Zvezde već vekovima "kroje sudbinu" čovečanstva: Kako je astrologija kroz istoriju oblikovala političke odluke

Mnogo pre pojave politikologije, statistike i ispitivanja javnog mnjenja, vladari su se oslanjali na drevno učenje astrologije, kako bi upravljali tokom sudbine.

Bilo da su služile za planiranje vojnih pohoda ili predviđanje smrti ili rođenja vladara, verovalo se da zvezde predstavljaju neku vrstu mape političkog života. Iako današnji lideri retko javno priznaju da traže odgovore na nebu, astrologija i dalje igra ulogu u oblikovanju politike tako što utiče na uverenja onih koji su na vlasti, ali i šire javnosti.

Tokom istorije astrologija je snažno uticala na brojne političke odluke, od antičke Grčke do srednjovekovne Evrope. Smatrala se sastavnim delom medicine, filozofije i astronomije, a imala je značajan uticaj i na intelektualne rasprave. 

Sve je počelo u Mesopotamiji...

Veruje se da je astrologija nastala u civilizaciji Vavilona pre oko 5.000 godina. To znači da se razvijala tokom duge vladavine kralja Hamurabija.

CM Dixon / Heritage Images / Profimedia

U tom periodu Vavilonci su razvijali verska uverenja vezana za zvezde, a planete su smatrane božanstvima koja šalju poruke direktno kralju. Zbog toga su položaji planeta i zvezda imali ogroman značaj za one koji su tražili znakove iz kosmosa.

Prema vavilonskoj legendi, Hamurabi je zakone dobio direktno od Šamaša, boga sunca i pravde. Iako nije poznato kakav je bio njegov lični odnos prema astrologiji, istoričari smatraju da je moguće da su neka stroga pravila zakonika bila inspirisana kretanjem planeta.

Izreke poput "oko za oko", kao i kazne poput nabijanja na kolac za neverne ljubavnike, prema pojedinim tumačenjima ukazuju na kosmičku inspiraciju. U svakom slučaju, Vavilonci su verovali da položaji planeta nagoveštavaju buduće događaje na Zemlji, pa je čitanje zvezda već tada postalo važna praksa.

Aleksandar Veliki proširio astrološka učenja

Hamurabi jeste postavio temelje astrologije u politici, ali ju je Aleksandar Veliki proširio po svetu.

Fine Art Images / Heritage Images / Profimedia

Astrologija kakvu danas poznajemo svoje korene u zapadnom svetu duguje upravo ovom vladaru. Nakon osvajanja Vavilona 331. godine pre nove ere, Aleksandar je spojio istočnjačku astrološku tradiciju sa grčkom matematikom, a iz tog spoja razvila se astrologija u obliku koji je kasnije postao poznat širom sveta.

Pre toga, Vavilonci su zvezdano nebo koristili prvenstveno za predviđanja vezana za državu i kralja, a ne za pojedince.

Kada su Grci počeli da izrađuju sopstvena predviđanja, prorokovali su da će Aleksandar stradati tokom pohoda u Vavilonu. Predviđanje se pokazalo tačnim, a to je podstaklo trend širom Sredozemlja da se pre važnih odluka, ljudi prvo konsultuju sa zvezdama.

Rimljani čvrsto verovali u horoskop

I Rimljani su čvrsto verovali da astrologija utiče na sve aspekte ljudskog života, tako da je bilo sasvim uobičajeno da se vojskovođe konsultuju sa vojskovođama, pre vojnih phoda. 

Smatralo se da položaj nebeskih tela može odrediti sudbinu boja, kao i uspeh ili neuspeh čitavog pohoda.

Vladari i političari savetovali su se sa astrolozima pre donošenja važnih odluka, verujući da astrologija može pružiti uvid u budućnost i pomoći im u proceni narednih poteza. Prema navodima rimskog istoričara Svetonija, jedan astrolog je više puta upozoravao Cezara da će mu na Martovske ide pretiti velika opasnost. Uprkos upozorenjima, Cezar je odlučio da tog dana prisustvuje sednici Senata, gde ga je grupa zaverenika ubila.

Fine Art Images / Heritage Images / Profimedia

Car Avgust takođe je bio veliki pobornik astrologije. Imao je čak i ličnog astrologa Balbila, sa kojim se redovno savetovao. Avgust je verovao da je njegov uspeh kao vladara delimično bio rezultat smernica koje je dobijao putem astroloških tumačenja.

