Smanjenje deficitarnih zanimanja u prosveti: Da li će nova mera koju predlaže ministar pomoći?

Nedostatak nastavničkog kadra u osnovnim i srednjim školama već duže vreme opterećuje prosvetni sistem, pa se nadležni i sindikati na različite načine dovijaju kako bi ovaj problem mogao da se reši. Najnovija ideja dolazi od ministra prosvete, koji predlaže da se određene profesure proglase za deficitarna zvanja, kako bi im se omogućila veća primanja.

Problemi prosvetnih radnika godinama su teška tema na sastancima sindikata i resornog ministarstva. Iz ministarstva veruju da su niska primanja jedan od razloga zašto nastavnici napuštaju posao, pa osim ranije ideje o stipendiranju studenata koji se opredele za nastavničke smerove na fakultetima, predlažu i novu meru.

"Ministarstvo će pokušati da nastavnička zvanja u oblasti matematike, fizike, hemije, geografije, biologije tretiramo kao deficitarna zvanja. To bi dovelo do korekcije koeficijenta i mogućnosti da ljudi koji se opredele za taj poziv imaju veće zarade", rekao je ministar prosvete, Dejan Vuk Stanković.

Prema poslednje dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku iz septembra 2023, koji obuhvataju zarade pre povećanja plata u prosveti u oktobru i povećanja u javnom sektoru u januaru, prosečna zarada u sektoru obrazovanja je za oko 2. 000 dinara manja od republičkog proseka.

TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ

Iz nevladine organizacije Edu Forum sumnjaju da bi nešto veća plata mogla da reši problem, ali ističu da kratkoročno može dati rezultat.

"Nisam siguran da bi ova mera mogla, naročito povećati broj, ali bi možda, u ovom trenutku sprečila odliv nastavnika, jer pored toga što mladi ne upisuju u velikom broju nastavničke fakultete, mi imamo trenutno i veliki odliv, odnosno veliki broj nastavnika se odlučuje da napusti profesiju, i to ne samo zbog niskih plata, već i zbog čitavog stanja, a u velikoj meri je i sam ministar odgovoran za stanje, trenutno stanje u prosveti", kaže Markov.

I studenti koji bi uskoro mogli da se nađu u učionici sa dnevnikom ispod ruke ne vide sebe u toj ulozi.

Euronews Srbija

"Zato što ljudi stvarno mnogo vremena provode na ovom fakultetu učeći i istražujući o nekim stvarima da bi kasnije radili u prosveti, zato što smatram da ovaj posao i te kako treba da bude plaćen", rekla je Ana Radić Glišić, studentkinja Hemijskog fakulteta.

"Smatram iskreno da profesore treba mnogo bolje tretirati i da deca ne puštaju danas profesore u smislu da je profesorima znatno teže nego u prethodnim generacijama da predaju, da je podrška profesorima od strane struke jednostavno mnogo manja", rekla je Julijana Aleksić, studentkinja Matematičkog fakulteta. 

Koliki je manjak nastavničkog kadra za pojedine predmete govore i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, prema kojima je u martu ove godine nastavnik fizike bio tražen skoro jednako kao i pekar, dok je potražnja za nastavnikom biologije mogla da se izjednači sa potražnjom za tapetarom.

Osim povećanja plata, iz Edu Foruma kažu da bi i celokupan ambijent u prosveti trebalo popraviti kako bi se nastavnički poziv učinio atraktivnijim.

"U ovom trenutku na nastavnicima je veliki pritisak. Taj pritisak dolazi s jedne strane i od roditelja koji imaju potrebu da im deca budu uspešniji đaci, ali u poslednjih godinu i nešto više dana pojačan je pritisak i od strane države, imajući u vidu sve što se dešava u obrazovanju. Tako da, nekako je potrebno sada rasteretiti nastavnike, ali i poboljšati uslove rada. Kada govorimo o uslovima rada, da odeljenja budu manja, da može kvalitetnije da se radi sa učenicima, da nastavnik se nađe u situaciji da može da motiviše učenike", dodao je Markov.

Ideju za rešavanje ovog problema nedavno su iznosili i sindikati, pa je tako iz Unije sindikata prosvetnih radnika ministru stigao predlog da se zbog manjka nastavničkog kadra omogući i privremeno radno angažovanje penzionisanih nastavnika.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta