Kolumna "Dekonstrukcija": Sojče i dementori

Sojče je, kako piše rođeni Požarevljanin Nemanja Rujević u kolumni za "Danas", "pokojni varoški oriđinal, što je po ulici uzvikivao parole i opšte kritike". Sa njim se "niko nije baš raspravljao, jer zašto bi se, pobogu, iko raspravljao sa Sojčetom?" Objašnjenje je u devizi koju Rujević lansira da "u raspravi treba da važi pravilo – što se tvrdi bez dokaza, može se i odbaciti bez dokaza". 

"Pravilo da se ono što se tvrdi bez dokaza može i odbaciti bez dokaza ostaje važno, kako se ne bismo gubili u nebitnom, sumanutom i proizvoljnom, već pričali o bitnom, realnom i konkretnom", objašnjava on. 

Ja, kao što vidite, ne poštujem ovo pravilo. Naprotiv, previše često ulazim u polemiku, odnosno kritikujem one koji iznose kojekakve tvrdnje sa nekim dokazima ili bez njih jer verujem da u javnom prostoru takve stvari ne smeju da ostanu da "vise". Ali trudim se da uvek iznesem dokaze (rekao bih čvrste) za svoje tvrdnje jer ne podnosim nedokazano lupetanje. Kao što je ono, na primer, Sofije Mandić koje smo Ivan Radovanović i ja pomenuli u "Teškoj priči".  

Njoj je dokaz da živimo u tiraniji to što je u poslednjih "deset godina, tokom kojih je SNS sve vreme bila na vlasti, za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja bilo optuženo ukupno sedmoro ljudi – od toga čak troje tokom 2023. godine nakon masovnih protesta, odnosno nakon što se represija vladajućeg režima značajno pojačava". 

Od tih sedam optuženih, troje je osuđeno na uslovnu kaznu, a ostali su oslobođeni. I to u vreme kada se "represija" i "tiranija" "značajno pojačavaju".  

Stvar je u tome da ni izvanredno principijelni ljudi poput Nemanje Rujevića kad-kad odustaju od svojih principa i upuštaju se u raspravu s onima koji nemaju dokaze. "Uzmimo recimo poslednju režimsku pustolovinu – tvrdnju da je upotreba zvučnog topa inscenirana. To se tvrdi na bazi tačno ničega, ali rodilo se i valja ga ljuljati", piše on.  

Dobri, a pomalo i pošteni Rujević piše da "čovek donekle mora da se spusti na nivo varoške budale pa da dokazuje da nema dokaza za teoriju o fingiranju zvučnog topa". A ima li dokaza čestiti Rujević da je zaista došlo do upotrebe zvučnog topa? To se tvrdi na osnovu "nečega"? 

U jednom ranijem tekstu tvrdi da ima. Rujević, koji nije lakoveran čovek, pisao je da je, kada je saznao za vest o upotrebi zvučnog topa, 15. marta 2025. godine, nešto posle 19 časova, preko Tvitera pozvao očevice da mu se jave. "Ostao je budan do u sitne sate i nastavio rano ujutro" i sakupio više od 200 svedočanstava "kojima ne veruje tek tako nego zapitkuje – gde ste bili, šta ste osetili, odakle je došlo, jeste li povređeni?" 

"Iz toga, u rano popodne, nastaje mapa. Tačkice predstavljaju svedočenja. Tako se utvrđuje – huk je išao od Terazija ka Slaviji, a epicentar je bio između Londona i Cvetnog trga", dodaje. 

Lepo je što je Rujević i obazriv – ne prima se novinar "Dojče velea" na zvučni top kao kolege sa N1 na ubijeno dete iz Valjeva – i lepo je što je izdvojio makar 16 sati svog života samo za prikupljanje svedočanstava (ako je zapitkivao više od 200 svedoka, na to je morao potrošiti makar pet minuta po zapitkivanju, što je nešto više od 16 sati neprestanog rada). 

