Šta to krije naš DNK? Kineski naučnici dešifrovali genetsku tajnu koja menja istoriju čovečanstva

Kineski naučnici došli su do revolucionarnog otkrića koje daje odgovor na misteriju porekla i opstanka ljudske vrste. Dobijen je prvi molekularni dokaz o ukrštanju našeg pretka, vrste Homo erectus i Denisovaca – bliskih srodnika Neandertalaca.

U DNK određenih ljudskih vrsta, uključujući i našu (Homo sapiens), naučnici su ranije pronalazili "super-arhaične" markere, odnosno ostatke starijih, nepoznatih vrsta sa kojima su se naši preci ukrštali. Ne mogavši da tačno identifikuju ove genetske "uljeze", neki naučnici su ih nazvali "populacijama duhova".

Međutim, studija objavljena ove srede u prestižnom časopisu "Nature" donosi prve molekularne dokaze o ukrštanju različitih ljudskih vrsta. Ovo otkriće sugeriše da, iako je svaka poznata ljudska vrsta predstavljala jedinstvenu adaptaciju na svoje okruženje, one nisu izgubile sposobnost da se međusobno razmnožavaju i potencijalno stvaraju nove grupe, još bolje prilagođene uslovima života.

Tajna skrivena u zubnoj gleđi

Naučnici iz Kine analizirali su proteine iz zubne gleđi šest fosila – pet muških i jednog ženskog, starih oko 400.000 godina, pronađenih na različitim lokacijama širom Kine.

Uspeli su da izoluju dva ključna proteina, a jedan od njih – varijanta M273V dentalnog proteina ameloblastina, bio je presudan. Rezultati su pokazali da je ovaj protein prisutan u svim analiziranim fosilima koji pripadaju našem pretku, Homo erectusu. Isti taj spoj ranije je pronađen i u zubima Denisovaca, bliskih srodnika Neandertalaca.

Credit: Maayan Harel / SWNS / SWNS / Profimedia

Ovo otkriće ukazuje na to da su se pre otprilike 400.000 godina Homo erectus (čije je poreklo u Africi) i Denisovci (ljudska vrsta tipična za Evroaziju) sreli, ukrstili i dobili plodno potomstvo. Ovo je najstariji poznati slučaj ukrštanja među ljudskim vrstama i prvi u koji je uključen Homo erectus - vrsta koja je do nedavno bila nepravedno zapostavljena u istraživanjima.

Duga vladavina Homo erectusa

Homo erectus je bio prvi čovek koji je hodao potpuno uspravno, na način vrlo sličan našem. Pojavio se u Africi pre oko dva miliona godina. Njegov srazmerno veliki mozak, sposobnost izrade alata i pokretljive noge omogućili su mu da postane prva ljudska vrsta koja je napustila afrički kontinent.

Erectus se proširio na Aziju i Okeaniju, gde je u nekim delovima preživeo sve do pre 100.000 godina, što ga čini najdugovečnijom ljudskom vrstom u istoriji. Poređenja radi, Homo sapiens postoji "samo" oko 200.000 godina.

Iako se znalo da moderni ljudi vode poreklo od Homo erectusa i da je on glavni kandidat za te "super-arhaične intervencije" u našem genomu, ovo je prvi neoborivi dokaz za to.

Šta smo nasledili od predaka?

Novi dokazi dopunjuju ono što je nauci već bilo poznato: Homo sapiens se ukrštao sa Neandertalcima (koji su nam ostavili do četiri odsto svog genoma), a ukrštao se i sa Denisovcima.

Ovo ukrštanje je nekim modernim populacijama ostavilo neprocenjive genetske darove. DNK Denisovaca, na primer, sadrži gene koji omogućavaju ljudima da prežive na ekstremnim nadmorskim visinama, poput Himalaja. S druge strane, Neandertalci su nam preneli varijacije gena koje su nam pomogle da podnesemo hladnoću, poboljšale nam imuni sistem, ali nam dale i predispoziciju za određene mentalne bolesti, uključujući depresiju.

Nova studija je otkrila i drugi zubni protein koji izgleda jedinstveno pripada Homo erectusu, što predstavlja novi genetski marker za identifikaciju ove vrste. Nakon ogromnog uspeha u istraživanju Neandertalaca poslednjih godina, Homo erectus bi mogao da postane novi fokus u potrazi za našim pravim poreklom.

Credit: Christoph Reichwein / AFP / Profimedia

To je stav i paleoantropologa Antonija Rosasa iz Španskog nacionalnog istraživačkog saveta (CSIC), koji nije učestvovao u studiji, ali naglašava njen izuzetan značaj.

"Ova studija potvrđuje ono što smo već sumnjali, ali po prvi put imamo molekularne podatke. Rad pokazuje dva proteina gleđi: jedan ekskluzivan za Homo erectusa i drugi koji deli sa Denisovcima. To je dokaz hibridizacije", objašnjava Rosas.

On dodaje da su se kasnije Denisovci ukrštali sa Homo sapiensom, zbog čega neki današnji ljudi, poput stanovnika Filipina, u sebi nose DNK Homo erectusa.

"Pretpostavljamo da u Africi takođe postoje ljudi koji nose super-arhaičnu DNK koja bi trebalo da potiče od Homo erectusa, i to će verovatno uskoro biti otkriveno. On je vrsta sa najdužom istorijom i najduže je živeo, a još uvek mnogo toga ne znamo o njemu. Verovatno će, zahvaljujući ovim molekularnim podacima, postati važniji i od Neandertalaca i od Denisovaca", zaključuje Rosas.