Kolumna "So na ranu": Ljudi sa tri prsta
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ima onaj Tarantinov film "Inglourious Basterds“, naši su ga preveli kao "Prokletnici“, sa onom čuvenom scenom u kojoj britanski špijun prerušen u nemačkog oficira, u kafani, na savršenom nemačkom, naručuje tri viskija i podiže tri prsta, kažiprst, srednji i domali, što je svima u kafani bio pouzdan znak da ovaj nije ono za šta se izdaje. Jer, Nemci, naime, broj tri pokazuju, baš kao i mi Srbi i ostatak kontinentalne Evrope, palcem, kažiprstom i srednjim prstom. Samo Anglosaksonci i stanovnici bivših britanskih kolonija kada pokazuju broj tri čine to kažiprstom, srednjim i domalim prstom. Ima i treći način, onaj koji koriste u Kini i još nekim delovima Azije, kada spojite palac i kažiprst, a podignete ostala tri prsta, srednji, domali i mali, isto kao kad neko pokazuje da je potrefljen ukus onog što je skuvano.
I dok za sve ostale tri prsta predstavljaju samo matematički simbol, za pravoslavce tri prsta – palac, kažiprst i srednji prst – predstavljaju i verski simbol, jer se njima označava Sveto trojstvo i zato ih spajaju u jedno kada se krste. A za Srbe, tri prsta, osim što su verski, predstavljaju i nacionalni simbol, i pre Vuka Draškovića i devetomartovskih demonstracija, a otad pogotovo, po kome su Srbi prepoznatljivi u svetu bez da kažu ko su i odakle su.
I sada svaki put kada na ekranu vidim predstavnike Studentske liste kako podižu tri prsta, onu anglosaksonsku i azijsku verziju, setim se Tarantinovih "Bastersdsa“ i one scene razotkrivanja. Džaba trube, talambasi, karnevalske atmosfere, euforija, vesele pesmice, bicikle, kamioni, avioni, ja "prokletnica“ vidim samo jedno. Ono što se ne vidi. Srpska tri prsta.
Opšte je mesto da je svako sam sebi najveći neprijatelj, pa tako i Studentska lista, koja je ovim cenzurisanjem srpska tri prsta u svojoj kampanji uspela da razotkrije svoje suštinske slabosti. Najmanja od njih je ovaj marketinški gaf sa tri prsta, koji, kako tvrde neki marketinški stručnjaci, uprkos velikom "hajpu“, kako to kažu deca, preti da pretvori kampanju Studentske liste u, citiram, "PR fijasko“. Zato što svaki put kada neko od njih digne tri prsta kao znak da su treći na izbornom listiću, većina ljudi pomisli samo jedno – zašto dižu "tuđa“ tri prsta, a ne "naša“. A kako to već biva u psihologiji, na to jedno očigledno pitanje se veže niz onih na koja se studenti i njihovi mentori mesecima unazad svojski trude da izbegnu odgovore. Ne moram previše da objašnjavam kako se od pitanja "Zašto ne dižu srpska tri prsta?“ stiže do pitanja "Šta je vaš stav o Kosovu, članstvu u EU, Srebrenici, sankcijama prema Rusiji?“.
Ako je neko cenzurisanjem srpska tri prsta u kampanji Studentske liste hteo, kako se priča, da zadovolji muslimanski deo glasača i "ekipu“ iz Pazara, koji, tvrde upućeni, imaju veliki uticaj u studentskom pokretu, i da tako izbegne da dovodi Muslimane u "neprijatnost“ da odlučuju kako će dizati tri prsta, kao Srbi ili kao Englezi, mogao je to da uradi i tako da ne uvredi ni većinski narod u Srbiji. Pa, zapitajte se da li bismo sad o ovome pričali da su pored tri prsta na anglosaksonski i azijski način, predstavnici Studentske liste podigli i tri prsta na način kako to čine Srbi, koji su većinski narod države u kojoj se održavaju izbori na kojima učestvuju? Iz ovog retorskog pitanja neminovno se dolazi do onog koje to nije, a koje treba da nam otkrije da li je cenzurisanje srpska tri prsta nečija loša procena ili je, ipak, poruka? Kad već dođe dovde, sumnja tu neće da stane, nego pita dalje: "Kakva to poruka treba da bude?“. Pa onda "Ko tu poruku šalje?“. Pa na kraju i: "Šta su 'naša deca' u celoj toj priči?“. Na ovo poslednje pitanje, bez da se prejudiciraju odgovori na ona prethodna, neće se pogrešiti ako se odgovori: "Upozorenje iz budućnosti".
Da se ne smeju pokazivati tri prsta kojima se krsti, pale sveće, slavi slava i odlazi u crkvu, zabranjivali su, da se ja sećam, još samo komunisti. Bila sam mala, ali pamtim kako su ljudi navlačili roletne u stanovima kada su se palile slavske sveće. Pamtim da se na popisima stanovništva nije preporučivalo da se izjašnjavate kao Srbi, može Crnogorci, može Hrvati, najbolje Jugosloveni, ali Srbi ne baš. Pamtim i vreme kada se Srpska Nova godina slavila tajno i kada je učešće na tim proslavama bilo ultimativni znak buntovništva i prkosa. Kao pank.
Sećam se kada sam pre oko dve decenije sa nekom novinarskom grupom bila u poseti Prizrenu, kako smo prolazili "Lastinim“ autobusom kroz centar grada i špalir Albanaca koji su nam svi bez izuzetka pokretima ruku simulirali kako će nas klati. Mi smo njima odgovarali sa tri prsta što ih je mnogo više nerviralo nego da smo ih vređali ili im pretili. To potenciranje srpskog identiteta za njih se činilo kao najveća pretnja. U celom tom haosu koji se na kraju završio kamenovanjem našeg autobusa, izlazeći iz Prizrena na ulici smo videli čoveka koji je nosio dete i krišom nam pokazivao tri prsta. To je bio jedan od onih par desetina Srba koliko ih je tada bilo u tom gradu u kom su srpske kuće bile opasane bodljikavom žicom.
Povezane vesti
E, njega sam se setila kad sam videla ove sa studentske liste kako se trude da im podignuta tri prsta slučajno ne zaliče na srpska tri prsta. A sada kada su ukinuli poznati srpski simbol ostalo je još samo da se vrate u "period kiflica“, kako reče na N1 konsultantkinja za izborne kampanje, inače ćerka poznatog profesora, kandidata sa Studentske liste koji je preživeo vetiranje iako je bio na značajnim funkcijama ne samo u vreme ove vlasti, nego i one prethodne.
A "period kiflica“ je, kako je objasnila konsultantkinja, onaj period uličnih okupljanja i događanja koji je tim ljudima pružio priliku da grade identitet i pripadnost zajednici. Pa što to neko nije ranije rekao? Sad kad sam čula od nje za taj "period kiflica“ i sve to, puklo mi je pred očima zašto su srpska tri prsta nepoželjna u kampanji studentske liste. Pa zato što se srpska tri prsta vezuju za "period proje“, one tvrde seljačke, bez sira i kisele vode, koja se stavljala u seljačke tkanice kad muško čeljade pođe u rat. Pošto smo mi Srbi, sticajem okolnosti, uglavnom na takvim okupljanjima gradili svoj identitet.
Komentari (0)