Ali svedočanstva ljudi sa Tvitera nisu nikakav dokaz. Čak i kada, kao Rujević, "znate za jadac – da svedoci zaboravljaju, dopevavaju i dramatizuju". "Ali, kada se imaju stotine očevidaca, onda se slika polako sklapa". Slika se sklapa utoliko pre ako vam daju različite priče – "neki su čuli nešto poput formule, drugi kao mlazni avion, treći potmuli huk. Mnogi tvrde da su osetili lahor. Veliki broj govori o teško opisivoj jezi". 

Sam Rujević navodi da su u jednom svedočenju pomenuti dementori – zlikovci iz "Harija Potera" – i dodaje da se njemu čini da "taj opis dobro sažima ostale, baš zato što su dementori mistični". Ili, možda, zato što su realni koliko je i "pucanj" iz zvučnog topa.  

Ne krivim Rujevića što, iako se ozbiljno potrudio da sаkupi svedočanstva, nije našao nijedan dokaz. Nisu ga našli ni mnogo ozbiljniji od njega sa znatno većim brojem svedočanstava. Na primer, organizacija Iršot, koja je na osnovu 3244 svedočanstava došla do zaključka da, iako "u dostupnim snimcima nisu u mogućnosti da identifikuju tragove", to ne znači da nije bilo upotrebe zvučnog topa, nego "naprotiv, zvučna aktivnost koja se ne može razlučiti ili je jedva uočljiva od pozadinske buke sa snimka bi mogla ukazivati na prisustvo LRAD-a". Zaključuju da se upotreba zvučnog topa „ne može isključiti“. Da li to znači da se može uključiti? 

Zapravo, sada sam shvatio da je Rujević u pravu u ovom slučaju i da je odsustvo dokaza zapravo dokaz, ali ne da nečega nije bilo već upravo suprotno – da je bilo. 

I sad, kada je zaključeno van svake razumne sumnje da je "Vučić pucao svom narodu u leđa", vlast nastavlja da "lupeta" i "vraća se na sam događaj, svedočanstva, masovnu paniku i tako dalje". Da to neće, pazite sad, "ne bi zapodenula čitavu sumanutu akciju fabrikovanja tobožnjeg zvučnog topa". Potpuno sam se izgubio u Rujevićevim dokazima. Zar je vlast ta koja "fabrikuje"? Zar je sad zvučni top odjednom "tobožnji"? Šta se ovde dešava? 

Video je, valjda, i Rujević da ovde nešto nije kako treba pa dodaje: "Ovde će možda čitalac podići obrve navrh čela, pa bolje da razjasnim." Živ nisam od uzbuđenja. 

"Vlast prvog među nama nije demokratski legitimisana (osim u periodu od 2012. do 2014. godine) jer nije nikad organizovala iole slobodne izbore. No, ona ima delatni legitimitet jer je slušaju institucije – kakve-takve, a uglavnom podjarmljene, podrivene i zaposednute lojalistima. Prema tome, naša vlast dela u saglasju sa svojim sumanutim tezama", objašnjava Rujević. 

Pitam se, da li on to kao Sojče tvrdi da izbori nisu bili "iole slobodni", ili ima neki čvrst dokaz. Ako ima, što ga nije dao vlastima u Berlinu za koje radi i kojim plaća porez? Onda, verovatno, njegovi poslodavci ne bi priznali rezultate svih dosadašnjih izbora i ne bi se sastajali sa jednim „nelegalnim predsednikom“. Sa Nikolasom Madurom, na primer, nikada nisu. Da li je to dokaz? 

Pitam se, isto tako, da li to nemačke institucije ne slušaju nemačku vlast i ako je ne slušaju, koju to vlast slušaju? Rusku? I na kraju, sad više ne znam koja je to "sumanuta teza" vlasti. Ona kad „fabrikuje tobožnji zvučni top“ ili ona kada njegovu upotrebu negira? Sludeo me Sojče iz Bona. Možda se, zaista, ne treba raspravljati sa nedokazanima o nedokazanom.