Natalijina ramonda kao simbol stradanja i vaskrsenja: Zašto je važno da Srbija nikada ne zaboravi 11. novembar
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Širom Evrope danas se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, kao sećanje na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante i Nemačke potpisale primirje. Dogovor o miru postignut je u vagonu maršala Ferdinanda Foša u francuskom mestu Kompijen. U Srbiji se Dan primirja obeležava kao državni praznik od 2012. godine, uz državne ceremonije, polaganje venaca i minutom tišine, u znak sećanja na poginule srpske vojnike i civile.
Venac na spomenik neznanom junaku na Avali položili su predstavnici Ministarstva odbrane i predstavnici Vojske Srbije, dok su vence na Novom groblju položili i predstavnici Ministarstva za rad.
Na groblju palih boraca Komonvelta vence su položili predstavnici ambasada nekoliko zemalja.
Zašto je važno da se ne zaborave događaji koji su obeležili srpsku istoriju, kako ovaj praznik obeležavaju škole, i kako mlađe generacije podstaći da neguju kulturu sećanja?
Pregovori o miru više puta su obnavljani, da bi formalni mirovni sporazum bio postignut potpisivanjem Versajskog ugovora 28. juna 1919. godine, kada je Četvorogodišnji rat, do tada najveći u istoriji čovečanstva, i zvanično završen.
Sporazum koji je potpisan u ranim jutarnjim satima podrazumevao je prekid neprijateljstava, obustavu uništavanja infrastrukture i razmenu zarobljenika.
Istoričar Momčilo Pavlović podseća da Srbija možda jeste iz rata izašla kao pobednik, ali je pretrpela velike gubitke stanovništva i kasnije je, ispostaviće se, platila visoku cenu ulaskom u savezništvo i stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
"11. novembra (1918. godine) stanovnici Beograda su se borili sa nestašicama, vraćeni su nazivi ulica, prefarbavane i postavljeni ćirilični natpisi na radnjama, jer su pre toga sve ulice bile preimenovane. 1918. godine Srbija je oslobođena i ušla je u zajedničku državu, čvrsto verujući da je to jedan narod, da je to isti narod koji ima različito istorijsko iskustvo i koji je vremenom živeo u drugim sistemima, pod vlašću drugih naroda, u carstvima Austrougarskom, na primer", rekao je on za Euronews Srbija.
On dodaje da je ta cena o narodnom jedinstvu plaćena već 1941. godine.
Natalijina ramonda i posebna tradicija
Srpski amblem, kao simbol Dana primirja koji se nosi na reveru, čine cvet Natalina ramonda koja se nalazi na spisku ugroženih biljaka u Evropi, a u našoj zemlji je zaštićena zakonom kao prirodna retkost, kao i motiv zeleno-crne trake albanske spomenice.
Natalina ramonda ime je dobila po kraljici Nataliji Obrenović, a poznata je i kao cvet feniks.
Osim u Srbiji, raste još samo u Grčkoj i Severnoj Makedoniji.
Od 2005. godine Danu primirja u Prvom svetskom ratu bili su posvećeni prvi časovi u svim osnovnim i srednjim školama, da bi sedam godina kasnije počeo da se obeležava kao državni praznik i neradni dan.
Za đake, 11. novembar je i početak kraćeg jesenjeg raspusta.
U beogradskoj osnovnoj školi "Kneginja Milica" poštuje se posebna tradicija.
"Što se tiče same škole, na dan pre tog raspusta, odnosno pre praznovanja državnog praznika, će se uvek u svakom odeljenju pročitati knjiga obaveštenja. Zaduže se dva učenika koja imaju odgovarajući tekst koji treba lepo pročitati, jasno, glasno, da učenici znaju zašto mi taj praznik praznujemo i da znaju istorijske okolnosti pod kojima je taj praznik nama važan", rekla je za Euronews Srbija nastavnica srpskog jezika u OŠ "Kneginja Milica".
Istorijske činjenice iz Prvog svetskog rata ostaju zapisane kao podsetnik da Dan primirja nije samo sećanje na dan kada je oružje utihnulo, već i opomena na cenu kojom je taj mir plaćen.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)