Dvonedeljni "digitalni detoks": Naučnici otkrili efikasan način da se mozak oporavi od "truljenja" na društvenim mrežama
Komentari
11/05/2026
-20:14
Sve veći broj istraživanja povezuje intenzivno korišćenje društvenih mreža ne samo sa pogoršanjem mentalnog zdravlja, već i sa merljivim kognitivnim posledicama po pažnju, pamćenje i fokus, koje u pojedinim studijama podsećaju na ubrzano starenje.
Nauka takođe sugeriše da imamo mnogo više kontrole nego što mislimo kada je reč o popravljanju te štete, a rešenje je iznenađujuće jednostavno: napravite pauzu.
Prema istraživanjima, ljudi prosečno provedu pet sati dnevno na telefonu, a čak i kada neko koristi telefon "samo" dva do tri sata dnevno, to se na godišnjem nivou pretvara u mesec i po dana koji nisu provedeni radeći nešto korisno.
"Digitalni detoks" može zvučati kao prolazni trend. Ali u jednoj od najvećih dosadašnjih studija, objavljenoj u časopisu PNAS Nexus i sprovedenoj na više od 467 učesnika prosečne starosti 32 godine, čak i kratko odvajanje od interneta donelo je upečatljive rezultate, praktično je izbrisalo deceniju kognitivnog opadanja povezanog sa starenjem.
Noa Kastelo, vanredni profesor na Poslovnoj školi Univerziteta Alberta, rekao je da je studija proistekla iz njegovog ličnog iskustva. Danas ima 35 godina, a prvi pametni telefon dobio je na fakultetu i ubrzo počeo da primećuje kako mu menja svakodnevicu.
"Ove tehnologije mogu da ometaju aktivnosti koje su same po sebi zanimljive, poput večere sa prijateljima", rekao je on za Washington Post.
Efikasno poput antidepresiva
Tokom 14 dana, učesnici su koristili komercijalno dostupnu aplikaciju Freedom kako bi blokirali pristup internetu na svojim telefonima. I dalje su mogli da telefoniraju i šalju poruke, pa su njihovi pametni telefoni praktično postali obični telefoni.
Povezane vesti
Vreme provedeno na internetu smanjilo se sa 314 na 161 minut dnevno, a do kraja perioda učesnici su pokazali poboljšanja u održavanju pažnje, mentalnom zdravlju i subjektivnom osećaju blagostanja.
Unsplash
Istraživači su naveli da je poboljšanje pažnje bilo približno jednako efektu poništavanja 10 godina kognitivnog opadanja povezanog sa starenjem, dok je uticaj ove intervencije na simptome depresije bio veći nego kod antidepresiva i sličan efektima kognitivno-bihevioralne terapije.
Ali Kastela i profesora Kostadina Kušleva, koautora studije, još više su iznenadile dve stvari: čak su i oni učesnici koji su "varali" i prekršili pravila posle nekoliko dana ipak imali pozitivne efekte od pauze; a u naknadnim izveštajima nakon dve nedelje mnogi su rekli da su pozitivni efekti potrajali.
"Dakle, ne morate nužno da se ograničavate zauvek. Čak i delimični digitalni detoks, čak i samo nekoliko dana, izgleda da daje rezultate", rekao je Kušlev.
Istraživači prave razliku između korišćenja interneta na telefonu i na računaru, pri čemu je telefon znatno problematičniji. Kušlev kaže da je korišćenje telefona više "kompulsivno i bezumno". Ljudi koriste društvene mreže dok šetaju, gledaju film ili razgovaraju sa nekim, a na taj način telefon prekida druge aktivnosti.
U svim tim slučajevima, istraživači su otkrili da ljudi, dok gledaju u telefon, manje obraćaju pažnju na društvenu aktivnost kojom se bave i manje uživaju u njoj.
"Čak i mala količina ometanja tokom tih aktivnosti umanjuje emocionalni kvalitet iskustva - razgovori su manje ispunjavajući, odnosi manje zadovoljavajući", rekao je Kušlev.
