Slučaj spiska od 50 zaposlenih na RTS-u: Gde je granica između javnog interesa i privatnosti?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nakon što je televizija Informer objavila snimak na kojem v. d. glavnog urednika Informativnog programa RTS-a Borivoje Uskoković čita spisak zaposlenih čije je dosijee, kako je naveo, tražila i javnost i Studentska lista, Javni servis je saopštio da je identifikovao radnika koji je dostavio snimak. RTS je objavio i mejl sa zahtevom za dostavljanje podataka o zaposlenima, koji je potpisala grupa „Studenti u blokadi“.
U međuvremenu, studenti Fakulteta dramskih umetnosti u blokadi saopštili su da su od RTS-a 3. novembra zatražili isključivo profesionalne podatke o zaposlenima, njihove kvalifikacije i način izbora na funkcije. Ovaj zahtev izazvao je polemiku u javnosti i otvorio niz pitanja. Slučaj zahteva za uvid u podatke o zaposlenima na Radio-televiziji Srbije tako je otvorio pitanje granice između prava javnosti da kontroliše rad javnog servisa i zaštite privatnosti i dostojanstva zaposlenih.
Dok pravnica i ekspertkinja za radno pravo Olga Vučković Kićanović smatra da su tražene informacije od javnog značaja i da građani imaju pravo da znaju na koji način se zapošljava u javnom servisu, advokat Vladimir Gajić upozorava da ovakav zahtev može predstavljati vid pritiska na zaposlene i da je sporno to što nije jasno ko je formalni podnosilac zahteva. Gajić je naveo i da zahtev može da podnese bilo ko, ali da u ovom slučaju nije jasno ko iza njega stoji, budući da nije potpisan imenom i prezimenom odgovornog lica.
Euronews Srbija
"Ovde je problem što je taj koji je podneo zahtev nepotpisan imenom i prezimenom, nego je dat naziv 'Studentska lista'. Sad ostaje onome ko je dobio taj zahtev da proceni da li je to Studentska lista ili je ne znam ko. To je nešto što im nije identifikovano. Uvid u dosijee, u ličnom radnom dosijeu, mislim da je nemoguće dobiti po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja", rekao je Gajić gostujući na Euronews Srbija.
On smatra da je čitav slučaj prevazišao pitanje pravne procedure i da način na koji je zahtev predstavljen dovodi zaposlene u neprijatnu situaciju.
"Taj zahtev predstavlja, ja mislim, jedno veliko poniženje za novinare RTS-a. Kao što kaže jedna velika novinarka, ne zna se da li su više poniženi oni koji su na spisku ili oni koji nisu na spisku. Koji su odahnuli kad su videli da nisu na spisku. To je obostrano poniženje", ocenio je Gajić.
Vučković Kićanović: Zahtev je legalan i legitiman
Sa druge strane, Vučković Kićanović smatra da zahtev ima pravno utemeljenje i da činjenica da nije pravilno potpisan ne znači da se od njega mora odustati. Prema njenom tumačenju, reč je o proceduralnom nedostatku koji može da se otkloni, nakon čega bi RTS trebalo da odgovori u zakonskom roku. Ona ukazuje na to da Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ne obavezuje podnosioca da obrazloži zbog čega traži određene informacije.
"Ja to vidim kao legalno, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. A vidim i legitimno, imajući u vidu temu i pitanje. A to da li je potpisano ili ne, to je jedna procesna stvar koja će se iskorigovati. Dovoljno je da RTS vrati zahtev i kaže šta treba procesno urediti, a zatim da na njega odgovori u roku od 15 dana, koliko je zakonski rok“, objasnila je Kićanović.
Euronews Srbija
Ona je posebno naglasila da se, prema njenom tumačenju, ne traže privatni podaci zaposlenih, poput matičnog broja, adrese, telefona ili drugih osetljivih informacija, već podaci o njihovom profesionalnom angažovanju, kvalifikacijama, načinu zapošljavanja i zaradama.
"Niko nije tražio JMBG, adresu, telefon, seksualnu pripadnost, nacionalnu pripadnost. Tu je vrlo precizno rečeno šta je, na koji način je zapošljavan, po kom osnovu, kako je radno angažovan. Ko je zaposlen, na koji način, kolika je njegova zarada – ja kao poreski obveznik i svi mi to plaćamo. Da li je zaposlen na interni konkurs ili na javni konkurs. To su neke informacije koje javnost ima pravo da zna", istakla je ona.
