Solarne baklje, polarna svetlost i nasleđe Ruđera Boškovića: Astronom Racković o svemiru, nauci i izazovima budućnosti

Dok svet pažljivo prati posledice pojačane solarne aktivnosti koja je ovih dana izazvala poremećaje u komunikacionim sistemima i mogućnost pojave polarne svetlosti čak i na nižim geografskim širinama, pažnja javnosti ponovo je usmerena ka svemiru i pojavama koje dolaze sa Sunca. Istovremeno, 18. maj, datum rođenja jednog od najvećih naučnih umova sa ovih prostora – Ruđera Boškovića – bio je povod za razgovor o astronomiji, naučnom nasleđu i fascinaciji kosmosom.

Gost emisije "Hajde da razgovaramo" tim povodom bio je astronom Mihajlo Racković iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“, koji je govorio o značaju velikog naučnika, ali i o savremenim izazovima koje donose solarne oluje i istraživanja svemira.

Ruđer Bošković – naučnik ispred svog vremena

Racković je podsetio da je Ruđer Bošković rođen 1711. godine u Dubrovniku, tadašnjoj Dubrovačkoj Republici, i da je iza sebe ostavio ogroman trag u brojnim oblastima nauke.

„Bio je veoma svestrana ličnost. Nije dao doprinos samo astronomiji. Definisao je međumolekulske sile i ukazao da postoji sila koja je istovremeno i privlačna i odbojna. Poznate su njegove Boškovićeve krivulje koje objašnjavaju ponašanje molekula i atoma“, rekao je Racković.

Wikipedia.org/R. Edge Pine

On je naveo da je Bošković među prvima došao do ideje da Zemlja nema pravilan sferni oblik, već nepravilni oblik poznat kao geoid, što je bilo revolucionarno za tadašnje vreme.

„Kada je Vilijam Heršel otkrio Uran, u početku je mislio da je reč o zvezdi, ali je upravo Bošković među prvima došao na ideju da je u pitanju nova planeta“, objasnio je Racković.

Prema njegovim rečima, Bošković je bio vizionar i u oblasti fizike.

„Prvi je došao na ideju da materija i energija mogu da prelaze jedna u drugu. Nije došao do Ajnštajnove formule E=mc², ali je još tada razmišljao u tom pravcu. Kasnije su upravo takve ideje postale osnova moderne fizike“, naveo je astronom.

Nauka, arhitektura i vera

Pored astronomije i fizike, Bošković se bavio i arhitekturom, geodezijom i matematikom.

„Učestvovao je u sanaciji kupole bazilike Svetog Petra u Rimu kao matematičar i geometar. Bio je jezuitski sveštenik, ali i čovek neverovatne širine interesovanja“, rekao je Racković.

On smatra da su astronomija, geodezija i fizika prirodno povezane discipline.

„Sve je to povezano. Kada proučavate svemir, vi zapravo proučavate i fiziku, matematiku, prostor, energiju i kretanje“, istakao je.

Govoreći o popularizaciji astronomije, Racković je naglasio da Astronomsko društvo „Ruđer Bošković“ ima važnu ulogu u približavanju nauke građanima, posebno mladima.

„Imamo projekcije u planetarijumu, besplatne kurseve astronomije, posmatranja nebeskih tela teleskopom, radionice za decu. Mislim da veoma doprinosimo popularizaciji astronomije“, rekao je.

Posebno je izdvojio planetarijum smešten u nekadašnjem turskom kupatilu, čiji kupolasti oblik omogućava vernu projekciju zvezdanog neba.

„Na tom svodu projektuju se zvezde baš kao što izgledaju na pravom nebu. Mogu da se vide čak i zvezde koje nisu vidljive iz Srbije“, objasnio je.

Dodao je da posmatranje Meseca kroz teleskop često ostavlja snažan utisak na posetioce.

