Misterija tragedije na Maldivima: Stručnjaci otkrivaju šta je moglo da ubije petoro ronilaca
Komentari18/05/2026
-17:26
Pet italijanskih ronilaca nestalo je u četvrtak tokom ronjenja u podvodnoj pećini na Maldivima na dubini od oko pedeset metara.
Nakon što je telo jednog od njih pronađeno, potraga za preostalim Italijanima privremeno je obustavljena nakon što je tokom spasilačke misije poginuo i vojni ronilac Mohamed Mahudi.
Sada su locirana i tela ostalih utopljenika, nakon što su u misiju uključeni finski eksperti za pećinsko ronjenje.
Greenpeace via AP
Ronioci su u četvrtak istraživali pećinu na dubini od oko 50 metara na koralnom ostrvu Vaavu, a među njima i profesorka ekologije Univerziteta u Đenovi Monika Montefalkone, njena ćerka Đorđa Somakal, morski biolog Federiko Gvaltijeri, istraživačica Muriel Odenino i instruktor ronjenja Đanluka Benedeti.
Prema saopštenju Univerziteta u Đenovi, oni su učestvovali u naučnoj ekspediciji na Maldivima gde su istraživali uticaj klimatskih promena na tropski biodiverzitet.
Međutim, ronjenje u pećini tokom kojeg je došlo do tragičnog ishoda, nije bilo deo planiranog istraživanja.
Predmet istrage je i to što ronioci nisu imali posebne dozvolje za ronjenje na dubinama većim od 30 metara, koje propisuje zakon u toj ostrvskoj zemlji.
Povezane vesti
Šta se dogodilo u pećinama
Iako niko za sada ne zna tačno šta se dogodilo unutar pećina, pošto među petoro ljudi koji su u njih ušli nije bilo preživelih, pronalazak jednog tela i raspored same pećine doveli su do nekoliko najčešće pominjanih teorija.
Maldives President's Media Division via AP
Grupa je u četvrtak ujutru ušla u kompleksnu podvodnu pećinu u atolu Vaavu, na dubini od oko 50 metar. što je znatno dublje od dozvoljene granice za rekreativno ronjenje, koja iznosi 30 metara.
Sistem pećina, koji se sastoji od tri velike komore povezane uskim prolazima i tunele u strukturi koralnog grebena, uz mogućnost jakih struja, slabe vidljivosti, naročito tokom lošeg vremena, mulja i skučenog prostora. Prostire se do dubine od oko 60 metara.
Ronioci su poslali poziv za pomoć oko 13.45 časova, a nestanak je prijavljen nakon što nisu izronili na površinu.
Instruktor ronjenja Mauricio Uras sugerisao je da je "toksičnost kiseonika" unutar pećine možda doprinela incidentu.
"To je fenomen koji može da se dogodi kada ronite veoma duboko", rekao je za italijansku novinsku agenciju Agi. "Ako mešavina kiseonika nije odgovarajuća, kiseonik može postati toksičan na određenim dubinama. Vremenski uslovi su takođe važan faktor i moramo uzeti u obzir da Indijski okean nije Mediteran, koji je relativno miran. U Indijskom okeanu postoje snažne struje koje, pretpostavljam, mogu da vuku s jedne strane na drugu. To je prava opasnost".
Maldives President's Media Division via AP
Vremenski uslovi u toj oblasti bili su loši, a tog dana bilo je izdato žuto upozorenje za putničke brodove i ribare. Uslovi su podrazumevali nemirno more i jake struje, koje mogu dezorijentisati ronioce, podići mulj i smanjiti vidljivost gotovo na nulu, kao i dodatno otežati navigaciju ili izlazak iz pećine, piše Independent.
Povezane vesti
Mogući uzroci nesreće
Govoreći za italijanski portal Adnkronos u četvrtak, pulmolog Klaudio Mikeleto rekao je da je verovatno da je "nešto pošlo po zlu sa bocama" tokom zarona.
Mikeleto, direktor pulmologije u Univerzitetskoj bolnici u Veroni, rekao je da toksičnost kiseonika, poznata i kao hiperoksija, može biti među najsmrtonosnijim komplikacijama tokom dubinskog ronjenja.
"Smrt usled toksičnosti kiseonika, odnosno hiperoksije, jedna je od najdramatičnijih smrti koje mogu da se dogode tokom ronjenja - užasan kraj", rekao je za Adnkronos.
Prilikom ronjenja, ronioci koriste komprimovani vazduh koji se sastoji od 21 odsto kiseonika i 79 odsto azota. Međutim, neki koriste specijalizovanu mešavinu gasova poznatu kao nitroks, odnosno obogaćeni vazdušni nitroks, koji sadrži više kiseonika i manje azota od standardnog komprimovanog vazduha.
"Kada udišete previsoku koncentraciju kiseonika, gas postaje toksičan za organizam. Tokom zarona dolazi do vrtoglavice, bolova, poremećaja svesti i dezorijentacije, što onemogućava izranjanje", rekao je pulmolog
Alfonso Bolonjini, predsednik Italijanskog društva za podvodnu i hiperbaričnu medicinu, rekao je da je i panika možda doprinela incidentu, uz druge faktore.
"Unutar pećine na dubini od 50 metara dovoljan je problem kod jednog ronioca ili napad panike", rekao je on. "Uznemirenost će zamutiti vodu i može narušiti vidljivost", što potom može dovesti do "fatalnih grešaka".
Ipak, dodao je da nije lako zaključiti šta se tačno dogodilo na dnu mora
Komentari (0)