KRIZA NA BLISKOM ISTOKU Iran oštro osudio američki nacrt rezolucije UN o Ormuskom moreuzu - To je zamena teze

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da ima "najbolji mogući plan” za okončanje sukoba sa Iranom i istakao da Teheran ne sme da poseduje nuklearno oružje. Obraćajući se novinarima u Ovalnom kabinetu, ponovio da je iranski kontrapredlog za okončanje rata "neprihvatljiv". Tramp je poručio da je suština američkog plana jednostavna – sprečiti Iran da razvije nuklearno oružje. Naveo je i da svaki budući sporazum mora da podrazumeva jasnu obavezu Teherana da obustavi nuklearni program.

Kako je protekao jučerašnji dan pročitajte u našem jučerašnjem blogu.

Credit: Christian Ohde / imageBROKER / Profimedia

Najnovija dešavanja na Bliskom istoku čitajte u našem blogu:

23.10 Cene nafte skočile zbog očekivanja da bi blokada Ormuza mogla da potraje

Cene nafte ponovo su skočile i to za oko četiri odsto, zbog očekivanja da bi poremećaji saobraćaja u Ormuskom moreuzu mogli da potraju.

Cena nafte "brent“ kretala se na nivou od 107 dolara po barelu, a američka sirova nafta WTI (West Texas Intermediate) na oko 102 dolara po barelu, preneo je Trejding ekonomiks.

22.23 Tramp: Ne treba mi kineska pomoć oko Irana

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će tokom predstojeće posete Kini imati dug razgovor sa kineskim predsednikom Si Đinpingom o ratu u Iranu i dodao da ne smatra da mu je potrebna kineska pomoć.

"Ne mislim da nam je potrebna bilo kakva pomoć u vezi sa Iranom. Pobeđujemo na ovaj ili onaj način, mirno ili drugačije", rekao je Tramp novinarima pre odlaska za Kinu.

Tramp je dodao da će se u Pekingu održati sastanci u četvrtak i petak, ali je kasnije izjavio da Iran "nije glavna tema", jer je situacija "u velikoj meri pod kontrolom".

19.59 Hegset: Primirje sa Iranom na snazi, SAD kontrolišu Ormuski moreuz

Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država Pit Hegset izjavio je danas tokom svedočenja pred podkomitetom za odbranu Komiteta za aproprijacije Senata SAD da je primirje sa Iranom i dalje na snazi uprkos povremenim razmenama vatre, dodajući da SAD faktički kontrolišu Ormuski moreuz jer "ništa neće prolaziti, ako to ne dozvole".

Hegset je tokom saslušanja u Senatu branio zahtev Pentagona za rekordni vojni budžet od 1,5 biliona dolara za 2027. godinu, navodeći da je reč o "fiskalno odgovornom budžetu namenjenom vojnim operacijama", prenosi AP.

Američki ministar odbrane rekao je i da administracija predsednika SAD Donalda Trampa ima planove i za eskalaciju i za smanjenje sukoba.

15.20 Islamska država preuzela odgovornost za napad na sirijske vladine snage

Ekstremistička organizacija Islamska država (ISIS) preuzela je danas odgovornost za napad u istočnoj Siriji u kojem su ubijena dva vojnika sirijske vojske. Islamska država je saopštila da su njeni borci ubili i ranili šest pripadnika "otpadničke sirijske vojske" tokom zasede u istom području. Sirijska državna novinska agencija SANA izvestila je u ponedeljak da su dva vojnika sirijske vojske ubijena, a drugi ranjeni u napadu nepoznatih napadača na autobus u predgrađu Hasake.

profimedia

To je prva smrtonosna operacija džihadističke grupe protiv sirijske vlade od februara, navodi Rojters i dodaje da je ISIS kontrolisao oko četvrtinu ili više Sirije na vrhuncu svoje moći tokom sirijskog građanskog rata pre jedne decenije, pre nego što ju je sa teritorije potisnuli koalicija predvođena SAD i drugi neprijatelji. Aktuelni predsednik Sirije Ahmed al Šara borio se protiv Islamske države dok je bio vođa Nusra fronta povezanog sa Al Kaidom tokom građanskog rata u toj zemlji. Šara je prekinuo veze sa Al Kaidom 2016. godine, a sirijska vlada pod njegovim vođstvom se prošle godine pridružila koaliciji predvođenoj SAD u borbi protiv Islamske države.

