Gasna narkoza, dezorijentacija i panika: Zašto čak i najbolji ronioci mogu da stradaju u dubinama podvodnih pećina

More je bilo uzburkano, a vetar je jačao kasno u četvrtak ujutru, kada je tim od pet iskusnih italijanskih ronilaca zaronio ka potpuno mračnim pećinama kod atola Vavu, oko sat vremena vožnje gliserom južno od prestonice Male. Grupu su činili instruktor Đanluka Benedeti; Monika Montefalkone, vanredna profesorka ekologije na Univerzitetu u Đenovi; njena ćerka Đorđa Somakal; morski biolog Federiko Gvaltjeri; i istraživač Murijel Odenino.

Ronioci su se uputili duboko u mrežu pećina, koja se otvara na dubini od oko 47 metara i spušta do oko 70 metara u svom najnižem delu. Nikada se nisu vratili. Tela petoro ronilaca pronađena su tek nakon višednevne potrage, složenog i opasnog procesa koji je odneo i šestu žrtvu, lokalnog vojnog ronioca, narednika Mohameda Mahudija.

Lokalne vlasti su saopštile da je grupi bilo dozvoljeno da rone do dubine od 30 metara, koliko dozvoljavaju maldivski rekreativni standardi. Međutim, nije jasno da li su zaronili dublje nego što je bilo planirano, niti da li su imali odgovarajuću opremu za tako rizičnu ekspediciju.

Očajna potraga

Ronioci su boravili na luksuznoj jahti dugoj 36 metara, poznatoj kao Duke of York, koja nudi prilagođena krstarenja za do 25 gostiju. San svakog ljubitelja mora, jahta omogućava roniocima da izbliza istraže koralne atole Maldiva, uz uživanje u večerama od morskih plodova i danima provedenim na ležaljkama na sunčanoj palubi.

Tanjug AP/Mohamed Sharhaan

Oko 13:30 časova u četvrtak, neko sa broda je poslao signal za pomoć, izjavio je za CNN glavni portparol vlade Maldiva Mohamed Husein Šarif. Ronioci su bili pod vodom oko dva sata i nisu izronili, prenosi CNN.

Prva je reagovala druga jahta sa roniocima, i u roku od oko pola sata pronađeno je telo instruktora Benedetija na ulazu u pećinu.

Obalska straža Maldiva zatim je započela pretragu iz vazduha i pod vodom za preostala četiri ronioca, ali nakon što je pronađeno prvo telo, pretpostavljeno je da su ostali zarobljeni u pećini.

Monika Montefalkone bila je ekološkinja koja je godinama istraživala morski svet Maldiva. Njen suprug Karlo Somakal rekao je da je bila "jedna od najboljih ronioca na svetu“ i da je imala oko 5.000 zarona.

Pre zarona, Centar za pomorska istraživanja Maldiva odobrio je zahtev Montefalkone, Gvalterija i Odenino, dok Benedeti i Somakal nisu bili navedeni u prijavi. Italijanski istraživači imali su dozvolu za tehničko ronjenje, što im je omogućavalo zaron do 30 metara.

Tanjug AP/Maldives President Media Division via AP

Međutim, vlasti Maldiva nisu znale da će biti reč o pećinskom ronjenju, što je znatno kompleksnije i opasnije. Univerzitet u Đenovi naveo je da boravak Montefalkone i Odenino na Maldivima ima veze sa klimatskim promenama i biodiverzitetom, ali da sam zaron nije bio deo zvanične misije, već lična aktivnost.

Dodatni rizik predstavljalo je loše vreme. Meteorološka služba izdala je upozorenje na jake vetrove i uzburkano more, koje je kasnije pojačano. Nije poznato da li su ronioci bili obavešteni.

Teško pristupačan podvodni ekosistem

Malo ronilaca je ikada zaronilo u ovaj retki sistem. Vladimir Točilov, ruski stručnjak za tehničko ronjenje, opisuje ga kao prostor dostupan samo vrhunskim pećinskim roniocima sa odgovarajućom obukom i iskustvom.

Kako se ide dublje, svetlo izlaza nestaje i ostaje potpuni mrak, gde se mora navigirati bez ikakve vizuelne reference. Uski prolazi dodatno stvaraju osećaj klaustrofobije i dezorijentacije.

Ronjenje u takvim uslovima zahteva ne samo tehničku spremu, već i jaku psihološku stabilnost, jer strah i zbunjenost mogu postati opasni. Moguća je i gasna narkoza na velikim dubinama, koja može izazvati konfuziju i paniku.

Mohamed Afrah / AFP / Profimedia

Stručnjaci navode da su ronioci možda izgubili orijentaciju u dubini pećine.

Ova pećina je duga oko 200 metara i ima više komora, a veoma mali broj ljudi je u njoj ikada ronio. U nekim delovima mora se prolaziti kroz uske hodnike, gotovo u potpunom mraku.

Istraga i rizici

Vlasti su pokrenule istragu nad jahtom Duke of York, koja je privremeno suspendovana. Utvrđeno je da plovilo nije imalo sve potrebne dozvole, uključujući dozvolu za ronilačku školu, iako je organizovalo ronilačke aktivnosti.

Operater jahte tvrdi da su ronioci bili obavešteni o limitu od 30 metara i da nisu znali za planove da se ide dublje. Italijanska turistička kompanija Albatros Top Boat navodi da je samo prodavala aranžman i da nije upravljala brodom niti posadom.

U međuvremenu, istraga pokušava da utvrdi tačan sled događaja i šta je dovelo do tragedije u kojoj je izgubljeno pet života. U međunarodnoj potrazi učestvovali su lokalni stručnjaci, tri finska ronioca iz organizacije DAN, kao i oprema iz Ujedinjenog Kraljevstva i Australije. Operacija je bila izuzetno teška zbog jakih struja, uskih prolaza i potpunog mraka.

IOS, IPA/Zuma Press/Profimedia

Potraga je privremeno obustavljena nakon smrti vojnog ronioca Mahudija, koji je verovatno stradao od dekompresione bolesti. Sahranjen je uz pune vojne počasti u Maleu.

Stručnjaci upozoravaju da dubinsko pećinsko ronjenje nosi ozbiljne rizike, uključujući gasnu narkozu, dezorijentaciju i paniku. Neki veruju da su se ronioci mogli zbuniti u dubini, gde nestaje svaki osećaj pravca.

"Kako se spuštate dublje, narkoza može izazvati i paniku i gubitak orijentacije“, navodi jedan od stručnjaka.

Vlasti su fokusirane na istragu jahte i njenog operatera, a istraga je dodatno otkrila da brod nije imao potrebnu licencu za organizovanje ronilačkih operacija.

Na kraju, dok pokušava da se razjasni šta se tačno dogodilo, porodice ostaju sa gubitkom i pitanjima bez odgovora. Jedan od članova porodice rekao je: "Nešto je moralo da se desi dole.“