Spremite se za zimsko vreme: Ove godine kazaljke na satu pomeramo ranije nego inače, evo u čemu je trik

Prelazak na zimsko računanje vremena 2026. godine stiže ranije nego inače. U noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra, kazaljke vraćamo jedan sat unazad. U 3 sata ujutru, vreme se vraća na 2 sata.

Ovaj najraniji mogući datum prelaska nismo imali još od 2020. godine. I suprotno onome što bi mnogi mogli pomisliti, nijedno pravilo se nije promenilo - kalendar se samo malo poigrao sa nama.

Svake jeseni ritual ostaje isti. Dobijamo dodatnih sat vremena sna (što je idealno za duže nedeljno izležavanje), ali mrak pada ranije uveče. Ove godine će mnogi primetiti da se promena vremena dešava ranije u mesecu: prethodnih godina kazaljke smo pomerali 26. oktobra (2025.), 27. oktobra (2024.) i 29. oktobra (2023. godine).

Kada je zakazan prelazak na zimsko vreme?

Prelazak na standardno, zimsko vreme odigraće se u noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra. Tačno u 3 sata ujutru, kazaljke se vraćaju jedan sat unazad na 2 sata. Taj dan će, stoga, trajati 25 sati, što je prava poslastica i za noćne ptice i za one koji vole dugo da spavaju.

Ovaj povratak na standardno vreme vraća nas u UTC+1 zonu. Tu ostajemo sve do poslednje nedelje u martu, tačnije 28. marta 2027. godine, kada je zakazan sledeći prelazak na letnje vreme. Ukupno ćemo provesti 154 dana u standardnom vremenskom režimu.

Zašto zimsko vreme počinje tako rano 2026. godine?

Michael Bihmayer / imago stock&people / Profimedia

Nema ničeg misterioznog u vezi sa ovim datumom. Još od 1998. godine, evropsko pravilo uskladilo je kazaljke u svim državama članicama: prelazak na zimsko vreme uvek se odvija poslednje nedelje u oktobru, a na letnje vreme poslednje nedelje u martu. Ta konkretna nedelja može pasti bilo kog datuma između 25. i 31. u mesecu.

U 2026. godini, 31. oktobar pada u subotu. Poslednja nedelja u mesecu je, dakle, 25. oktobar, što je najraniji mogući datum. Ovakav scenario dogodio se 2015. i 2020. godine, a sledeći put će se ponoviti tek 2037. Poput komete sa nepravilnom putanjom, ovaj obrazac se ponavlja svakih pet, šest ili jedanaest godina, u zavisnosti od ciklusa prestupnih godina.

Zašto u Evropi i dalje pomeramo kazaljke?

Da bismo ovo razumeli, moramo se vratiti u vreme naftnog šoka 1973/74. godine. Praksa prelaska na letnje vreme uvedena je kako bi se smanjila upotreba večernje rasvete i uštedela energija. Ova praksa se zatim proširila širom Evrope, kulminirajući standardizacijom datuma 1998. godine.

Međutim, ovo pitanje se stalno vraća na dnevni red. Tokom 2018. godine, javne konsultacije Evropske komisije prikupile su 4,6 miliona odgovora, od kojih je 84 odsto bilo za ukidanje sezonskog pomeranja sata. U martu 2019, evroposlanici su izglasali ukidanje ove prakse sa 410 glasova za i 192 protiv, uz planiranu primenu od 2021. godine. Svaka zemlja je tada trebalo da izabere između trajnog letnjeg ili trajnog zimskog vremena.

Od tada, ovaj dosije je u zastoju u Savetu Evropske unije, blokiran neslaganjem država članica oko toga koje vreme treba zadržati. U oktobru 2025. godine, Španija je oživela debatu predlažući da se praksa ukine već 2026. godine, uz podršku Finske i Poljske. Ipak, zbog nedostatka većine u Savetu, direktiva iz 2000. godine ostaje na snazi, pa se pomeranje sata zadržava i za 2026. godinu.

Kako promena vremena utiče na san i zdravlje?

Generisano putem ChatGPT-ja

Prelazak na zimsko vreme nas zapravo približava prirodnom ciklusu, pa ga mnogi stručnjaci za san smatraju najpogodnijim za naš organizam.

Ipak, to ne sprečava telo da se oseća pomalo poremećeno, slično kao nakon kraćeg putovanja avionom. Proizvodnja melatonina se pomera, a unutrašnjem satu je obično potrebno nekoliko dana, a ponekad i nedelju dana, da se vrati u ravnotežu. Privremeni umor, poteškoće sa uspavljivanjem ili blaga razdražljivost potpuno su normalni.

Da biste ublažili ove efekte, u danima pre prelaska možete pomerati vreme odlaska na spavanje za 15 minuta ranije svake noći i izlagati se dnevnoj svetlosti rano ujutru, čak i kada je oblačno. Deca snažnije osećaju ovu promenu, pa se preporučuje postepeno prilagođavanje vremena dremki i obroka. Kod starijih osoba, umor može povećati rizik od padova, te je potreban dodatni oprez.

Da li pomeranje sata i dalje štedi energiju?

Energetski argument sve više gubi na težini. Prema podacima francuske agencije ADEME, letnje računanje vremena je 2009. godine uštedelo oko 440 GWh energije za osvetljenje. Sa masovnom upotrebom LED sijalica, koje su daleko efikasnije od starih sijalica sa užarenim vlaknom, taj dobitak se smanjio na oko 351 GWh – što je otprilike 0,07 odsto ukupne potrošnje električne energije u Francuskoj. Agencija čak procenjuje da će do 2030. godine ta ušteda pasti na oko 258 GWh.

Drugim rečima, efekat na račune za struju postao je gotovo nevidljiv, što je i jedan od glavnih argumenata zagovornika ukidanja pomeranja kazaljki.