Kićanović smatra da transparentnost rada javnih institucija podrazumeva i mogućnost provere stručnosti i načina izbora ljudi koji obavljaju poslove od javnog značaja. Kao posebno važno navela je pitanje kvalifikacija, prethodnog iskustva i rezultata zaposlenih na odgovornim pozicijama.
"Ja sada želim da se utvrdi da li su lica koja su bila imenovana kompetentna za taj posao, kakva im je stručna sprema, kakvo im je prethodno iskustvo, gde su radili, da li su bili uspešni i kakve su rezultate imali. Mi njima dajemo da upravljaju nečim što je naše, što je javno, što je naš interes. Apsolutno me to interesuje“, navela je Kićanović.
Euronews Srbija
Sporno izdvajanje 50 zaposlenih i pitanje javnog interesa
Jedno od pitanja koje se otvorilo jeste i zbog čega je iz kolektiva od oko 2.500 zaposlenih izdvojeno upravo 50 ljudi, bez javno objašnjenih kriterijuma. Gajić smatra da takav izbor dodatno pojačava osećaj pritiska i poniženja među zaposlenima, posebno jer nije jasno zašto su baš oni predmet interesovanja, a ne drugi zaposleni na odgovornim funkcijama.
Kićanović, međutim, ponavlja da podnosilac zahteva nije dužan da obrazloži motive zbog kojih traži informacije, dok je na RTS-u da, ukoliko smatra da postoje zakonski razlozi za odbijanje, takvu odluku obrazloži.
Ona je ukazala i na to da se javni interes ne može posmatrati samo kroz funkciju koju neko obavlja, već i kroz način na koji je zaposlen i novac koji za svoj rad dobija iz javnih sredstava.
"Ako RTS hoće da odbije, može, ali na njemu je teret dokazivanja da obrazloži zašto. Takođe, po zakonu. Svi javni službenici, državni službenici, RTS, svi koji se finansiraju iz budžeta, mogu da budu kontrolisani od korisnika njihovih usluga", rekla je Kićanović.
Na pitanje da li je javni interes da se zna i koliku platu prima novinar koji nije na rukovodećoj poziciji, ona je napravila razliku između privatnih medija i javnog servisa, ističući da je kod javnog servisa važan način trošenja javnog novca. Gajić, sa druge strane, smatra da transparentnost ne može da bude opravdanje za zadiranje u lična prava zaposlenih, naročito kada nije jasno ko zahteva podatke i po kom osnovu.
Gajić: RTS ne bi trebalo da dostavi tražene podatke
Gajić smatra da RTS ne bi trebalo da postupi po zahtevu u postojećem obliku, već da ga odbije zbog nejasnog identiteta podnosioca i nedostatka odgovarajućeg potpisa. Prema njegovom mišljenju, pitanje profesionalne provere zaposlenih može se rešavati kroz institucionalne mehanizme, a ne na način koji, kako tvrdi, može da ugrozi njihov položaj i dostojanstvo.
"Ja na javnom servisu im to ne bih dao. Imaju mogućnost da se žale dalje u postupku, zato što mislim da oni nemaju legitimitet da to traže na ovakav način, kao entitet za koji se ne zna da li postoji ili ne postoji, nepotpisan od strane nekog odgovornog lica tog entiteta. Zbog toga RTS treba da odbije taj zahtev, odnosno da im ne odgovori na njihov zahtev i da sačeka", rekao je Gajić.
On je dodao da bi eventualna provera načina zapošljavanja i rada zaposlenih mogla da bude sprovedena nakon promena u rukovodstvu javnog servisa, kroz odgovarajuće institucionalne procedure. Posebno je problematizovao atmosferu koja je nastala nakon objavljivanja snimka na kojem Uskoković čita spisak zaposlenih. Smatra da takva situacija kod ljudi može da izazove strah, ali i osećaj nesigurnosti zbog mogućnosti da se i oni nađu na nekom narednom spisku.
Gajić je podsetio i na pitanje ličnog dostojanstva zaposlenih, ocenjujući da je samo izdvajanje određenih ljudi, bez jasno predstavljenih kriterijuma, problematično. Kićanović, međutim, ostaje pri stavu da je reč o legitimnom interesovanju javnosti za rad institucije koja se finansira javnim novcem i da proceduralne nedostatke zahteva treba otkloniti, a ne koristiti kao razlog za izbegavanje odgovora.
Kompletno gostovanje pogledajte u videu u tekstu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)