Nedostojan naslednik: Advokat za Euronews Srbija objašnjava kako svojim ponašanjem možete da ostanete bez nasledstva
Komentari
19/04/2026
-14:00
U Srbiji postoji mogućnost gubitka prava na nasleđe, odnosno da određena osoba ne nasledi imovinu ni na osnovu zakona ili testamenta. Zakon to definiše kao nedostojnost za nasleđivanje, a advokat Lazar Borozan je za Euronews Srbija objasnio u kojim situacijama može do toga da dođe.
Kao prvu situaciju je naveo da osoba gubi pravo na nasledstvo u slučaju da je sa umišljanjem usmrtila ostavioca ili je pokušala da to učini.
"Druga situacija je ako je neko lice prinudom, pretnjom ili prevarom navelo ostavioca da sačini ili opozove testament ili ga je u tome sprečio", kazao je.
Treća situacija je, prema njegovim rečima, ako je neko u nameri da se spreči poslednja volja ostavioca uništio, sakrio ili falsifikovao zaveštanje.
"Četvrta situacija je ako se neko ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca ili mu je uskratio nužnu pomoć. Sve navedene situacije se odnose na nedostojnost. Sud po službenoj dužnosti pazi da li je neko lice nedostojno", rekao je.
Dodao je da ostavilac hipotetički može da oprosti nedostojnost u obliku koji je potreban za zaveštanje. Borozan je objasnio da to znači da bi ostavilac mogao pre svoje smrti da sastavi na papiru, svojom rukom, izjavu u kojoj oprašta nedostojnost i iskazuje želju da ga osoba ipak nasledi.
Nasledstvo se gubi i isključenjem i lišenjem nužnog naslednog dela u korist potomaka
Napomenuo je da postoje još dva pravna instituta kojima se gubi pravo na nasleđe, isključenje i lišenje nužnog naslednog dela u korist potomaka.
Povezane vesti
"Kod isključenja ostavilac direktno isključuje iz nasleđa naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega. U zakonu se navode primeri. Jedan od primera je ako se neko lice uvredljivo ili grubo odnosilo prema ostaviocu", naveo je.
Drugi primer je ako je osoba umišljajno učinila krivično delo prema ostaviocu, njegovom detetu, bračnom drugu ili roditelju.
"Treći primer je ako se lice odalo neradu i nepoštenom životu", ocenio je.
Istakao je da sud, odnosno javni beležnik ne radi isključenje po službenoj dužnosti. Ukazao je da ono mora da bude izraženo na nesumnjiv način od strane ostavioca u obliku potrebnom za zaveštanje.
Promo
"To znači da ostavilac treba sam da izrazi svoju volju. Ako je nije izrazio, nema isključenja. Potrebno je da u formi testamenta jasno navede da nekoga isključuje. Poželjno je da se navede i uzrok", rekao je.
Napomenuo je da uzrok isključenja mora da postoji u vreme ostaviočeve smrti. Prema njegovim rečima, dokazivanje ovog isključenja tereti lice koje se na isto poziva. Borozan je naveo primer koji objašnjava pomenutu situaciju.
"Ako je ostavilac imao ćerku i sina, a sina je isključio, teret dokazivanja ostaje na ćerci", kazao je.
Povezane vesti
Naveo je da nedostojnost i isključenje ne smeta potomcima nedostojnog da steknu pravo na nasleđe.
Borozan je govorio i o trećem institutu na osnovu koga osoba može da izgubi pravo na nasleđe.
"Ako je potomak, koji ima pravo na nužni deo, prezadužen ili rasipnik, ostavilac ga može lišiti nužnog dela u korist njegovih potomaka. U tom slučaju je potrebno da lice koje se lišava ima maloletno dete ili punoletno dete koje je nesposobno za privređivanje", zaključio je za Euronews Srbija Lazar Borozan.
Iako je pravo na nasleđe zagarantovano zakonom, osoba na osnovu tri pravna instituta može da ostane bez njega. U sva tri slučaja bez nasledstva ostaje zahvaljujući svojim postupcima.
Komentari (0)