Istoričar Damnjanović za Euronews Srbija: Zašto su Krf, Zejtinlik i Kajmakčalan ključni za kolektivno sećanje

Sutrašnji datum jedan je od najtužnijih u istoriji Srbije - 23. januara 1916. godine počelo je sahranjivanje srpskih vojnika u Plavu grobnicu, more naspram jugoistočne obale Krfa i mesto u kojem su tokom Prvog svetskog rata polagani vojnici kada su, kada na ostrvu Vido više nije bilo mesta. Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je nedavno najavljena rekonstrukcija spomen kompleksa posvećenih srpskim vojnicima upravo na ostrvu Vido, ali i na Kajmakčalanu i Zejtinliku. 

O značaju ovih mesta, njihovoj istorijskoj i simboličkoj vrednosti, za Euronews Srbija govorio je istoričar Nebojša Damnjanović, koji je podelio i iskustvo rada u Muzeju "Srpska kuća" na Krfu. 

Na pitanje koliko nas upravo ta mesta, lokacijski i vizuelno, podsećaju na važnost čuvanja kolektivnog sećanja, Damnjanović ističe da je njihova uloga izuzetna.

"Veoma su važni. Srećom, sada se dosta piše o Prvom svetskom ratu, posebno i o tom povlačenju preko Crne Gore i Albanije do Krfa, pa onda o Solunskom frontu. Kad su se stvorili uslovi, a to je već iza Prvog svetskog rata, mada se i u samom ratu nešto radilo koliko se moglo, ali posle rata, u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevine Jugoslavije, prirodno, to je bio veliki rat te generacije, tih generacija".

Kako objašnjava, upravo zbog tog istorijskog konteksta, između dva svetska rata urađeno je mnogo na podizanju i uređenju memorijalnih kompleksa, a poseban pečat tom procesu dao je veliki arhitekta Nikolaj Krasnov.

Govoreći o mestu Prvog svetskog rata u nacionalnoj svesti, on ističe da je reč o događaju koji je u kolektivnom pamćenju Srbije dobio gotovo mitske razmere. Prema njegovim rečima, u pitanju je "na neki način najveći rat Srbije, što se tiče srpskog naroda kao celine". 

"I Drugi svetski rat je ravan Prvom svetskom ratu, u celini. Ali sama Srbija između Drine i Timoka – Prvi svetski rat je prosto skroz onako mitski, jer tu se Srbija izdigla do neba, platila to veoma skupo, takav je to istorijski trenutak bio", objašnjava Damnjanović.

Euronews Srbija

On podseća da su ključne tačke moderne srpske istorije nacionalna revolucija pod Karađorđem početkom 19. veka i svetski ratovi, a posebno Prvi svetski rat, i naglašava da ta prošlost nije daleka.

"Nismo mi u vremenu mnogo izmaknuti. Tu su, recimo, dedovi moje generacije, a sad mlađih pradedovi, ili možda već i čukundede. Ali u svakom slučaju, nije to pradavna neka prošlost. Ako se mi sećamo srednjeg veka, i treba da ga se sećamo, ali ovo je mnogo bliže".

Na pitanje koliko je važno da ta mesta i vizuelno podsećaju na ono što se iza njih krije, posebno za mlađe generacije koje često nemaju priliku da ih lično posete, Damnjanović poručuje da je suština u ličnom doživljaju i razmišljanju.

"Treba da zastanu i razmisle. To su bili naši preci, nisu to davni preci, zar ne. Naravno, i oni muški koji su tvorili gro te vojske, ali i žene i oni koji su dobrim delom ostali u Srbiji da trpe okupaciju, da zamene sve te odsutne muškarce, neke i trajno, jer su mnogi poginuli".

Posebno ističe da poseta takvim mestima nosi snažan emotivni i simbolički naboj.

"Vi kad odete na takva mesta, vi baš stavljate snažan akcenat, razume se, na Krf, na Zejtinlik. Ima tamo i veliko groblje kod Bitolja, ono obeleženo na Kajmakčalanu, ima po samoj Srbiji ovde na Ceru, na Gučevu, posebno uz Drinu".

VLADA REPUBLIKE SRBIJE

Govoreći o stanju u kojem se danas nalaze ta spomen-obeležja i svetinje, Damnjanović ocenjuje da je situacija uglavnom dobra.

"Ne bi neki ljudi očekivali, čak i mnogi ne bi očekivali, ali radilo se i u vreme socijalizma. Iako komunistička Jugoslavija nije previše vodila računa, reklo bi se, o tome, ali nekad se i pretera pa se kaže kao da nije uopšte vodila. Vodilo se, recimo, šezdesetih godina. Radilo se na obnovi".

On podseća i na činjenicu da su jugoslovenske vlasti vodile računa i o spomenicima ruskim vojnicima koji su zajedno sa srpskim učestvovali u borbama na Solunskom frontu.

"Maltene, to bi propalo. Čak su u vremenu između dva rata i naše vlasti pomagale da se pomenu ruski vojnici koji su bili zajedno sa srpskima, recimo na Solunskom frontu, u onom nekom ključnom periodu 1916. godine, kada su bile bitke na Kajmakčalanu. To se održavalo, jer Sovjetski Savez o tome nije vodio računa. Pazite, jugoslovenske komunističke vlasti su vodile računa – ne previše, ali su vodile. Sovjetska vlast, čak i ona umerenija u vreme Hruščova i Brežnjeva, nije okretala glavu".

 Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu.