Nužni deo u slučaju testamenta: Koliko iznosi i ko može da ga dobije

Sastavljanje testamenta jedan je od vidova raspodele imovine u slučaju smrti. Na ovaj način naslednici često ostanu uskraćeni, međutim, po zakonu imaju pravo na nužni deo. Advokatica Slavica Vrbajac je za Euronews Srbija govorila koliko on iznosi i kakva je procedura za njegovo dobijanje.

Na početku je objasnila da pravo na nužni deo uvek imaju deca i supružnik.

"Roditelji, braća i sestre i drugi preci mogu da budu nužni naslednici samo ako su trajno nesposobni za rad i nemaju sredstava za život", kazala je. 

Dodala je da su nužni naslednici koji uvek imaju pravo: potomci ostavioca (deca, unuci i tako dalje), usvojena deca, njihovi potomci i supružnik. Relativni nužni naslednici su (samo ako su trajno nesposobni za rad i nemaju sredstava za život): roditelji, braća i sestre, kao i deda, baba i ostali preci.

Napomenula je da nužni deo ne predstavlja isti deo koji bi naslednik dobio po zakonu, već samo njegov minimum.

"Deca i supružnik imaju pravo na polovinu svog zakonskog naslednog dela, a ostali nužni naslednici (roditelji, braća, sestre i tako dalje) na jednu trećinu. Prvo se gleda koliko bi naslednik dobio da nema testamenta, pa se od toga računa zaštićeni minimum", rekla je. 

Na primer, ako dete ili supružnik po zakonu ima pravo na jednu četvrtinu imovine, njegov nužni deo bi bio jedna osmina.

Advokatica je objasnila šta bi se desilo u slučaju da osoba koja je sastavila testament ima pet naslednika. 

"Najpre se izračuna kako bi imovina bila podeljena po zakonu. Ako bi pet naslednika nasledilo jednake delove, svaki bi dobio po jednu petinu. Njihov nužni deo bi tada iznosio polovinu toga, odnosno po jednu desetinu. Zbir tih nužnih delova predstavlja deo imovine koji mora da ostane porodici, a ostatkom ostavilac može slobodno raspolagati testamentom", kazala je. 

profimedia

Prema njenim rečima, prvo se utvrđuje zakonski nasledni red, kao da testament ne postoji. Zatim se svakom nužnom nasledniku računa njegova minimalna zaštita.

Napomenula je da se nužni deo ne dobija automatski.

Kako se ostvaruje pravo na nužni deo? 

Naslednik, prema njenim navodima, mora to pravo izričito da traži u ostavinskom postupku pred javnim beležnikom.

"Prvo se pokreće ostavinski postupak pred javnim beležnikom, zatim nužni naslednik mora da izjavi da traži nužni deo i da ospori testament u delu koji ga povređuje i ako se stranke ne slože beležnik prekida postupak i upućuje na parnicu", rekla je.

Ako dođe do parnice, pokreće se tužba za povredu nužnog dela.

"Sud tada utvrđuje vrednost zaostavštine, uračunava poklone i smanjuje testamentarna raspolaganja. Rokovi koje zakon propisuje su: subjektivni rok godinu dana od saznanja i objektivni rok deset godina od proglašenja testamenta", zaključila je razgovor za Euronews Srbija advokatica Slavica Vrbajac.

Testament daje slobodu raspolaganja imovinom, ali ne apsolutnu. Zakon štiti najbližu porodicu kroz institut nužnog dela, koji predstavlja minimalnu naslednu sigurnost i granicu slobode testiranja.