litijum pod budnim okom Vašingtona

Bolivija se suočava sa najopasnijim talasom nemira u poslednjih nekoliko godina, a Vašington sa velikom pažnjom prati razvoj situacije dok protesti, blokade puteva i nasilni sukobi prete da destabilizuju jednu od strateški najvažnijih zemalja Južne Amerike.

Demonstracije, koje su prvobitno počele zbog nestašice goriva, visoke inflacije i strogih mera štednje, prerasle su u širi antivladin pokret protiv predsednika Rodriga Paza, prenosi Rojters. Demonstranti povezani sa sindikatima, rudarima, ruralnim grupama i pristalicama bivšeg predsednika Eva Moralesa sukobili su se sa policijom u La Pazu i širom zemlje, dok su ključni autoputevi i dalje pod blokadom.

Strateški ulog - litijum i geopolitičko rivalstvo

Tanjug/AP/Freddy Barragan

Za Sjedinjene Američke Države ova kriza prevazilazi okvire uličnih protesta. Bolivija leži na nekim od najvećih svetskih rezervi litijuma, minerala koji je od ključnog značaja za proizvodnju električnih vozila, baterija i budućih energetskih tehnologija. Američki zvaničnici i analitičari strahuju da bi dugotrajna nestabilnost mogla da ojača uticaj Kine i Rusije u regionu, u trenutku kada Vašington pokušava da osigura lance snabdevanja i smanji zavisnost od geopolitičkih rivala.

Nemiri su eskalirali nakon što je predsednik Paz uveo drastično smanjenje budžetske potrošnje i subvencija za gorivo u pokušaju da stabilizuje urušene finansije zemlje. Kako izveštava Rojters, hronični nedostatak dolara, goriva i uvozne robe izazvao je bes širom nacije.

Bolnice prijavljuju nedostatak kiseonika, dok su transportne mreže delimično paralisane zbog neprestanih demonstracija.

Dinamit na ulicama i senka Eva Moralesa

Tanjug/AP/Freddy Barragan

Poslednjih dana, rudari noseći dinamit marširali su kroz La Paz zahtevajući Pazovu ostavku, dok je policija odgovorila suzavcem i masovnim hapšenjima. Prema izveštajima agencije AP, najmanje tri osobe su poginule tokom nemira, dok je desetine demonstranata privedeno.

Nad krizom se nadvija senka Eva Moralesa, moćnog bivšeg socijalističkog predsednika, koji i dalje uživa snažnu lojalnost među uzgajivačima koke, domorodačkim grupama i sindikalnim sektorima. Morales je javno podržao mnoge proteste, optužujući aktuelnu vladu i "strane interese" da pokušavaju da unište levičarski pokret u Boliviji.

Iz perspektive Vašingtona, Morales ostaje duboko kontroverzna figura. Tokom svog mandata, Bolivija je dramatično smanjila uticaj SAD u zemlji, ojačala veze sa Kubom, Venecuelom, Kinom i Rusijom, te proterala američkog ambasadora i predstavnike agencije DEA.

Analitičari u Vašingtonu odavno vide Boliviju kao deo šireg antiameričkog saveza "ružičaste plime" (Pink Tide) koji je preoblikovao Latinsku Ameriku tokom 2000-ih.

Strah od "venecuelanskog scenarija"

Tanjug AP/Juan Karita

U američkim političkim krugovima vlada strah da bi ekonomski kolaps Bolivije mogao stvoriti novo žarište na polulopti, slično nestabilnosti viđenoj u Venecueli. Bolivija se već duže od godinu dana bori sa padom prihoda od prirodnog gasa, iscrpljenim deviznim rezervama i akutnom nestašicom osnovnih energenata.

Zabrinutost Bajdenove ere zbog nazadovanja demokratije u Boliviji, pod administracijom predsednika Donalda Trampa prerasla je u širu brigu za regionalnu bezbednost, migracije i strateške minerale. Zvaničnici Trampove administracije sve više naglašavaju ulogu Latinske Amerike u globalnoj utakmici sa Kinom, posebno kada je reč o proizvodnji litijuma i energetskoj infrastrukturi.

Političke podele u Boliviji dodatno su se produbile otkako se Morales razišao sa vladajućim pokretom MAS nakon gorkog sukoba sa bivšim predsednikom Luisom Arseom. Taj razdor je oslabio bolivijsku levicu i otvorio vrata pobedi Rodriga Paza na izborima 2025. godine, čime je okončana skoro dvodecenijska dominacija snaga bliskih Moralesu.

Ipak, samo šest meseci nakon početka Pazovog mandata, ulice Bolivije su ponovo ispunjene gnevom i optužbama za autoritarizam sa obe strane, dok zemlja klizi u neizvesnu budućnost.