Islamska država je u februaru proglasila novu fazu operacija protiv njegove vlade i izvršila niz napada, uključujući i jedan u kojem su ubijena četiri pripadnika sirijskih vladinih snaga bezbednosti u blizini grada Raka.

15.00 UNICEF:Na okupiranim palestinskim teritorijama ubijeno 70 dece, više od 800 povređeno

Od početka 2025. godine, 70 palestinske dece ubijeno je na okupiranim palestinskim teritorijama ne računajući Pojas Gaze, odnosno oko jedno nedeljno, a više o 800 je povređeno, saopšteno je danas iz UNICEF-a. Većina dece ubijene na okupiranoj Zapadnoj obali i u Istočnom Jeruaslimu pogođena je bojevom municijom, dok su ostala izbodena nožem, pretučena do smrti ili prskana biber-sprejem, prenosi Rojters.

AP/HERMANN J. KNIPPERTZ

"Ovo nisu izolovani incidenti. Oni ukazuju na kontinuirani obrazac najgore vrste kršenja zakona, to jest kršenja zakona protiv dece", rekao je portparol UNICEF-a Džejms Elder novinarima u Ženevi, nakon što je prošle sedmice posetio okupiranu Zapadnu obalu.

On je dodao da je 93 odsto dece koja su izgubila život od januara 2025. bilo žrtve izraelske vojske, dok su ostala deca bila žrtve napada izraelskih kolonista, neeksplodirane municije ili slučajnih pogodaka palestinskih snaga.

14.20 Hakabi: Verujem da će se još arapskih zemalja pridružiti Avramovim sporazumima

Američki ambasador u Izraelu Majk Hakabi izrazio je danas optimizam da će se još zemalja Bliskog istoka uskoro pridružiti Avramovim sporazumima i uspostaviti formalne odnose sa Izraelom.

"Zemlje Zaliva sada su shvatile da moraju da naprave izbor, da li je verovatnije da će ih napasti Iran ili Izrael", rekao je Hakabi tokom govora u Izraelu, prenosi Tajms of Izrael.

14.10 Haredi stranka preti raspuštanjem Kneseta zbog zakona o vojnoj službi

Ultraortodoksna frakcija Degel HaTora, deo saveza Ujedinjeni Tora judaizam, zapretila je raspuštanjem izraelskog parlamenta Kneset zbog neuspeha vladajuće koalicije da usvoji zakon kojim bi se studenti ješiva oslobodili vojne službe. Prema navodima hebrejskih medija, ovaj potez bi mogao da ubrza održavanje parlamentarnih izbora, koji su planirani za 2026. godinu, potencijalno ih pomerajući za nekoliko meseci ranije, preneo je Tajms of Izrael.

AP Photo/Ohad Zwigenberg

Degel HaTora, koja predstavlja nehasidsku "litvansku" haredi zajednicu, jedna je od dve frakcije u okviru Ujedinjenog Tora judaizma. Stranka navodno traži hitno usvajanje zakona, a kao odgovor na politički zastoj u koaliciji. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu prošle nedelje je poručio poslanicima haredi stranaka da vlada nema dovoljno glasova za usvajanje predloga zakona, nakon čega je lider Degel HaTore, Moše Gafni, prema izveštajima, prestao da odgovara na pozive premijera.

