Rad kod dva poslodavca istovremeno: Šta zakon dozvoljava zaposlenima u Srbiji

Sve više građana u Srbiji, suočeno sa rastom troškova života i nesigurnim tržištem rada, odlučuje se da istovremeno radi kod dva poslodavca. Dok jedni dodatni posao vide kao način da poprave kućni budžet, drugi ga biraju zbog sticanja iskustva, fleksibilnijeg rada ili razvoja privatnog biznisa. Ipak, rad na dva mesta otvara brojna pitanja - od zakonskih ograničenja i poreza, do sukoba interesa i prava zaposlenih.

Zakon o radu Republike Srbije omogućava rad kod dva poslodavca. To možete ostvariti kroz ugovor o dopunskom radu (ako već radite puno radno vreme kod matičnog poslodavca) ili kroz ugovore o radu sa nepunim radnim vremenom. Ugovor o dopunskom radu je najsigurnija opcija za one koji su zaposleni sa punim radnim vremenom (40 sati nedeljno) kod jednog poslodavca. 

Sa ovim ugovorom zaposleni može biti angažovan najviše do 1/3 punog radnog vremena, a maksimalno 13 časova nedeljno. Prema važećoj praksi, za ovaj ugovor vam nije potrebna saglasnost matičnog poslodavca. Zaposleni ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa srazmerno radnom vremenu

Kod ugovora o radu sa nepunim radnim vremenom, umesto jednog poslodavca sa punim radnim vremenom, možete raditi na dva mesta sa nepunim radnim vremenom (npr. 20 sati kod jednog i 20 sati kod drugog), a ukupno radno vreme ne može preći 20 časova nedeljno.

Poslodavac sa kojim sklopite drugi ugovor vas mora prijaviti Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Doprinosi za zdravstveno i penzijsko osiguranje se plaćaju na svaku ostvarenu zaradu.

Najčešće opcije u praksi su ugovori o dopunskom radu (puno + nepuno radno vreme), što je i dozvoljeno po Zakonu o radu. Sklapa se u slučaju kada zaposleni ima stalan posao i obavlja honorarni angažman, na primer: stalni posao i ugovor o delu, frilens ili autorski ugovor.

Zero Creatives / ImageSource / Profimedia

Kod ugovora o radu sa nepunim radnim vremenom, zaposleni može imati dva ili više poslodavaca, ako zbir radnih sati ostaje u zakonskim okvirima i ako ugovori nisu međusobno zabranjeni, na primer: zaposleni može raditi u firmi i imati svoju preduzetničku radnju ili frilens prihode.

Kada nastaje problem

- ugovor sadrži klauzulu zabrane konkurencije, pri čemu klauzula mora biti konkretna i razumna

- zaposleni koristi poverljive informacije,

- drugi posao utiče na prvi posao

- Kod državnih službi, prosvete, zdravstva ili bezbednosti često postoje dodatna ograničenja i potrebne saglasnosti.

Poslodavac uglavnom ne mora zaposlenom da “odobri” drugi posao, osim ako to piše u ugovoru ili postoji sukob interesa.

Zaposleni mora poštovati ograničenja radnog vremena i bezbednosti na radu, dok se porezi i doprinosi i dalje plaćaju prema vrsti angažmana.

Ukoliko zaposleni ima stalan posao, a želi da radi i kod drugog poslodavca, najsigurnije je da u svom ugovoru proveri četiri stavke: zabranu konkurencije, obavezu prijave dodatnog rada, klauzule o poverljivosti, kao i radno vreme.