Kolumna Greška

Prvo, treba pošteno priznati: U prognozama je većina istraživačkih agencija pogrešila, baš kao i gomila analitičara, između ostalih i ja. 

Nisam verovao da Studentska lista može da pobedi, a pogotovo nisam verovao u ovakvu pobedu, sa ovakvom razlikom, uz osvajanje apsolutne većine.  

I od svega u šta sam verovao, dogodila se samo jedna stvar: Aleksandar Vučić je predao vlast bez ikakvih trzavica i pošteno čestitao pobedniku izbora. 

Srbija se, na moje iskreno čuđenje, odlučila za avanturu, za nepoznato, i iracionalno je pobedilo. Pobedili su i dan danas neidentifikovani plenumi, i opšta mesta koja su ponavljana umesto programa i planova, i buka i agresija, kojima su svi ubeđivani da dolazi novo doba, sa novim ljudima, i da nemamo šta da pitamo ni ko su, ni šta će da rade, dovoljno je bilo to da će da smene Vučića. 

Srbija je odlučila da ukloni čoveka koji je jeste izmenio, koji je jeste ekonomski podigao, koji je jeste izgradio, učinio da standard poraste, i koji je, svime time, očigledno učinio više na promeni svesti ljudi, nego svi oni lumpen-intelektualci koji su blebetali o raznim vrednostima. 

Konkretna vrednost - vrednost puteva, vrednost plata od hiljadu evra, vrednost poslova, vrednost penzija -  bila je ta koja je ubedila ljude da je došao red na njih da odlučuju, da su sposobni, pametni i da treba da oni budu ti koji će u ovoj zemlji vladati, a ne onaj koji je sve to, realno, uradio. 

Uspesi koje je postigao, učinili su kraj vlasti Aleksandra Vučića. Ljudi su stvarno pomislili da ništa od toga nije do njega, što je bilo jasno kada su počeli da za svaki novi korak napred pričaju da je to ništa, i da je normalno i da je, uostalom, sve urađeno "našim novcem", da ne pominjemo da su ga optužili da je deo tog novca još i potkradao. 

I da sve bude još čudnije, umesto njega izabrali su "kamen za kupus", o kojem ništa ne znaju, osim što su znali da je sve "bolje od njega", pa i taj kamen. 

Kako će to sada izgledati, ko će birati vladu (Plenum?), kako će se svi ti, ubeđeni u svoju sve-pamet i nad-pamet, nositi sa svim onim sa čime su on uspešno nosio (odnosi u svetu, EU, Kosovo, region, Rusija, Kina, energetika, ekonomija...), ostaje da vidimo, uz nadu da su čuda i dalje moguća. 

Na unutrašnje političkom planu, samo od Studentske liste zavisi da li ćemo dobiti državu/društvo, koje će biti stabilno. 

Moguće je, ako ovaj pokret preraste u ozbiljnu političku organizaciju, a ne ostane radna akcija, i ako konačno dobijemo dve dovoljno jake i sposobne političke opcije u Parlamentu, koje će se nadmetati programima i idejama, kontrolisati jedna drugu i dogovarati se (uz kompromise), oko najvažnijih državnih interesa i ciljeva. 

Ako pak Studentska lista ostane na nivou na kojem je bila od kako je nastala, svojevrstan slet i radna akcija, bez ikakve druge ideje osim rušenja protivnika, ako krene u odmazdu, ako se, posle toga, podeli, na žirondince i jakobince, onda će vrlo brzo biti u situaciji u kojoj je poslednje dve godine bio Vučić. 

Biće pod stalnim pritiskom, spletkariće jedni protiv drugih, optuživati jedne druge, cepati se, i ljudi će ih još na sve to proglasiti krivima, i izdajnicima, odvratnim i glupim, a mi ćemo ući u još jedan glupi krug nasilja, bez konkretnog rešenja, ili sa rešenjem kakav je bio Bonaparta. 

No, o tom potom. Videćemo, vrlo brzo, koliko su sposobni da vode i grade državu, poredak, pošto su jedan uspešno srušili. 

Na kraju, "naše pare" su sada kod njih. Pa da vidimo šta će sa njima da rade.