Sajtovi bliski haredi zajednici navode da pojedini zvaničnici Degel HaTore razmatraju opstrukciju zakonodavnog procesa kako bi izazvali raspuštanje Kneseta i raspisivanje izbora, koji se po zakonu moraju održati najkasnije do oktobra. Tokom političkih konsultacija, navodno je učestvovao i poslanik Uri Maklev, dok se u pozadini krize pominju i unutrašnja neslaganja oko efekata zakonskog predloga na podršku haredi birača.

14.03 Kuvajt uhapsio pripadnike Iranske revolucionarne garde, ranjen jedan vojnik

Kuvajtsko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je danas da su uhapšena četvorica pripadnika iranske Islamske revolucionarne garde (IRGC) koji su pokušali da morskim putem uđu u zemlju radi izvođenja, kako se navodi, neprijateljskih aktivnosti protiv Kuvajta, a jedan kuvajtski vojnik je tokom akcije ranjen.

Ministarstvo je, navodi Al Džazira, navelo da su osumnjičeni tokom istrage priznali pripadnost Revolucionarnoj gardi, kao i da su dobili zadatak da se infiltriraju na ostrvo Bubijan koristeći ribarski čamac koji je, prema njihovim tvrdnjama, posebno iznajmljen za izvođenje neprijateljskih operacija protiv Kuvajta.

12.46 Fidan: Izraelski ekspanzionizam ostaje primarno bezbednosno pitanje u regionu

Ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan izjavio je danas da izraelski ekspanzionizam ostaje primarno bezbednosno pitanje u regionu.

"Izraelski ekspanzionizam i dalje predstavlja glavni problem stabilnosti i bezbednosti u našem regionu. Problem sa kojim se suočavamo u Zalivu nikako ne bi trebalo da nas natera da zaboravimo pitanje Gaze", rekao je Fidan u Dohi, tokom zajedničke konferencije za novinare sa premijerom i ministrom spoljnih poslova Katara šeikom Mohamedom bin Abdulrahmanom Al Sanijem, prenela je Anadolija.

12.10 Iran: Internet će biti vraćen u normalu nakon završetka rata, tvrdi vlada

Vlada Irana je saopštila da će pristup internetu biti vraćen u normalno stanje nakon završetka rata sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom. Portparolka iranske vlade Fatemeh Mohadžerani je rekla da vlasti smatraju internet delom osnovne infrastrukture i građanskim pravom, uz poruku da se protive diskriminaciji u pristupu mreži, prenela je Al Džazira. Ona je navela da se trenutno vodi politika čiji je cilj da obezbedi stabilni i kvalitetni internet za preduzeća, uz očekivanje da će se situacija normalizovati nakon završetka sukoba. Prema navodima, od početka rata 28. februara milioni ljudi u Iranu suočavaju se sa gotovo potpunim prekidima interneta koji traju 74 dana, uz ograničen pristup samo odobrenim državnim sajtovima. Vlada nije navela tačan vremenski okvir za ukidanje ograničenja, ali je poručila da će se mreža vratiti u "normalne uslove" nakon stabilizacije situacije.

11.45 Hezbolah: Odustajanje od oružja nije deo pregovora sa Izraelom

Šef Hezbolaha Naim Kasem izjavio je danas da arsenal oružja libanske grupe nije deo pregovora sa Izraelom i da je to unutrašnje pitanje Libana.

"Niko van Libana nema pravo glasa u vezi sa oružjem, otporom ili organizacijom unutrašnjih poslova Libana. Ovo je unutrašnje pitanje Libana i nije deo pregovora sa neprijateljem", rekao je Kasem u svom govoru, prenosi Al Džazira.

Jalaa MAREY / AFP / Profimedia

Kako je naveo, Hezbolah će sarađivati sa vladom kako bi postigao pet tačaka - libanski suverenitet kroz prekid izraelske agresije, povlačenje izraelske vojske sa okupiranih teritorija, oslobađanje zatvorenika, povratak ljudi u južni Liban i rekonstrukcija. "Nećemo napustiti teren. Pretvorićemo ga u pakao za Izrael", dodao je Kasem. Prema njegovim rečima, nakon što Liban postigne pet tačaka, organizovaće svoje unutrašnje poslove sa strategijom nacionalne bezbednosti, koristeći svoje snage, uključujući i otpor.

