Otkrivena "izgubljena" vrsta koale: Sto godina fosil bio pred očima naučnika, a niko nije primetio ključnu razliku

Naučnici su identifikovali potpuno novu, do sada nepoznatu vrstu koale koja je pre 28.000 godina krstarila zapadnim delovima Australije. Iako su njeni fosili pronađeni pre više od jednog veka, istraživači su ih sve do sada pogrešno svrstavali pod savremene koale.

Preokret u istraživanju dogodio se kada je Muzej Zapadne Australije dobio na poklon savršeno očuvanu lobanju pronađenu u pećini Mundajn. Speleolozi i biolozi su odmah uočili neobičnu anatomsku karakteristiku: duboke brazde na gornjoj vilici, odmah ispod očiju, kakve savremene koale nemaju.

Nova vrsta dobila je ime Phascolarctos sulcomaxilliaris (u prevodu koala sa brazdastom vilicom). Naučnici veruju da su ove brazde služile kao oslonac za snažne mišiće lica, što joj je verovatno omogućavalo da žvaće znatno tvrđe biljke ili je pak imala drastično istančanije čulo mirisa u odnosu na današnje rođake.

Bila je vitkija i brža?

Credit: ROBERT MICHAEL / AFP / Profimedia

Pored specifične glave, analiza kostiju udova pokazala je da je ova drevna koala imala duže i tanje noge. To sugeriše da je bila "sportski" građena i vitkija, za razliku od današnjih, prilično zdepastih koala koje poznajemo sa istoka kontinenta.

Istraživanje objavljeno u "Royal Society Open Science" otkrilo je i tužan razlog njenog nestanka. Pre oko 28.000 godina, klima u Australiji postala je ekstremno suva i hladna. Šume eukaliptusa, koje su jedini izvor hrane za ove životinje, bukvalno su iščezle, smanjivši se na svega pet odsto prvobitne teritorije. Bez hrane i staništa, "vitka koala" nije uspela da preživi.

Ovo otkriće je dokaz da muzejske zbirke širom sveta kriju još mnogo tajni. "Decenijama smo mislili da je to jedna ista životinja, jer smo imali samo fragmente zuba. Tek kada smo dobili celu lobanju, shvatili smo da gledamo u potpuno drugu vrstu", izjavio je vođa tima Keni Travujon.

Australija je nekada bila dom za najmanje četiri različite vrste koala, uključujući i džinovsku verziju koja je bila duplo veća od današnjih. Ovo otkriće baca novo svetlo na to kako su se ove životinje prilagođavale (ili gubile bitku) sa dramatičnim promenama na planeti.