Kolumna "Dekonstrukcija": Bezobrazluk kao filozofija
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Italijanski pesnik i teoretičar umetnosti Filipo Tomaso Marineti je, sastavljajući Manifest futurizma 1909. godine, kao jednu od ključnih osobina futurista stavio drskost, odnosno bezobrazluk. Devet godina kasnije, kada je Futuristički pokret – do tada čisto umetnički pokret koji je okupljao slikare, vajare, pesnike i književnike – prerastao u Futurističku političku partiju, Marineti je ponovio svoj pozitivan stav o bezobrazluku. Osobine koje krase jednog futuristu, prema njemu, bile su smelost, razmetljiva hrabrost i mladalačka drskost.
Ova partija trajala je samo godinu dana. Već 1919. pridružila se Fašističkoj borbenoj ligi, koju će 1921. Musolini reorganizovati u Nacionalnu fašističku partiju i u nju, između ostalog, unela svoju filozofiju veličanja drskosti.
Drskost kao osobina omiljena je i u aktuelnom protestnom pokretu u Srbiji. Setite se samo mlade levičarke razmetljive hrabrosti koja ispred Rektorata novinarki u kameru govori "šta te boli k***c kako se ja zovem". Nova deviza postala je toliko popularna da su počele da se prave i majice sa tom skraćenicom a prihvatili su je i kvazilevičari, i kvazidesničari.
Mladalački bezobrazluk koji je krasio Musolinijeve crnokošuljaše i Marinetijeve futuriste preuzeli su, međutim, i pripadnici starije generacije. Ako do sada nije bio evidentan, bezobrazluk je očigledan u reakcijama kojim se pravdaju najnoviji spotovi pristalica Studentske liste sa implicitnim pretnjama nasiljem, uključujući i ono seksualno.
Zar nije bezobrazluk pisati o "satiričnom" pozivu izvesnog Živka Gvozdenovića da mu se dostave sveže ideje za to šta raditi s "ćacikama", sa nadnaslovom "Napadi režima i tabloida" i sa Gvozdenovićevim citatom "Zgrožen sam i zabrinut"?
Autorka tog teksta u "Vremenu" Marija L. Janković je vrhunski profesionalac, koji kada piše, na primer, o napadu na dekana Filozofskog fakulteta Danijela Sinanija piše direktno targetirajući novinara Milomira Marića. Kako drugačije protumačiti naslov "Napadnut dekan Filozofskog fakulteta, čovek kojeg je Milomir Marić maltretirao na televiziji"? Pri tome, ne pomene saopštenje Višeg javnog tužilaštva da je motiv napada bio razbojništvo.
Novinarka koja veznik "kamoli" piše odvojeno nada se da će u nedeljniku "Vreme" "ostati još dugo". Šanse su joj, reklo bi se, velike. Ne zbog nedostatka pismenosti nego zbog viška "razmetljive hrabrosti". One "novinarske" što se sjajno rimuje sa "mladalačkim bezobrazlukom" kojim odiše, reklo bi se, čitava redakcija.
Povezane vesti
Profesionalnu novinarku koja se sama šminka Jovanu Gligorijević, na primer, krasi isti duh, a u "Vremenu" je baš dugo. Ona kaže: "Ako ti je silovanje prva asocijacija na sapun, mogu samo da zaključim da retko koristiš sapun".
Podrška ovakvom stavu stiže i sa viših instanci. Urednik Andrej Ivanji u tekstu pod naslovom "Silovanje zdrave pameti" baš to radi – siluje zdravu pamet. "Trebalo bi neki psiholog da se izjasni o profilu čoveka koji je u sapunu na podu kupatila nekog zatvora u videu studenata FDU, u kome je reč da će Aleksandar Vučić da završi iza rešetaka, prepoznao aluziju na njegovo silovanje", piše on praveći se nevešt, što je neka vrsta bezobrazluka.
Ispuštanje sapuna u zatvorskom kupatilu, to je opšte mesto, jeste simbol ranjivosti na seksualni napad i metafora za zatvorsko silovanje.
Ne znam da li se neki psiholog izjašnjavao o ovoj temi, valjda je svima jasno o čemu se radi pa nikome nije izazovno, ali jesu kriminolozi. Na primer, Valeri Dženes i Majkl Smajt sa Stanforda. Oni su za američku Nacionalnu komisiju za eliminaciju zatvorskih silovanja napisali opširno istraživanje u kojem su naveli da je sapun na podu zatvorskog kupatila "najtipičniji simbol zatvorskog silovanja".
Time su se bavili i sociolozi sa Univerziteta Rajs u Teksasu koji su naveli da je "pretnja sapunom na podu zatvorskog kupatila u medijima i političkom diskursu često korišćena kao oruđe za zastrašivanje" te da se fraza "nemoj ispustiti sapun" ("don’t drop the soap") koristi kao "forma vansudske karme protiv gnusnih zločinaca tako što se seksualni napad stavlja u okvir očekivanog kažnjavanja zatvorenika".
Ili su Ivanji i Gligorijevićeva do sada živeli ispod nekog staklenog zvona koje ih štitilo od toga da im slika sapuna na podu zatvorskog kupatila bude asocijacija za bilo šta drugo osim za higijenu, ili su bezobrazni. U prvom slučaju ne znam kako se uopšte bave poslom kojim se bave, u drugom slučaju ne znam kako mogu da budu toliko besramni da se i sami svrstavaju u red silovatelja. Silovatelja zdrave pameti, naravno.
Svoj bezobrazluk ne krije ni Vladimir Mihić, doskorašnji vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kojem spot "apsolutno nije sporan", štaviše, "zaista je fantastičan i vrlo kreativan", a za "famozni sapun" u ovom kontekstu do sada nikada nije čuo, dok mu "neko nije objasnio". Ipak, misli da je to "tolika besmislica" i "potpuno nebitna stvar".
Povezane vesti
Čist bezobrazluk je i pristup bivšeg predsednika Demokratske stranke Zorana Lutovca, koji ovu (implicitnu) pretnju u izjavi za "Danas" definiše kao "političku satiru".
Postoji, međutim, jedna velika razlika između drskosti italijanskih futurista, odnosno fašista i ovog goreopisanog bezobrazluka – ovi prvi su bili spremni da snose odgovornost za svoju drskost, a ovi drugi nisu. Oni od sebe prave žrtvu i kalimerovski kmeče kukajući kako ih "napadaju režim i tabloidi". Zaista je bezobrazluk prava reč – bez obraza. I bez stida. I zato su tako dučićevski hrabri. Osim kad su žrtve.
Komentari (0)