Često se proučavao i natalni horoskop potencijalnih vladara kako bi se utvrdilo da li im je suđeno da dostignu veliku moć. U slučaju cara Tiberija, povoljna astrološka tumačenja učvrstila su njegov položaj kao Avgustovog naslednika i doprinela prihvatanju njegove tek uspostavljene vlasti među stanovništvom.

"Astrologu je sve otkriveno"

Vladari su se oslanjali na horoskop i u srednjem veku.

Najuticajniji astrolog tog vremena, bio je astronom Gvido Bonati, koji je u 13. veku zapisao: "Astrolog zna sve. Sve što se dogodilo u prošlosti, sve što će se dogoditi u budućnosti – sve mu je otkriveno, jer poznaje posledice nebeskih kretanja koja su bila, koja jesu i koja će biti, zna kada će delovati i kakve će posledice proizvesti".

Florilegius / Mary Evans Picture Library / Profimedia

Gvido je bio savetnik cara Svetog rimskog carstva Fridriha II, i iako njegovo samopouzdanje deluje pomalo preterano čak i za tadašnje prilike, ono dobro pokazuje koliko su neki ljudi verovali u potencijal zvezda.

Bonatijevi ugledni poslodavci, među kojima su bili vladar Ravene Gvido Novelo da Polenta i gospodar Urbina Gvido I da Montefeltro, svakako su imali priliku da provere njegove sposobnosti.

Čini se da je upravo Montefeltro Bonatijeva predviđanja shvatao veoma ozbiljno i da se pridržavao njegovih saveta o pravom trenutku za gotovo sve: od toga kada da obuče oklop do trenutka kada treba da uzjaše konja.

Prema jednoj priči, Bonati je tačno izračunao ishod bitke kod Forlija 1276. godine. Predvideo je da će Montefeltro pobediti Đovanija d'Apiju, zapovednika vojske pape Martina IV, ali i da će tokom sukoba biti ranjen. Ne samo da se predviđanje obistinilo, već je Montefeltro navodno bio toliko siguran u njegovu tačnost da je izveštaje o pobedi poslao pre nego što je bitka uopšte počela.

Elizabeta I pomno gledala u zvezde

Bonatijev ugled i uopšte verovanje u moć astroloških predviđanja, nadživeli su 13. vek. Njegovo najpoznatije delo "Liber Astronomicus", prevedeno je na italijanski, engleski, nemački i francuski jezik i dospelo je na brojne vojvodske i kraljevske dvorove širom Evrope. Jedan primerak, koji sadrži i odlomke iz drugih astronomskih dela, poklonjen je oko 1490. godine engleskom kralju Henriju VII.

ART Collection / Alamy / Profimedia

Teško je reći da li je kralj zaista čitao tu knjigu, jer je rukopis izuzetno očuvan, ali se zna da je njegova unuka, kraljica Elizabeta I i te kako verovala u horoskop. 

Ona je za gotovo sve važne odluke tražila savet svog astrologa Džona Dija.

Najpoznatiji slučaj dogodio se u vreme kada joj je pretilo pogubljenje po nalogu njene sestre, kraljice Meri I. Nakon proučavanja Elizabetine natalne karte, Di je predvideo da će iznenada umreti upravo Meri, dok će Elizabeta stupiti na presto. Tako se i dogodilo, a kraljica nikada nije zaboravila to proročanstvo.

Tačnost predviđanja učvrstila je Dijev položaj glavnog savetnika tokom čitave njene vladavine. U drugoj polovini 16. veka astrologija se široko koristila u politici i medicini i bila je poznata pod nazivom jatromatematika.

Di je bio veoma cenjen zbog znanja iz brojnih oblasti, uključujući prirodne nauke. Čak je doprineo razvoju Galilejevog prvog teleskopa. Zbog toga je njegov blizak odnos sa Elizabetom uglavnom posmatran kao prednost za kraljevstvo.

Oružje nacista

Kako se politika razvijala, a ljudsko znanje o svemiru i kosmosu širilo, menjala se i uloga astrologije u politici i svakodnevnom životu.

Adolf Hitler nije pokazivao veliko interesovanje za astrologiju, ali su neki njegovi najbliži saradnici bili čvrsti vernici u tumačenje zvezda. Među njima su bili Jozef Gebels, rajhsmaršal Hajnrih Himler i zamenik firera Rudolf Hes, koji su koristili astrologiju prilikom donošenja političkih odluka. Gebels, ministar propagande, angažovao je tim astrologa da tokom rata širi poruke Trećeg rajha.

