Društvene mreže kao slot mašina: Da li su popularne platforme dizajnirane tako da postanete zavisni?
Komentari
18/05/2026
-08:37
Evropska unija će se kroz novo zakonodavstvo baviti pitanjem kako da zaštiti decu od "zavisničkog dizajna" društvenih mreža, prema rečima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
"Nedostatak sna, depresija, anksioznost, samopovređivanje, zavisničko ponašanje, sajber-nasilje, vrbovanje, eksploatacija, samoubistvo. Rizici se ubrzano umnožavaju. Ovi rizici su stvarnost digitalnog sveta. I dozvolite mi da budem vrlo jasna: oni nisu slučajni. Oni su rezultat poslovnih modela koji pažnju naše dece tretiraju kao robu", rekla je Ursula fon der Lajen u govoru održanom u utorak u Kopenhagenu.
Predstojeći Zakon o digitalnoj pravičnosti (Digital Fairness Act), koji bi trebalo da bude predstavljen kasnije ove godine, posebno će ciljati "zavisničke i štetne prakse dizajna", dodala je Fon der Lajen.
Njeni komentari dolaze nakon što je Komisija u februaru presudila da "zavisnički dizajn" TikTok platforme krši zakon EU, čime je ponovo pokrenuta debata o tome da li društvene mreže zaista izazivaju zavisnost.
Tanjug/AP/Anthony Pizzoferrato
S druge strane Atlantika, porota u Kaliforniji presudila je u korist dvadesetogodišnje žene po imenu KGM, koja je tvrdila da je njena zavisnost od društvenih mreža na platformama kompanija Google i Meta dovela do pogoršanja mentalnog zdravlja. Meta sada traži poništenje te presude.
Da li su ove platforme dizajnirane tako da izazivaju zavisnost, i ako jesu, šta može da se uradi kako bi se tome stalo na put?
Da li društvene mreže izazivaju zavisnost?
Platforme društvenih mreža funkcionišu slično slot-mašinama jer pružaju nepredvidive nagrade i nude brzu povratnu informaciju, poput komentara i lajkova, rekla je Nataša Šul, vanredna profesorka medija, kulture i komunikacije na Njujork univerzitetu.
Povezane vesti
Funkcije dizajna na društvenim mrežama, kao što su dugme "sviđa mi se", stranice "Za tebe" koje preporučuju novi sadržaj i "beskonačno skrolovanje", gde se sadržaj nikada ne završava, takođe mogu dovesti do kompulsivnog korišćenja platformi, rekao je Kristijan Montag, profesor kognitivnih i moždanih nauka na Univerzitetu Makao.
"Dobijanje lajka pruža osećaj zadovoljstva. Zatim ljudi žele ponovo da se osećaju dobro, pa opet nešto objave, što može dovesti do stvaranja navike", rekao je Montag za Euronews Next.
TikTok tome dodatno pridodaje automatsku reprodukciju sadržaja i kratke video-formate, što stvara još brži ciklus nagrađivanja.
"Ljudski mozak snažno reaguje na novine, a ovde se nešto novo dešava svakih 15 sekundi. Čak i ako trenutni video-klip nije naročito dobar, ja sam već u iščekivanju da bi sledeći makar mogao da bude", rekao je Montag.
Infinity News Collective / imageBROKER / Profimedia
Evropska komisija je u svojoj odluci upozorila da korisnici mogu da upadnu u "autopilot režim" na platformama poput TikTok, gde pasivno konzumiraju sadržaj umesto da aktivno učestvuju u njemu, rekla je Darija Kus, rukovodilac programa na Notingem Trent univerzitetu u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Ovakav način korišćenja društvenih mreža povezan je sa "lošijim mentalnim zdravljem, uključujući zavisnost, poređenje sa drugima, strah od propuštanja, društvenu izolaciju i usamljenost", rekla je Kus.
TikTok je odbacio ocenu Komisije da je njegova platforma zavisnička, nazvavši njene zaključke "kategorički netačnim". Kompanija je saopštila da korisnicima nudi kontrolu vremena provedenog pred ekranom i druge alate kako bi mogli da regulišu koliko vremena provode na internetu.
Povezane vesti
Promenite poslovni model, promenićete i ponašanje
Stručnjaci tvrde da kompanije društvenih mreža uspeh mere količinom vremena koje korisnici provode na uređaju, što zatim podstiče prihode od oglašavanja. I Montag i Šul rekli su da takav model prirodno nagrađuje maksimalno angažovanje korisnika.