11.30 IDF: Hezbolah ispalio rakete na izraelske trupe u južnom Libanu

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da je Hezbolah tokom noći ispalio više raketa na izraelske trupe raspoređene na jugu Libana. Prema navodima IDF-a, rakete su pogodile otvorena područja i nije bilo povređenih, preneo je Tajms of Izrael.

Tanjug/AP/Hussein Malla

Vojska je saopštila i da je u protekla 24 časa izvela napade na oko 45 ciljeva Hezbolaha u južnom Libanu. Među pogođenim metama bili su komandni centri, osmatračnice, objekti za prikupljanje sredstava, zgrade koje koristi ta grupa i oko 10 skladišta oružja. IDF je naveo i da su vazdušne snage gađale raketne lansere Hezbolaha, kao i više operativaca za koje tvrdi da su predstavljali pretnju izraelskim snagama na terenu.

10.48 Rezai: Ako nas ponovo napadnu opcija je obogaćivanje uranijuma do 90 odsto

Ebrahim Rezai, portparol odbora za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku iranskog parlamenta zapretio je danas preko svog X naloga da bi Iran mogao da oboga uranijum do 90 odsto čistoće ukoliko ponovo bude meta napada.

"Jedna od opcija koje su Iranu dostupne u slučaju još jednog napada mogla bi biti obogaćivanje uranijuma do 90 odsto. O tome ćemo razgovarati u parlamentu", objavio je Ebrahim Rezai na "X".

08.35 Iran oštro osudio američki nacrt rezolucije UN o Ormuskom moreuzu: To je zamena teze

Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova za pravna pitanja Kazem Garibabadi oštro je osudio najnoviji pokušaj Vašingtona da izdejstvuje usvajanje rezolucije o Ormuskom moreuzu u Savetu bezbednosti UN, opisujući to kao grubi pokušaj da se iskrive činjenice i zaštite pravi agresori. U saopštenju objavljenom kasno sinoć na mreži Iks, Garibabadi ističe da SAD, zajedno sa nekim svojim regionalnim saveznicima, ponovo pokušavaju da "zamene tezu", pretvarajući posledice vojne agresije i nezakonite opsade u optužnicu protiv Irana, "jedine zemlje koja je žrtva pretnji, pritiska i direktnih napada", prenosi danas iranski Press TV. "Sloboda plovidbe je poštovani pravni princip, ali se ne može tumačiti selektivno niti politički, a ne može se ni odvojiti od Povelje UN", napisao je on.

07.32 Kalibaf: Iran spreman na razorni odgovor na svaku agresiju

AP Photo/Vahid Salemi

Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Kalibaf izjavio je sinoć da su oružane snage Irana spremne da pruže razorni, zasluženi odgovor na bilo kakvu agresiju, upozoravajući neprijatelje da će im pogrešne strategije doneti samo katastrofalne rezultate. "Naše oružane snage su spremne da pruže zasluženi odgovor na svaku agresiju. Pogrešna strategija i pogrešne odluke će uvek dovesti do kastastrofalnih rezultata. Čitav svet je to već shvatio. Spremni smo na sve opcije, biće iznenađeni", upozorio je on na platformi Iks.

Kalibaf je poručio da su iranske snage "borbeno spremne" i da pogrešne strateške odluke protivnika neće dovesti do uspeha, već do ozbiljnih posledica. Prema njegovim rečima, Iran ostaje posvećen politici strateškog strpljenja, ali i visokom stepenu vojne pripravnosti, u uslovima pojačanih tenzija sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom.

06.54 Tramp: Iran pristao da prepusti zalihe uranijuma SAD, ali to nije uneo u novi predlog

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da je Iran tokom pregovora pristao da prepusti zalihe obogaćenog uranijuma SAD, ali da taj dogovor nije unet u najnoviji iranski predlog, dodajući da je aktuelno primirje između dve zemlje "veoma slabo".