Takav pristup pokazao se delotvornim u Nemačkoj, gde je mnogo ljudi već verovalo u astrologiju. Ipak, kako bi zadržao kontrolu nad narativom, nacistički režim zabranio je građanima da samostalno tumače astrološke pojave ili daju predviđanja. To su smeli da rade samo partijski lideri, koji su zatim te poruke koristili za podršku ratnim ciljevima.

U jednom poznatom slučaju, Himler se oslonio na grupu astrologa kako bi pronašao Benita Musolinija kada je nestao tokom Drugog svetskog rata. Nakon što je Musolini pronađen, Himler je uspeh pripisao astrolozima, a ne ljudima koji su dešifrovali radio-poruke i omogućili njegovo lociranje. Rudolf Hes otišao je korak dalje.

Holts Battlefield Collection / Mary Evans / Mary Evans Picture Library / Profimedia

Godine 1941. Hes je doneo rizičnu odluku na osnovu položaja Urana i Neptuna, prema savetima astrologa. Smatrali su da je to povoljan trenutak za mirovne pregovore sa Britanijom i podstakli su ga da deluje. Međutim, njegov avion se srušio u Škotskoj, a pošto je bez odobrenja stigao na britansku teritoriju, bio je uhapšen i zatvoren.

Hitler je bio besan zbog ovog incidenta, koji je trajno promenio njegov odnos prema astrologiji. Godine 1944. poslao je sve astrologe u zemlji u koncentracione logore i spalio njihove knjige kako bi pokazao da više ne veruje u njihov uticaj. Mnogi njegovi sledbenici prihvatili su istu promenu stava.

Šarl de Gol i Fransoa Miteran

I Šarl de Gol navodno je koristio usluge astrologa šezdesetih godina, a tim stopama nastavio je i Fransoa Miteran.

Tokom ranih je redovno tražio mišljenje Elizabet Tejsije, posebno u vezi sa složenim pitanjima Zalivskog rata.

AP Photo/William Stevens

Pre jednog važnog sastanka o ulozi Francuske u sukobu, Tejsije ga je obavestila da će taj dan biti povoljan za njega.

Miteran je kasnije tvrdio da je irački ministar spoljnih poslova tokom pregovora bio pričljiviji nego inače, što je protumačio kao pozitivan znak za francuske interese. Smatrao je da je Tejsijino predviđanje pokazalo da dobro razume tok budućih događaja, pa joj se ubrzo ponovo obratio.

Kasnije tokom mandata pitao ju je koji bi bili najbolji dani za govor o napretku rata. Predložila mu je nedelju, ponedeljak ili utorak, a on je poslušao njen savet.

Sudbina Ronalda Regana 

U savremenom dobu uticaj astrologije promenio je svoj karakter – od široko prihvaćenog sistema verovanja postala je faktor koji utiče na politiku u meri u kojoj pojedinci veruju u nju.

Nakon pokušaja atentata na američkog predsednika Ronalda Regana, prva dama Nensi Regan izazvala je kontroverze kada se obratila poznatoj astrologinji Džoun Kvigli, u nadi da će pomoći predsedniku da izbegne nove opasnosti.

MIKE SARGENT / AFP / Profimedia

U svojim memoarima Nensi Regan navela je da je od Kvigli tražila savete o tome kada bi predsednik trebalo da obavlja određene aktivnosti.

Bivša prva dama kasnije je umanjivala značaj uticaja astrologinje zbog brojnih kritika, ali je Džoun Kvigli naknadno otkrila da je predsedniku i prvoj dami davala preporuke i u vezi sa diplomatskim pitanjima, uključujući politiku Hladnog rata i određivanje termina za predsednikovu operaciju raka.

Astrologija je poslednjih godina ponovo popularna posebno među mlađim biračima, pripadnicima generacije Z i milenijalcima, kao i među ljudima koji tragaju za alternativnim duhovnim sistemima.

Danas njen direktan uticaj na političke odluke jeste manji nego nekada, ali ona i dalje ima snažno kulturno prisustvo koje utiče na političke pokrete i percepciju javnosti. 

Više o tome pročitajte u odvojenom tekstu.