„Ljudi se oduševe kada vide koliko detalja može da se vidi na Mesecu“, rekao je.

Fascinacija svemirom i pitanje vanzemaljskog života

Racković je otkrio da ga je upravo pitanje vanzemaljskog života najviše privuklo astronomiji.

„Verujem da postoji vanzemaljski život. U našoj galaksiji postoji oko 500 milijardi planeta, a galaksija ima ogroman broj u svemiru. Nema razloga da mislimo da je Zemlja jedino mesto gde postoji život“, rekao je.

Ipak, naglašava da se često pogrešno govori o vanzemaljcima.

„Nije isto inteligentan vanzemaljski život i bilo kakav oblik života. Na Marsu možda nema inteligentnih bića, ali mogu da postoje mikroorganizmi. I to bi bio vanzemaljski život“, objasnio je.

Govoreći o mogućnosti života ljudi van Zemlje, Racković je naveo da postoje teorijske mogućnosti za boravak na Mesecu.

„Mesec ima pećine nastale delovanjem lave koje bi mogle da posluže kao zaštita od zračenja. Ali postoje ogromni problemi – nema atmosfere, hrana bi morala da se doprema. Moguće je, ali veoma skupo“, rekao je.

Solarne baklje i pojava polarne svetlosti

Poseban deo razgovora bio je posvećen snažnoj solarnoj aktivnosti koja je izazvala pažnju širom sveta.

Racković je objasnio da Sunce prolazi kroz cikluse pojačane aktivnosti tokom kojih dolazi do oslobađanja velikih količina naelektrisanih čestica.

„Zbog promena magnetnog polja na Suncu oslobađaju se protoni i elektroni koji velikom brzinom putuju kroz svemir i stižu do Zemlje“, rekao je.

AP Photo/NASA, File

Kako je objasnio, Zemljino magnetno polje usmerava te čestice ka polovima, zbog čega se polarna svetlost uglavnom vidi u blizini severnog i južnog pola.

„Kada je aktivnost jaka, pritisak čestica je mnogo veći i polarna svetlost može da se vidi i mnogo južnije, čak možda i do Beograda“, naveo je.

Prema njegovim rečima, polarna svetlost može imati crvenkaste i zelenkaste nijanse.

Mogući problemi sa komunikacijama i električnom mrežom

Racković upozorava da solarne oluje mogu izazvati poremećaje u komunikacionim sistemima jer velike količine naelektrisanih čestica ometaju radio-talase.

„To trenutno nije ništa strašno, ali veoma snažna solarna aktivnost može da izazove ozbiljne probleme“, rekao je.

Kao primer naveo je čuveni Karingtonov događaj iz 19. veka, jednu od najjačih solarnih oluja u istoriji.

„Tada su ljudi koristili uglavnom telegrafe, a operateri su dobijali opekotine zbog preopterećenja sistema. Danas bi posledice bile mnogo ozbiljnije jer zavisimo od električne energije“, upozorio je.

Prema njegovim rečima, u slučaju ekstremne solarne oluje moglo bi doći do preopterećenja elektroenergetskih mreža i ozbiljnih kvarova na elektranama i transformatorima širom planete.

„Problem nije direktno Sunce, već naša zavisnost od električne energije“, istakao je.

Euronews Srbija

Astronom objašnjava da solarna aktivnost ima ciklični karakter.

„Solarni ciklus traje u proseku oko 11 godina, između dva maksimuma ili minimuma aktivnosti. Ali nisu svi ciklusi isti – neki traju kraće, neki duže, a intenzitet aktivnosti može značajno da varira“, rekao je.

Dodao je da se veoma snažni događaji poput Karingtonovog dešavaju retko, ali da predstavljaju ozbiljan izazov za savremenu civilizaciju.

„Nije problem naše zdravlje, već infrastruktura. Danas je čitav svet povezan elektronskim sistemima i zato bi posledice bile ogromne“, zaključio je Racković.