Povezane vesti
Problem "Zlatokose"
Istraživanja digitalnog detoksa i načina na koji ga treba definisati još su u ranoj fazi, pa se postavlja pitanje da li bi ciljaniji pristupi, poput blokiranja samo društvenih mreža na nekoliko sati ili ograničavanja mobilnog interneta u određeno doba dana ili određene dane u nedelji, mogli da budu jednako efikasni.
Studija Univerziteta Harvard, objavljena u novembru u časopisu JAMA Network Open i sprovedena na gotovo 400 ljudi, pokazala je da čak i kratka pauza može da donese merljive promene: posle samo jedne nedelje smanjene upotrebe pametnih telefona, učesnici su prijavili pad anksioznosti za 16,1 odsto, depresije za 24,8 odsto i nesanice za 14,5 odsto.
I druga istraživanja ukazuju na slične rezultate: bilo da se korišćenje društvenih mreža smanji za sat vremena dnevno tokom jedne nedelje ili da se ljudi privremeno odreknu samo Facebook-a i Instagrama.
Povezane vesti
Rastuća zabrinutost zbog efekata društvenih mreža navela je pojedine vlade da uvedu ograničenja za mlađe korisnike. Australija je, na primer, krenula u ograničavanje pristupa za decu i tinejdžere, a slični predlozi pojavili su se u delovima Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.
Unsplash
Međutim, Džon Torus, vanredni profesor i psihijatar na Harvard Medicinskoj školi, kao i glavni autor studije objavljene u časopisu JAMA Network Open, kaže da istraživanja ukazuju na mnogo nijansiraniju stvarnost: društvene mreže ne utiču na sve ljude na isti način.
Ključni izazov, prema njegovim rečima, jeste identifikovati ko je najranjiviji i zbog čega.
Tokom poslednje decenije, dodaje Torus, dokazi su počeli da podsećaju na "problem Zlatokose".
"Za neke ljude korišćenje je preterano, za neke premalo, a za druge je taman kako treba. Veoma je važno identifikovati ko trpi štetu zbog toga", rekao je Torus, koji vodi i odeljenje za digitalnu psihijatriju u medicinskom centru Bet Izrael Dikonis.
Među grupama koje on i njegov tim proučavaju nalaze se ljudi skloniji onome što naučnici nazivaju "društvenim poređenjem", odnosno procenjivanju sebe u odnosu na druge, naročito kada je reč o izgledu, zbog čega se osećaju lošije; zatim oni kojima je san poremećen; kao i ljudi koji internet koriste kako bi nadoknadili nedostatak povezanosti u stvarnom životu.
Sada je u toku i veće istraživanje koje obuhvata više od 8.000 učesnika iz 23 zemlje. Predvodi ga Stiven Ratje, budući docent računarstva na Univerzitetu Karnegi Melon, a delom ga finansira američka Fondacija za nauku.
Učesnici imaju zadatak da tokom dve nedelje ograniče korišćenje TikToka, Instagrama, mreže X i Facebook-a na najviše pet minuta dnevno po aplikaciji. Prikupljanje podataka trajaće do septembra, a rezultati se očekuju početkom naredne godine.
Jedno od pitanja na koje studija pokušava da odgovori jeste da li obrazac primećen u ranijim istraživanjima i dalje važi, odnosno da li Sjedinjene Američke Države i druge zapadne zemlje trpe ozbiljnije negativne posledice korišćenja pametnih telefona.
Ratje je oprezan kada govori o razlozima za to. Jedno moguće objašnjenje, smatra on, jeste kultura: život u izrazito individualističkim i perfekcionističkim društvima mogao bi da pojača psihološki teret.
Ta ideja uklapa se u šira istraživanja koja pokazuju da su anksiozni poremećaji češći u bogatim zemljama nego u siromašnijim.
"To ukazuje na nešto u vezi sa nivoom stresa u tim sredinama - koliko su kompetitivne, ali na kraju, to je i dalje velika misterija", rekao je on.
Komentari (0)