Jedan od najvećih fenomena arheologije: Kako je nastala, a kako nestala vinčanska civilizacija?
Komentari18/01/2026
-15:11
Vinčanska kultura koja je između 5300. i 4500. godine pre nove ere cvetala u oblasti današnje Srbije, Rumunije, Severne Makedonije i BiH, smatra se jednom od najnaprednijih praistorijskih kultura u svetu.
Ljudi koji su u to vreme naseljavali teritoriju od srednjeg Potisja na severu do Skopske kotline na jugu i od reka Usore i Bosne na zapadu do Sofijskog basena na jugu, živela u miru, negovala vrednosti ne mnogo drugačije od savremenih i bavila se, između ostalog i umetnošću, ostavivši iza sebe izobilje keramičkih zoomorfnih i antropomorfnih figurina.
Jedan od najznačajnijih lokaliteta ove kulture, smešten u današnjoj Vinči, na površini od oko 30 hektara, počeo je da se istražuje 1908. na inicijativu prvog školovanog arheologa u Srbiji profesora Miloja Vasića.
Ispostaviće se da je Vinča ne samo dala ime celokupnoj kulturi, nego i bila njen istinski centar.
"Nalaziće je veliko, a od tih 30 hektara istražen je tek mali deo. Mi ovde u Vinči imamo 10,5 metara arheoloških naslaga", kaže za Euronews Srbija arheolog Dragan Janković.
Euronews
"To su antropogene naslage koje su nastale tako što se ovde u Vinči živelo bez prekida 7,5 hiljada godina. Znači u Vinči se živelo u neolitu, ali se živelo kasnije i u bakarnom dobu, i u bronzanom dobu, i u rimskom periodu, i u srednjem veku, a i danas se živi. Tako da je Vinča jedno od retkih savremenih naselja u svetu gde postoji taj neprekinut život u tako dugom trajanju", objašnjava Janković.
Vinčanci su imali stalna naselja, sa definisanom organizacijom, pravouganom kućama i ulicama koje su ih razdvajale.
Povezane vesti
Bili su među prvim poljoprivrednicima planete, koji su napustili nomadski način života i formirali trajne naseobine, sa stambenim jedinicama koje su bile prostrane i jednostavne.
Kuće su bile drvene, sa pokrivenim krovom i debelim slojem trske ili slame, a zidovi oblepljeni glinom u kombinaciji sa peskom i plevom koji je, kako stručnjaci kažu, bio sličniji malteru nego blatu.
"Mešavina gline, peska i pleve je fantastična termoizolacija. Danas se u najrazvijenijim zemljama sveta najskuplje, takozvane ekološke kuće, prave na isti način, sa istim materijalima i sa identičnom recepturom za malter kao u neolitu", kaže Janković.
Kako su živeli vinčanski ljudi
Pored toga što su im kuće bile slične savremenim, ekološkim domovima, oni su se i slično oblačili, naročito žene.
Na pronađenim figurinama se vidi da su one nosile dvodnevne komplete, suknje i bluze sa takozvanim "V" izrezom. Profesor biologije na Poljoprivrednom fakultetu Zoran Marković, koji je bio jedan od inicijatora revitalizacije Malog Dunava i rekonstrukcije čovekovog života kroz razdoblja praistorije, kaže da su se i muškarci Vinčanske kulture "modirali".
"Zamišljamo ih neke divljake iz tog perioda, međutim, tada su ljudi znali da mogu da se obriju ili da puste bradu. Imali su mogućnosti izbora, zahvaljujući vulkanskom staklu - obsidijanu - koga nije bilo na ovim prostorima, ali se donosio sa Karpata", kaže Marković.
Mineral obsidijan ima osobinu da se lako lomi u tanke listiće, koji su oštri poput sklapela. Postoje dokazi da je eksploatisan na tri mesta u Evropi: na Siciliji, na Milosu u Grčkoj i na Karpatima.
Povezane vesti
Rudarstvo i začeci metalurgije
Naselje kod današnje Vinče nalazi se nedaleko od ušća Tamiša, reke koja je njegove stanovnike povezivala s Karpatima i zahvaljujući tako dobroj lokaciji, Vinča je postala jedan od najvećih i najznačajnijih trgovačkih, ekonomskih i kulturnih centara tadašnje Evrope, ističu stručnjaci.
Euronews
Arheolog Janković ističe da je jedan od razloga što je najpoznatije vinčansko naselje nastalo baš na tom mestu taj da su se oslanjali na resurse obližnje Avale, na kojoj su eksploatisali sirovine poput rožnaca, od kog su pravili sečiva i kamen ali cinabaritom, od kog su pravili pigmente crvene boje.
"Na Avali ima i malahita, oksida bakra, plavog azurita, okera... Ljudi iz Vinče imali su nešto što drugi nisu imali i nešto što su svi drugi hteli da imaju. Normalno, razvija se trgovina i Vinča vrlo brzo postoje jedna velika, urbana, neolitska metropola", kaže Janković.
Povezane vesti
Sada je opšteprihvaćeno u svetskim naučnim krugovima i to da su Vinčanci bili začetnici metalurgije, jer su prvi iz rude dobijali bakar i to pre zvaničnog početka bakarnog doba.
Kraj vinčanske civilizacije
Živeli su u egalitarnim društvima, ali su priznavali postojanje privatne svojine i viška proizvoda.
"Skoro 1.000 godina nisu imali ozbiljnih sukoba, ni ratova. A zamislite mi danas na ovim prostorima, ne prođe ni 50 godina, a mi se što bi naš narod rekao, pohvatamo za vratove", kaže profesor Marković.
Ipak, kao i mnogim drevnim civilizacijama i vinčanskoj je došao kraj i to oko 4500. godine pre nove ere.
"Gašenje vinčanske kulture je jedan od najvećih fenomena evropske arheologije. Bilo bi logično da neko ko je topio bakar, da postane jedna velika ekonomska sila u metalno doba koja dolazi. Međutim, to se nije desilo", kaže Janković.
Poslednjih sto godina trajanja vinčanske kulture, naselja se izmeštaju na uzvišenja i utvrđuju palisade, što je prvi znak ozbiljnih sukoba i nesigurnog vremena.
"Kriza nastaje među svim onim zajednicama koji su bile čvrsto, čvrsto vezane za zemlju, a oni su bili. Ta kriza se produžila kroz bakarno doba stotinama godina i što je duže trajala, ona se, nažalost, sve više produbljivala", objašnjava arheolog.
Kad su počeli ratovi, sve se promenilo za miroljubivu civilizaciju.
"Rat nameće novi vrednosni sistem koji sada počiva na pljački i otimanju. Rat i pljačka postaju privredna grana. Nekima čak i glavna. Oni, normalno, nisu mogli da prihvate nešto što je apsolutno negiralo njih same. I zato se ta civilizacija gasi. Gasi se vinčanska kultura, završava se neolit i počinje bakarno doba", zaključuje Janković.
Više o jednoj od najnaprednijih civilizacija neolita, pogledajte u novoj epizodi "Nepoznate Evrope" u priloženom videu.
Komentari (0)