"Ako pitate kompanije društvenih mreža da li namerno dizajniraju platforme da bi izazvale zavisnost, reći će: apsolutno ne, mi ih namerno dizajniramo da optimizuju angažovanje korisnika", rekla je Šul, napominjući da kompanije verovatno nisu pravile svoje proizvode sa ciljem da stvore zavisnost.
Montag i Šul predlažu da platforme pređu na modele pretplate. Kada bi korisnici plaćali malu naknadu, platforme više ne bi zavisile od oglašavanja i praćenja ličnih podataka radi profita, što znači da bi neke od tih funkcija mogle da budu uklonjene.
Povezane vesti
Jedan primer iz Canadian Broadcasting Corporation (CBC) prikazuje "pogled javnog trga", ugrađen u prenos videa uživo. Ova funkcija omogućava korisnicima da zajedno gledaju sadržaj i komentarišu u realnom vremenu, nudeći nijansiranije opcije za izražavanje mišljenja, poput "s poštovanjem se ne slažem", "navelo me je na razmišljanje" ili "promenilo mi je mišljenje". Za sada nije jasno koji su alati, ako ih uopšte ima, korišćeni niti da li bi mogli da zamene društvene mreže.
Šul smatra da bi stvarne promene za velike tehnološke kompanije koje poseduju društvene mreže mogle doći jedino kroz pravne mere.
"Ako ste dizajner i radite za kompaniju, vaš cilj je da povećate angažovanje korisnika... i jedini način da se to zaustavi, po mom mišljenju, jeste da se uvedu stroga i jasna ograničenja — ograničenja vremena korišćenja, pristupa i starosne dobi", rekla je.
Postoje li alternative?
Fediverse, decentralizovana mreža društvenih platformi na kojoj nezavisne aplikacije povezuju korisnike bez reklama, praćenja i deljenja podataka, nudi alternativu platformama velikih tehnoloških kompanija.
Među tim mrežama su Mastodon, zamena za X (nekadašnji Twitter), Pixelfed, aplikacija za deljenje fotografija slična Instagramu, i PeerTube, video-platforma nalik YouTube-u.
Od 24. februara, Fediverse ima 15 miliona naloga, od čega se 66 odsto nalazi na društvenoj mreži Mastodon.
Mastodon je stekao popularnost kada je milijarder Ilon Mask Musk kupio Twitter, sadašnji X, 2022. godine. Međutim, Montag ukazuje na poteškoće sa kojima se suočavaju odgovornije kompanije društvenih mreža.
Unsplash
"Mislim da će biti prilično teško, iskreno, napraviti platforme koje su s jedne strane praktične za korišćenje, ali koje istovremeno ne preteruju kada je reč o angažovanju korisnika i produžavanju vremena provedenog na internetu", nastavio je Montag.
Kako ograničiti beskonačno skrolovanje
Korisnici društvenih mreža mogu i sami da smanje kompulsivno skrolovanje.
Šul preporučuje da pristup društvenim mrežama učinite što težim. Jedna strategija je da aplikacije premestite u folder pod nazivom "društvene mreže" na poslednju stranicu ekrana telefona, kako bi im bilo teže pristupiti. Takođe savetuje postavljanje vremenskih ograničenja za korišćenje ekrana na telefonu.
Kus i Montag takođe preporučuju potpuno brisanje aplikacija društvenih mreža sa pametnih telefona. Ako korisnici žele da koriste društvene mreže, bolji način bi bio da im pristupaju preko desktop računara, dodao je Montag, jer je to manje praktično i samim tim smanjuje impulsivno korišćenje.
"Ne kažem da uopšte ne treba koristiti društvene mreže, ali ne treba da budu dostupne u svakom trenutku", rekao je Montag, napominjući da ljudi treba da isključe obaveštenja za aplikacije koje žele da zadrže na telefonu, jer to može smanjiti ukupno vreme provedeno na mreži.
Montag je takođe predložio da korisnici, kada je to moguće, zamene pametni telefon analognim tehnologijama — na primer, da koriste ručni budilnik ili ručni sat umesto proveravanja vremena na telefonu.
Ako ništa drugo ne pomaže, i jednostavno skrivanje telefona iz direktnog vidnog polja u "svakodnevnim situacijama" može takođe pomoći, rekla je Kus.
Ipak, i Montag i Šul smatraju da odgovornost ne bi trebalo da bude samo na korisnicima da se samoregulišu, već da bi same platforme morale da se promene.
Komentari (0)