Od broda Žaka Kustoa do Ginisovog rekorda: Život i dubine Božane Ostojić koje pomeraju granice ronjenja
Komentari18/05/2026
-18:03
Od ledenih ekspedicija do broda Žaka Kustoa, Božana Ostojić pomerala je granice domaćeg i svetskog ronjenja. Predsednica Saveza organizacija podvodnih aktivnosti Srbije i vlasnica Ginisovog rekorda govorila je za Euronews Srbija o hrabrosti, životu pod vodom i tome koliko je ronjenje danas dostupno u Srbiji.
Na pitanje koje trenutke iz bogate karijere smatra najvećim dostignućima, Ostojić kaže da joj je teško da izdvoji samo jedan.
"Jako teško, zato što sam radila dosta različitih stvari. Bila sam sportista, bila sam više od 20 godina u reprezentaciji Jugoslavije, Srbije. Bila sam učesnik velikih ekspedicija, imala sam sreću da budem i sa ekipom Žaka Kustoa", rekla je ona.
Dodaje da je upravo iskustvo sa Kustoovom ekipom možda i ostavilo najjači utisak.
"Možda to iskustvo sa Kustoovom ekipom bih možda malo izdvojila, ali i ronjenja u celom svetu. Bila sam u svim okeanima i nekako su, jako je teško izdvojiti nešto baš", navela je Ostojić.
Govoreći o strahu, koji je sastavni deo ekstremnih sportova, ističe da je upravo dobra priprema ključ svega.
"Strah je sastavni deo svega. Ja sam imala sreću što sam imala stvarno oko sebe nekako uvek elitnu ekipu, imala sam vrhunske učitelje, i strah često dolazi zbog nečeg što je nepoznato", objasnila je.
Povezane vesti
Kako kaže, nikada nije smatrala da je odsustvo straha normalno stanje.
"Naravno, nije normalno da čovek nema strah. Sasvim je normalno. Jedino što je taj strah da ga pozitivno iskoristite, da budete pametni, da se pripremite, da ne idete u nešto što niste sigurni šta će biti. Tako da, po meni, strah je pozitivna stvar", rekla je ona.
Ljubav prema vodi, dodaje, postojala je od najranijeg detinjstva: "Ja sam znala od najranijeg detinjstva da je voda moj element. Ja sam uvek bežala u vodu. Moji roditelji su imali problema sa mnom jer sam rođena pored Save, i uvek je to bilo i leti i zimi: gde će me naći, naći će me pored vode".
Euronews Srbija
Poseban uticaj na nju imali su filmovi The Silent World Žaka Kustoa, a prisetila se i trenutka kada je prvi put došla na čuveni brod "Kalipso".
"Ti filmovi su mene fascinirali, jer ljudi pre Kustoa nisu znali šta se nalazi pod vodom. On je prvi konstruisao ono kućište za snimanje pod vodom i prvi je ljudima predstavio da je to bukvalno planeta na planeti. Velik broj ronilaca te generacije su, naravno, maštali da upoznaju Kustoa. On je meni bio velika inspiracija“, rekla je ona.
Kako objašnjava, do saradnje je došlo tokom ekspedicije istraživanja Dunava. Radili su ekspediciju, istraživali su Dunav od Nemačke, od izvora Dunava do ušća, i pošto veliki deo Dunava prolazi kroz Srbiju, desilo se da je, kako kaže, pre toga ronila sa jednim članom njegove ekipe: "Onda sam ja bila ta koja je bila preporučena da im bude konekcija za naše prostore".
U ekipi je bila zadužena za logistiku i asistenciju snimateljima pod vodom.
Povezane vesti
"Kamerman, kad snima, on ne vodi računa ni gde je, ni šta je, ni kolika je dubina, ni koliko ima vazduha. Znači, neko mora da vodi računa", rekla je kroz osmeh.
Govoreći o ekstremnim ekspedicijama, posebno je izdvojila istraživanja podvodnih pećina u Meksiku.
"Mi smo sa više od 20, između 25, čak nekad i 30 kilograma nosili na leđima osam sati. Išli smo kroz džunglu, nismo imali put, pa smo sami krčili put sa mačetama", rekla je.
Objašnjava da je pećinsko ronjenje jedna od najrizičnijih disciplina.
"Ronjenje u pećinama je izuzetno komplikovano ronjenje. To je zaista, u pravom smislu reči, najopasnija aktivnost koja može da vam se desi, zato što ste u zatvorenom prostoru i šta god vam se desi, vi nemate mogućnost da izronite na površinu", upozorila je.
Ipak, upravo takve situacije, kaže, menjaju čoveka: "To vas nekako osnaži u velikoj meri, digne vam samopouzdanje, svesni ste da možete mnogo toga da uradite, pomerite neke svoje limite. Mentalno sazrete, ojačate mnogo".
Na pitanje da li je pokreće adrenalin, odgovara da sebe ne smatra adrenalinskim zavisnikom, ali da, kako navodi, voli izazove, avanturu i akciju.
Jedan od najvećih uspeha ostvarila je tokom trogodišnje francusko-američke ekspedicije u Meksiku.
"Istražili smo 92 kilometra novih sistema podvodnih pećina. Posle smo ga spojili sa jednim drugim sistemom i to je na kraju bilo preko 200 kilometara tih podvodnih pećina", objasnila je.
Ostojić je postavila i rekord na dubini od 127,8 metara, ali kaže da ne voli da glorifikuje takve poduhvate: "To je stvarno nešto jako ekstremno. Ja ne bih volela da motivišem klince da idu tako duboko. Posebno pamtim i ekspedicije na Arktiku i u Sibiru. Na Arktiku smo ronili na dubini 111 metara, a voda je bila minus dva. U Sibiru smo ronili na najhladnijoj tački na planeti, minus 72 je bila spoljna temperatura".
Danas je na čelu Saveza organizacija podvodnih aktivnosti Srbije i ističe da ronjenje nije samo sport, već i važna podrška u vanrednim situacijama.
"Za slučaj neke vanredne situacije, poplave, bilo kakve neke gluposti, mi smo tu koji reagujemo, koji intervenišemo", rekla je, podsećajući na angažovanje ronilaca tokom poplava u Obrenovcu.
Govoreći o popularizaciji sporta, najavila je i Svetsko prvenstvo u ronjenju na dah koje će se održati od 9. do 15. juna u Futogu.
"Ronjenje na dah je zaista u velikoj ekspanziji. U Futogu imamo divan bazen i mislim da će biti lepo", rekla je Ostojić i navela: "Što više putujete, sve više vam se apetiti otvaraju. Uvek ima još neko mesto gde nismo bili i koje bismo voleli da posetimo".
Komentari (0)