Kolumna "Dekonstrukcija": Teorija velike zamene
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Francuski pisac Reno Kami veoma je živopisan lik. Rođen 1946, već sa 25 godina je postao profesor francuske književnosti na Hendriks koledžu u Arkanzasu, a sa 30 godina osvojio je prestižnu književnu nagradu Feneon. Po povratku u Pariz, 1978. godine, počinje da se druži sa poznatim gej umetnicima Rolanom Bartom, Endijem Vorholom, Žilberom Prušom i Džordžom Pasmorom. U to vreme bio je član Socijalističke partije i podržavao Fransoa Miterana.
Književnu nagradu Francuske akademije za svoj dotadašnji rad dobio je 1996. godine i upravo u to vreme počinje njegov zaokret koji klimaks dostiže 2011. objavljivanjem knjige "Velika zamena". Američki magazin "Nejšn" nazvao ga je zbog toga "gej ikonom" koja se pretvorila u "belog suprematistu".
Naime, teorija velike zamene je, po definiciji iz enciklopedije "Britanika", "belačka, ekstremno desničarska, rasistička teorija zavere prema kojoj levičarske domaće i međunarodne elite predvođene Jevrejima žele da zamene autohtono stanovništvo obojenim imigrantima" a "kako bi preuzele nacionalne političke i ekonomske institucije".
Tako jedan autor piše: "Povod za ovaj tekst jeste moj razgovor sa osobom A iz mesta B u Alžiru – nema sprdnje, uistinu se radi o osobi A iz mesta B u Alžiru – koja je pre sedam, osam godina kupila stan u Parizu. Osoba A je, kupivši stan u Parizu, po osnovu prebivališta, pribavila sebi francusko državljanstvo, ne bi li potom, malo po malo, na istu parisku adresu, prijavila još desetak svojih rođaka iz mesta B u Alžiru. Osoba A i njenih desetak rođaka iz mesta B nikakve predačke veze sa Francuskom nemaju, a na moje pitanje zašto su se ovde tako masovno prijavljivali i pribavljali državljanstva, osoba A mi je kratko i jasno odgovorila – zato što možemo.“
Autora teksta užasno muči što "Arapi iz Alžira, masovno i sve masovnije, glasaju na izborima u Francuskoj" pa je istraživanjem došao do zaključka da je nedopustivo jednostavno dobiti francusko državljanstvo. Mnogo jednostavnije nego u nekim drugim državama.
"Stoga, braćo Arapi iz Alžira, ukoliko već smatrate državu Francusku svojom, i ukoliko ste na osnovu tog smatranja dobili francusko državljanstvo, izvolite da nam na izborima 18. aprila, onako pošteno, j****e majku majčinu. Samo zato što vam se može. Nama, odavle, se ne može. Nama nije dozvoljeno, tek tako, na osnovu smatranja, da glasamo na izborima u vašoj zemlji", zaključuje taj autor.
Nije mi cilj da debatujem o osnovanosti ove teorije koju liberalne elite nazivaju ekstremističkom i fašističkom nego da izrazim svoje čuđenje što je ona u našoj javnosti našla plodno tle upravo među ljudima istog političkog i ideološkog opredeljenja kao oni koji je na Zapadu sa gnušanjem odbacuju.
Jer tekst koji sam citirao nije iz nekih francuskih desničarskih novina nego iz kosmopolitskog, liberalnog dnevnog lista "Danas". Napisao ga je kolumnista tih novina Miloš Živković i objavio pod naslovom "Slučaj osobe A iz mesta B ili velika bosanska zavera". Samo Arape iz Alžira zamenite Srbima iz Bosne, Pariz Dorćolom i Francusku Srbijom. To je to, ni zarez nije promenjen. Da, zamenjen je i datum izbora.
Ranije smo o migrantima i strancima na stranicama lista "Danas" mogli da pročitamo samo najbolje. Na primer, profesor sociologije i kolumnista tih novina Aleksej Kišjuhas je, pre samo nekoliko godina, pisao "Migranti, dobrodošli!" i kritikovao Srbiju jer je "od 139 zemalja sveta, na bednom, zadrtom i tragičnom 136. mestu po prihvatljivosti migranata" (valjda prihvaćanju, profesore).
Uopšte, ako ste čitali "Danas" u poslednjih desetak godina, niste mogli da ne primetite izvanrednu simpatiju prema migrantima svih boja i oblika i zalaganje za ukidanje granica (Kišjuhas, "Divljačke granice"). Srpska gostoljubivost je, u tim slučajevima, i osporavana kao nedovoljna i podsticana kao neophodna.
Zato ne može čovek da se ne začudi kada vidi da liberalni i progresivni Srbi koji se diče svojim kosmopolitizmom i otvorenošću svog uma postanu pristalice teorije velike zamene samo – u odnosu na svoju sabraću s one strane Drine. Sve granice treba ukinuti, samo tu na Drini treba obezbediti bodljikavom žicom.
Da stvar bude još smešnija (ili tragičnija), oni svojoj braći sa "pogrešne" strane Drine zameraju isto ono što pristalice teorije velike zamene zameraju obojenim imigrantima iz Afrike i Azije – da ih vlast ovde dovodi da bi preuzeli političke i ekonomske institucije i da bi svojim glasovima autohtonom stanovništvu nametnuli neprijateljsku vladu.
Prevelika je tuga Miloša Živkovića i njemu sličnih, neutešni su, što je Srbima (iz Bosne, drugi se, iz nekog razloga, ne pominju) omogućeno da na vrlo jednostavan način dobiju državljanstvo Republike Srbije, mnogo lakše nego Hrvatima, Rumunima ili Bugarima. (Mađari se, opet iz nekog razloga, ne pominju.) Samo, ni to nije baš potpuna istina i nije baš na "majke mi" kako se eksplicitno navodi.
Ali drugo nešto ovde "čudno miriše". Ne to što nam je zakon u tom smislu krajnje liberalan (liberali, valjda, vole kad je liberalno) nego što su to tek sada primetili, iako je sadašnji Zakon o državljanstvu Republike Srbije usvojen pre 22 godine, u decembru 2004 – za vreme vlade koju je predvodio Vojislav Koštunica i za vreme predsednikovanja Borisa Tadića. I to uz podršku svih parlamentarnih stranaka osim – Srpske radikalne stranke, koja mu se protivila samo zbog neprihvatanja nekih amandmana koji su se ticali strože zaštite granica.
Sada su se setili da im smetaju Srbi iz Republike Srpske sa srpskim državljanstvom. Ako pobede na izborima, hoće li im ga oduzeti, kao što neki već predlažu? Šta na to kaže kandidat Feđa Dimović, čija je grupa ne tako davno pevala o tome koliko smo pogrešili što smo "našu braću preko Drine gledali sa visine, kao da nismo ista krv, kao da nismo isto ime"? On je napravio veći zaokret od Renoa Kamija.
Više mrze Srbe s one strane Drine nego što AfD mrzi migrante s one strane Sredozemnog mora. A AfD nazivaju fašistima? Stvarno, ovoga ima samo u Srbiji.
Povezane vesti
Komentari (0)