Koliko ministarstava treba da ima Vlada Srbije: Politički kompromisi ili efikasnija uprava?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Od uvođenja višestranačja u Srbiji promenilo se 19 vlada, koje su se razlikovale i po broju članova i po organizaciji ministarstava. Neke su imale 19 članova, dok su druge brojale čak 36, a resori su se tokom godina spajali, razdvajali i menjali nazive. Stručnjaci ukazuju da broj ministarstava ne određuje nužno efikasnost vlade, već da je važno kako su nadležnosti raspoređene i kakve rezultate državna uprava ostvaruje.
Broj ministarstava često je rezultat političkih dogovora i kompromisa između stranaka koje čine vladajuću većinu, ocenjuju poznavaoci prilika. Što je više resora, veća je mogućnost da iza njihovog formiranja stoje potrebe koalicionih partnera ili različitih centara moći unutar samih političkih stranaka.
„Čim imate vladu sastavljenu od velikog broja ministarstava, znate da nemate jedan centar moći koji odlučuje o njenom sastavu. To znači da morate da podmirujete, bilo da su to koalicioni partneri i njihove ambicije, bilo da su centri moći koje imate unutar sopstvenih političkih subjekata“, navodi politički analitičar Vladimir Dobrosavljević.
Kako dodaje, takve vlade obično imaju i veliki broj potpredsednika ili ministara bez portfelja.
Tokom prethodnih godina u Srbiji su spajani različiti resori. Tako su objedinjavana ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i trgovine, turizma i telekomunikacija. Jedan od najdužih naziva nosilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dok se među dugotrajnijim primerima zajedničkih resora izdvaja ministarstvo koje objedinjuje građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu.
Stručnjak za državnu upravu Mihajlo Rabrenović ocenjuju da takvo objedinjavanje može da ima jasnu funkcionalnu logiku, naročito kada su u pitanju oblasti koje su međusobno povezane.
„Te oblasti povezuju planiranje, dozvole i realizaciju velikih projekata, i jedna takva struktura bi mogla da olakša koordinaciju i da je učini odgovornijom i preglednijom. Sama promena organizacione strukture ne dokazuje unapred ni uspeh ni neuspeh nekog državnog posla“, ističe Rabrenović.
Za procenu uspešnosti, kako dodaje, potrebno je analizirati konkretne pokazatelje – poštovanje rokova, troškove, broj nerešenih predmeta i kvalitet koordinacije između institucija.
Da li Srbija može da ima 14 ili 15 ministarstava?
Pojedini stručnjaci smatraju da postoji prostor za dodatno objedinjavanje resora i da bi Vlada Srbije mogla efikasno da funkcioniše sa 14 ili 15 ministarstava. Kao primeri navode se spajanje ministarstava pravde i državne uprave i lokalne samouprave, kao i objedinjavanje prosvete i sporta, imajući u vidu značaj školskog sporta za razvoj i obnovu sportskog sistema.
Slično tome, smatraju da trgovina ne bi trebalo da bude potpuno odvojena od privrede, jer su te oblasti usko povezane.
Ipak, manje ministarstava ne znači automatski i bolju upravu.
"Preveliki resori mogu postati teški za upravljanje, dok manje oblasti, ukoliko se pripoje znatno većim ministarstvima, mogu ostati u njihovoj senci. Zbog toga je prilikom odlučivanja o organizaciji vlade potrebno uzeti u obzir obim posla, jasno definisane nadležnosti i stručne kapacitete, ali i utvrditi merljive pokazatelje uspeha", rekao je Rabrenović.
Broj ministarstava može se promeniti jednim zakonom, ali se efikasnost državne uprave ne menja preko noći. Ona se procenjuje prema vremenu potrebnom za donošenje odluka, troškovima i rezultatima koje institucije ostvaruju.
Zato ključno pitanje nije samo koliko ministarstava Srbija treba da ima, već koliko dobro ona obavljaju svoj posao i u kojoj meri građani i privreda osećaju rezultate njihovog rada.
Specijalnu emisiju Euronews Srbija o današanjem izborima pratite OVDE.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)