"Rekli su mi da ćemo dobiti uranijum, ali da ćemo morati sami da ga uklonimo", rekao je Tramp novinarima u Ovalnom kabinetu Bele kuće, dodajući da su iranska nuklearna postrojenja toliko uništena da svega jedna ili dve zemlje u svetu imaju kapacitet da izvuku preostali materijal, preneo je CNN.

On je naveo da je Iran kao drugu zemlju sposobnu za takvu operaciju pomenuo Narodnu Republiku Kinu.

Tramp je istakao i da će Vašington nastaviti da traži diplomatsko rešenje sa aktuelnim iranskim vlastima, uz insistiranje da Teheran ne sme da poseduje nuklearno oružje.

"Moja strategija je jednostavna, Iran ne sme da ima nuklearno oružje", naglasio je Tramp.

Tanjug/AP/Jose Luis Magana

06.40 Netanjahu: Vrhovni vođa Irana je živ, krije se u bunkeru

Izraelski premijer  Benjamin Netanjahu izjavio je da veruje da je vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei živ.

U intervjuu za emisiju "60 minuta" na Si-Bi-Esu, Netanjahu je rekao: "Mislim da je Modžtaba Hamnei živ. U kakvom je stanju, teško je reći."

Dodao je da se Hamnei krije.

"Krije se u nekom bunkeru ili na tajnoj lokaciji i pokušava da održi svoj autoritet. Ne mislim da ima isti autoritet kao njegov otac", rekao je Netanjahu.

Tanjug/AP/Ronen Zvulun

06.29 Galibaf: Pružićemo odgovor na svaku agresiju

Predsednik iranskog parlamenta, Mohamed Bager Galibaf, napisao je u objavi na platformi Iks da su "oružane snage njegove zemlje spremne da pruže zasluženi odgovor na svaku agresiju“.

"Pogrešna strategija i pogrešne odluke će uvek dovesti do pogrešnih rezultata – ceo svet je to već shvatio. Spremni smo na sve opcije; biće iznenađeni“, naveo je Galibaf.

06.15 Šef UN-a za humanitarna pitanja: Sto udara na Liban za 24 časa, potrebno istinsko primirje

Tom Flečer, šef UN-a za humanitarna pitanja, upozorio je na uticaj koji izraelski napadi na Liban imaju, ističući žrtve među civilima i hitnu potrebu za istinskim prekidom vatre.

"Stotinu udara na Liban za 24 sata. Ubijeni civili. Raseljene porodice“, rekao je Flečer u objavi na Iksu.

Flečer, zamenik generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja i koordinator za hitnu pomoć, rekao je da su napori za pružanje pomoći u toku, ali da ne mogu zameniti kraj nasilja.

06.05 CBS: Netanjahu delimično priznao odgovornost za 7. oktobar 2023.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu delimično je priznao da snosi odgovornost za propuste zbog kojih je došlo do napada palestinske militantne grupe Hamas 7. oktobra 2023. godine na jug Izeraela, ali je naglasio i da svi, od vrha do dna političke, vojne i bezbednosne hijerarhije, takođe, dele odgovornost, dok je pravo pitanje ono što se dogodilo nakon tog dana, a ne ono što mu je prethodilo, javlja CBS News.

Na pitanje u intervjuu za američku televizijsku mrežu, kako to da su svi koji su bili zaduženi za bezbednost tokom napada podneli ostavke ili bili smenjeni osim njega, Netanjahu je rekao da su neki otišli jer im je istekao mandat, dok su samo "jedan ili dvojica tvrdili da preuzimaju odgovornost, ali nije jasno šta to znači".

"Hajde da pogledamo politički, vojni i bezbednosni vrh. Svi snose deo odgovornosti, od premijera naniže", rekao je on, ponavljajući svoj predlog da se formira politički imenovana komisija za istragu, umesto nezavisne državne komisije, koju i dalje odbija da uspostavi.