Zaboravite pravilo o 10.000 koraka: Novo istraživanje donosi drugačije preporuke za vitku liniju

Za ljude koji su izgubili kilograme ili su na dijeti, novo istraživanje sugeriše da bi jednostavan dnevni cilj u broju koraka mogao biti ključ za sprečavanje vraćanja telesne težine.

Ljudi koji su na dijeti radi mršavljenja trebalo bi da hodaju oko 8.500 koraka dnevno kako bi održali rezultate i sprečili ponovno dobijanje kilograma, pokazuje novo istraživanje Evropskog udruženja za proučavanje gojaznosti.

"Oko 80 odsto ljudi sa prekomernom telesnom težinom ili gojaznošću koji u početku izgube kilograme, vrate deo ili svu težinu u roku od tri do pet godina", rekao je Marvan El Gok, koautor studije sa Univerziteta u Modeni i Ređo Emiliji u Italiji.

"Pronalaženje strategije koja bi rešila taj problem i pomogla ljudima da održe novu telesnu težinu imalo bi ogromnu kliničku vrednost", dodao je on.

Jedna od najčešćih preporuka tokom programa mršavljenja jeste povećanje broja dnevnih koraka. Međutim, autori studije navode da i dalje nije potpuno jasno zašto, kada i koliko tačno treba hodati.
Kako bi pronašli konsenzus o tome koliko ljudi treba da pešače tokom mršavljenja, istraživači su analizirali više kliničkih ispitivanja koja su obuhvatila oko 4.000 pacijenata.

U tim istraživanjima upoređivano je 1.987 pacijenata koji su učestvovali u programima promene životnih navika, poput preporuka za ishranu i saveta da više hodaju i prate broj koraka, sa 1.771 pacijentom koji su bili samo na dijeti ili nisu dobijali nikakav tretman.

Prva grupa povećala je broj dnevnih koraka na prosečno 8.454 do kraja faze mršavljenja i izgubila značajnu količinu telesne mase: u proseku 4,39 odsto, odnosno oko četiri kilograma, pokazalo je istraživanje.

"Učesnike bi uvek trebalo podsticati da tokom faze mršavljenja povećaju broj koraka na približno 8.500 dnevno i da taj nivo fizičke aktivnosti održe i tokom faze održavanja težine kako bi se sprečilo ponovno gojenje", rekao je El Gok.

Istraživači sve više proučavaju promene životnih navika i svakodnevnih aktivnosti kako bi poboljšali rezultate lečenja gojaznosti, piše Euronews.

Unsplash

Prekomerna telesna težina i gojaznost povezane su sa brojnim medicinskim i psihološkim komplikacijama, velikim finansijskim opterećenjem za zdravstvene sisteme i snažnim društvenim posledicama koje mogu dovesti do ozbiljnog invaliditeta i povećanog rizika od smrtnosti.

Nedavna istraživanja pokazala su da osobe sa gojaznošću imaju 70 odsto veći rizik od ozbiljnih infekcija, kao i da bi jedan od deset smrtnih slučajeva izazvanih zaraznim bolestima u svetu mogao biti povezan sa gojaznošću.

Regionalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Evropu postavila je cilj da se do 2025. godine zaustavi rast gojaznosti kod odraslih na nivou iz 2010. godine, ali nijedna evropska zemlja nije uspela da ga ostvari, dok su stope gojaznosti porasle za 138 odsto od 1975. godine.

Novi ciljevi iz Akcionog plana za nezarazne bolesti za period 2022–2030. uključuju relativno smanjenje prosečnog indeksa telesne mase (BMI) za 30 odsto do 2030. godine, uključujući i sprečavanje gojaznosti kod dece.