Istorijska lekcija o humanosti: Kako su lekarke iz Evrope i sveta spasave živote u Srbiji u Prvom svetskom ratu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Na početku Prvog svetskog rata Srbija se suočila sa dvostrukom krizom: ratom i razornom epidemijom tifusa. Bolnice su bile prepune, lekara nedovoljno, a uslovi rada izuzetno teški.
U takvim okolnostima pomoć je stigla iz dalekih zemalja u sklopu Savezničkih misija.
Prema rečima hirurga Aleksandra Milovanovića, iz zemalja pod britanskom krunom u tom periodu stiglo je više od hiljadu medicinskih radnika.
"Ljudi su dolazili apsolutno dobrovoljno i što je veoma interesantno, u ogromnom procentu su to bile žene, kako bolničarke i sestre, tako lekarke. U to doba bilo je teško, čak i u tim, za nas razvijenim zemljama, da se žena edukuje, a pogotovo u medicini, u hirurgiji i onda na sve to još dobrovoljno da dođe u jedno područje pogođeno ratom i strašnom epidemijom tifusa koja nas je zadesila 1915", kaže dr Milovanović za Euronews Srbija.
Prema nekim statistikama, 1918. godine u Srbiji je broj muškaraca u reproduktivnom periodu života bio 80 posto manji nego pre rata, a žrtve koje je mala zemlja na Balkanu podnela u tom periodu bile su poziv za prijateljske narode da se uključe i pomognu.
Euronews Srbija
Nevenka Bogdanović, sekretar Crvenog krsta u Kragujevcu, podseća da to nisu bile samo britanska, nego i kanadske medicinske misije, medicinske misije iz Novog Zelanda, Australije, Francuske, Italije, Rusije, skandinavskih zemalja, Holandije, Švajcarske...
"Te misije predstavljale su i početak modernog vojnog zdravstva, zato što su donele sa sobom novu opremu, novu logistiku, svoje novo znanje, odnosno razmenjivali ga sa našim lekarima, sa našim dobrovoljcima", kaže Bogdanović.
Povezane vesti
Zajedno sa domaćim osobljem radili su u improvizovanim bolnicama, često bez adekvatne opreme i zaštite, suočeni sa epidemijom velikih razmera, ali je njihov angažman ostavio je dugoročan trag.
Luiz Miler, spisateljica i istraživačica iz Edinburga, podseća na jedan od najsjajnijih primera - doktorku Ketrin Makfejl iz Glazgova.
"Ona je bila u ovim krajevima radeći na prvim linijama osnivajući bolnice koje su radile i nakon rata. Mnogo je volela srpski narod, a toliko je volela Srbiju da je ostala ovde", kaže Miler za Euronews Srbija.
Savezničke medicinske misije bile su jedan od prvih primera organizovane međunarodne zdravstvene pomoći u kriznim uslovima.
Euronews Srbija
One su pokazale koliko su saradnja i solidarnost među državama ključne u borbi protiv velikih zdravstvenih izazova.
"Ljudi koji su dolazili i pomagali, nisu samo pomagali samo u medicini, nego su stvarno iz čistog srca pomagali, radili na spašavanju naroda.
Jedan od primera je kada je američki doktor Edvard Rajan, za vreme Prvog svetskog rata, istakao američku zastavu i zastavu Crvenog krsta na tadašnju bolnicu, da se ne bombarduje i samim tim spasao istu", podseća dr Milovanović.
Povezane vesti
Danas, više od jednog veka kasnije, njihova dela ponovo dobijaju na značaju.
"Za naš narod to je bila potvrda da nismo sami. To je na neki način podizalo njihov moral, davalo im dodatnu snagu, jer mi ne zaboravljamo nikada one koji su nam pomagali kad nam je bilo teško", zaključuje Bogdanović.
Više o humanitarnim misijama u Srbiji u Prvom svetskom ratu pogledajte u novoj epizodi emisije Nepoznata Evropa u priloženom videu.
Komentari (0)