Drevni Egipćani žrtvovali sluge kako bi i u zagrobnom životu služili svojim preminulim gospodarima
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Antropolozi su otkrili dokaze o nasilnoj smrti velikog broja dvorskih zvaničnika sahranjenih pored faraona Prve dinastije u nekropolama Abidos i Um el-Kab čime je podržano postojanje ljudskih žrtava u ranoj istoriji Drevnog Egipta.
Značajan napredak u forenzičkim i bioarheološkim istraživanjima omogućio je naučnicima da saznaju više o ljudskom žrtvovanju u drevnom Egiptu, a dokazi o tome pronađeni su u grobnicama prvih egipatskih faraona, navodi se u najnovijoj studiji koju danas prenosi portal Frontiers.
Nove metode istraživanja primenjene su na posmrtne ostatke u kraljevskim pogrebnim kompleksima iz perioda Prve dinastije, oko 3078-2900. p. n. e, na lokalitetu Um el-Kab u Abidosu, gde su stotine dvorskih zvaničnika i zanatlija sahranjene oko grobova ranih kraljeva.
Koristeći primer Abidosa, holistički pristup koji odlikuje bioarheologiju kao naučnu disciplinu, omogućava ne samo da se ponovo tumače brojne zbirke nalaza iz prošlosti, već i da se temeljno preispita način na koji se shvata društvo drevnog Egipta i Nubije.
Savremene analize su pokazale da su na posmrtnim ostacima mnogih pojedinaca u Abidosu prisutne povrede nastale u vreme smrti, kao i da su prvobitni istraživači verovatno uočili te povrede, ali ih pogrešno protumačili kao postmortalna oštćenja.
"U mnogim drevnim kulturama, sluge su često žrtvovane zajedno sa gospodarima kako bi nastavile da im služe u zagrobnom životu. Takođe je moguće da je to bila demonstracija moći vladara - neki dvorjani su se možda dobrovoljno žrtvovali zarad večnog zagrobnog života, dok su drugi žrtvovani nasiljem", objasnila je Rozalin Kembel, istraživač na Univerzitetu Perdju (SAD).
Unsplash/2H Media
Ispostavilo se da su u 39 odsto slučajeva lobanje starih Egipćana imale karakteristične pukotine izazvane udarcem tupog, ravnog predmeta u potiljak ili drugi deo lobanje. Takve povrede, kako pokazuje analiza naučnika, dovele bi do iznenadnog gubitka svesti, unutrašnjeg krvarenja i brze smrti dvorjana, što podržava ideju o ritualnom ubistvu, zaključila je Kembel.
Povezane vesti
Napredak u saznanjima o poreklu povreda, tafonomiji i nijansama socioekonomskog statusa vidljivim u načinu sahranjivanja omogućava nam da preispitamo prvobitne zaključke do kojih su istraživači došli pre jednog veka.
Savremene metode primenjene su posebno na zbirku posmrtnih ostataka koje je istraživač Flinders Pitri iskopao dvadesetih godina 20. veka u Abidosu, u južnom Egiptu.
Rani istraživači su smatrali da oni pružaju dokaze o ljudskom žrtvovanju na samom početku egipatske države.
Primena znanja i rezultata istraživanja prikupljanih tokom čitavog jednog veka omogućila je ponovnu procenu ovih nalaza i osavremenjivanje naših saznanja, potvrđujući ove zaključke.
Ta nova saznanja su, međutim, istovremeno i usložnila razumevanje nalaza, jasno pokazujući da su pogrebni rituali vezani za sahranjivanje vladara Prve dinastije verovatno bili složeniji i raznovrsniji nego što se pretpostavljalo.
Autori istraživanja ukazuju da bi ova studija trebalo da podstakne druge stručnjake da, koristeći savremenu tehnologiju i metode, ponovo prouče nalaze svojih prethodnika i tako kontinuirano unapređuju razumevanje života u prošlosti, čak i na području tako bogatom arheološkim nalazima kao što je dolina Nila.
Komentari (0)