Oličenje hrabrosti i čovekoljublja i u ratu i u miru: Jošanička Banja neguje sećanje na veliku Milunku Savić (VIDEO)
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Milunka Savić, najodlikovanija žena u istoriji ratovanja, rođena je u selu Koprivnica nedaleko od Jošaničke Banje. Njena rodna kuća otvorena je za posetioce, a memorijalni centar u centru banje čuva uspomene na ovu heroinu.
"Milunka Savić je ovde u našoj Jošaničkoj Banji predstavljena kao jedna velika heroina, neko ko nas je zadužio za života da je pamtimo i da uvek pričamo o njoj", kaže turistički vodič Andrijana Dorđević.
U Milunkinom rodnom selu, gosti mogu posetiti Memorijalnu sobu sa multimedijanom postavkom i rodnu kuću koja se nalazi oko sedam kilometara od Jošaničke Banje.
Srpskoj "Jovanki Orleanki" u centru banje podignut je spomenik, odakle i počinje priča o njenom odrastanju u ovim krajevima.
Od bacanja kamenčića, do bacanja bombi
Rođena je 24. juna 1890. godine od majke Danice i oca Radenka, kao najstarije dete. Imala je dve mlađe sestre Mionu i Slavku i brata Milana.
Historic Images / Alamy / Profimedia
Detinjstvo joj je proteklo u siromaštvu i teškom svakodnevnom radu na polju i u kući, ali je, prema rečima Đorđević, slobodno vreme provodila da se igra bacanja kamena u beleg.
"Kasnije se tokom Balkanskih ratova pokazalo da je dobar i precizan bombaš", kaže nam vodič.
Povezane vesti
Mada je izrasla u lepu, stasitu devojku, udaja je nije zanimala. Kada je po objavljivanju Ukaza o mobilizaciji 1912. godine pred početak Prvog balkanskog rata, Milunka je odlučila da se prijavi na jednom od mobilizacionih zborišta u Beogradu.
Odsekla je kosu, maramom previla grudi i prijavila se kao muškarac - Milun Savić. Kasnije je objasnila da je tada imala 20 godina, a devojačke želje su bile daleko od nje.
Umesto da se udaje i stvara porodicu, htela je da ratuje i smatrala da je ispunila svoju dužnost – borila se sa puškom u ruci, a ne kao bolničarka. Bila je vojnik Drinske divizije i učestvovala u Skadarskoj bici.
U Drugom balkanskom ratu proslavila se u Bregalničkoj bici 1913. godine. U toku žestokih borbi bila je ranjena i tek tada su u previjalištu ustanovili da je devojka.
Najodlikovanija žena Velikog rata
Pojava žena u vojsci tih godina bila je revolucionarna, a gde god se Milunka Savić pojavljivala, svuda je izazivala veliko interesovanje i divljenje savezničkih vojnika.
Za hrabrost i umeće koje je pokazala, odlikovana je brojnim domaćim i stranim odlikovanjima. Nosilac je Karađorđeve zvezde sa mačevima, Medalje za hrabrost, Spomenice oslobodilačkih ratova 1912–1918, Albanske spomenica za oslobođenje i ujedinjenje 1914–1918. O
dlikovana je i najznačanijim francuskim odlikovanjima: Legijom časti 4. i 5. stepena i Ratnim krstom sa zlatnom palmom. Bila je najodlikovanija žena u Velikom ratu.
Povezane vesti
Memorijalni centar posvećen Milunki Savić u Jošaničkoj Banji sagrađen je 1995. godine sa izložbenom postavkom koja detaljnije govori ko je Milunka zapravo bila.
"Imamo jednu fotografiju gde je predstavljena sa francuskim vojnim šlemom i bajonetom. Imamo isti takav šlem tako da posetioci mogu da zamisle kako je to Milunka izgledala u toj vojnoj opremi", kaže nam Danijela Matović, direktorka Centra za kulturu "Gradac".
Mnogobrojni posetioci mogu da vide i improvizovane vojne rovove, vojnu opremu dopisnice, razglednice, naslovnice "Le Petit Journal"-a koji je pratio napredovanje srpske vojske i više o Milunki saznaju od vodiča.
Povezane vesti
Heroj i u ratu i u miru
Ne zna se da li je Milunka Savić veći heroj bila u ratu ili u miru. Pored biološke ćerke, odgajila je i usvojila još tri devojčice. Odškolovala je više od 30 dečaka i devojčica iz rodne Jošaničke Banje. Radila je kao krojačica u vojnoj šivari, kuvarica i kao čistačica u Hipotekarnoj banci u Beogradu.
"Bila je jako humana, plemenita i borbena požrtvovana ličnost i to je nešto što je meni ostavilo najjači utisak i što me potpuno vezalo za nju", ističe Matović.
Svi koje je priča o Milunki Savić zaintrigirala mogu da obiđu i kuću u kojoj se rodila u selu Koprivnica nedaleko od Jošaničke Banje, koja je obnovljena i otvorena za javnost 2015. godine.
A kako izgleda i šta sve u njoj može da se vidi, pogledajte u novoj epizodi Nepoznate Evrope, u priloženom videu.
Komentari (0)