Kolumna "Politika kao sudbina": Kuća vam plakala
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Verujem svakome ko mi kaže da nije glasao za nasilje nad Draganom Vučićevićem i Informerom. Naravno da nije, pristojan čovek se gnuša nasilja, nasilje je zakon džungle, u savremenom svetu monopol na silu pripada državi.
Uostalom, ni ona mlada žena što je letos pred Rektoratom u Beogradu postala instant heroina studentskog pokreta kad je Televiziji Informer sve u brk skresala, nije rekla da će igrati kolo kad se besna rulja na čelu sa Dijanom H. bude obračunavala sa redakcijom. Rekla je da će igrati kolo "kad budu prenosili vaša hapšenja".
Verujem i studentima kad kažu da ne podržavaju upade u medije i institucije, niti na njih pozivaju. Verujem i Iliji Srdanoviću, prvom na Studentskoj listi i lekaru koji zbog upada doduše nije hteo da prekida večeru, ali je "poštovane sugrađane" posle ipak pozvao da ne pribegavaju nikakvoj vrsti nasilja, dodavši da ih to mole "vaša Studentska lista i vaš studentski pokret".
Napad na redakciju Informera prvog postizbornog dana bacio je senku na veoma ubedljivu pobedu Studentske liste, iako ta pobeda još zvanično nije ni proglašena, niti su njeni nosioci stupili na vlast. Policijom formalno i dalje upravlja Ivica Dačić kome je poneko možda već počeo da otkazuju poslušnost, kako to obično u sličnim prilikama biva, no kredibilitet Studentske liste je već uveliko u igri. Što se vidi i po tome da su se i Evropska unija i zapadne novinske agencije nenadano zainteresovale za preksinoćnje događaje na adresi Peke Dapčevića 17 na Voždovcu. Jer sve što se dalje u zemlji dešava pripisivaće se pobednicima.
Zato su i silni protivnici Srbije u svetu i okolini uočili dobru priliku da zaigraju na kartu kako se u Srbiji sve menja da bi ostalo isto, jer je naša zemlja "crna rupa" na karti Evrope. Nečeg sličnog se sećam i iz oktobra 2000, kada je "Vašington post" u izveštaju dopisnika sa Kosova odnekud iskopao fotografiju Vojislava Koštunice u selu Svinjare sa puškom u ruci. "Nema dokaza da je novi predsednik Jugoslavije ratni zločinac", javljao je R. Džefri Smit, ali...razumljivo je da Abancima, eto, ne uliva nikakvo poverenje...
Naši su ratovi davno završeni, Srbija je odavno kandidat za članstvo u EU, prošlost više ne može biti alibi za nasilje, kao što je tada bila Abancima. Zato ne pomaže što blagonakloni mediji i politički aktivisti povodom nasilnog upada u Televiziju Informer i maltretiranja njenih zaposlenih potežu argument da "grupa građana" ima razloga za "revoltiranost" zbog Informerove ofanzivne propagande u korist Vučićeve vlasti. "Revoltiranost" domaćeg stanovništva je pre četvrt veka bila argument zapadnih medija kada je trebalo pravdati užasne zločine pripadnika UČK nad preostalim Srbima na Kosovu posle povlačenja Vojske Srbije iz naše južne pokrajine.
Ne znam je li domaći NVO sektor hteo da pomogne ili odmogne novoj vlasti, ali su NUNS i Fondacija Slavko Ćuruvija pokazali posebno bedan osećaj za tajming kada su, prvog jutra posle napada na redakciju Informera zatražili, ne zaštitu ili makar fizičku bezbednost za zaposlene na toj televiziji, već - njeno hitno gašenje. Kakva slepa mrlja kod ljudi sa dugim radnim stažom u "odbrani ljudskih prava"! Ljudi koji inače rado brbljaju u prazno o "solidarnosti" i "empatiji". Teško onome ko bude prinuđen da od njih traži solidarnost i empatiju. Svaki su zloban komentar na svoj račun proglašavali napadom, ali kada je cela jedna redakcija postala žrtvom pravog, nespornog, opipljivog, fizičkog nasrtaja, njihovi medijski prijatelji su to nazvali "ulaskom građana", a oni su zatražili da žrtve napada izgube i egzistenciju.
Da bi istog dana kada su zatražili gašenje Informera, novinarska udruženja izrazila "ozbiljnu zabrinutost" što novi vlasnik Nove i Radara hoće da ugasi tabloid i ukine honorare u Radaru. Više su se potresli zbog podkasta Marka Vidojkovića nego zbog dvesta zaposlenih u Informeru. Govor mržnje? Mrtva je trka čiji je jezik poganiji, Vidojkovićev ili Vučićevićev. Prava razlika je u političkoj strani za koju igraju, a ne u profesionalizmu, humanizmu i renesansi.
Postoji u slučaju Vučićević još jedan problem za novu vlast. Još nam nije rekla ko joj je lider, ko kandidat za premijera a ko za predsednika, ali jedan od njenih nespornih lidera je profesor Jovo Bakić, redak kandidat koji je uvek jasno govorio šta misli, ne osvrćući se na zatajnost plenuma i njihove kolektivne volje. A Jovo Bakić dve godine obećava da će političke protivnike da vija, prži, dinsta i bog zna šta još da im radi. Prilično je jasna i decidna njegova jučerašnja izjava HRT-u da "postoje mediji koji se nazivaju televizijama, a zapravo su duhovne trovačnice. Zbog očuvanja mentalne higijene naroda te trovačnice moraju se ukinuti, a njihovi vlasnici i direktori procesuirati".
Ali možda nije mislio na ovo što se dan posle izbora desilo Draganu Vučićeviću? Možda jeste? Ne možemo to da znamo dok ga ne pitamo.
Kao što ne možemo da isključimo mogućnost da su ga neki glasači Studentske liste bukvalno, a ne metaforički shvatili. Na primer, ovi koji su uspeli da probiju betonsko staklo koje im se preprečilo na putu do članova kolegija TV Informer.
Verujem da niko sa Studentske liste nije hteo da nasilje baci senku na njenu pobedu, kao što za nasilje nije glasao ni jedan od mojih prijatelja i poznanika koji je glasao za Studentsku listu. Ali je nasilje svejedno ispalo strašno efektno. Skoro sve televizije koje je Lista smatrala "režimskim" hitno su istakle bele zastave u znak predaje, menjajući program, goste i voditelje. Valjda kako ne bi izazvale revoltirane "grupe građana" da se upute na njihove adrese. Epizoda Informer bila je poučna.
To ne znači da je to i bio plan. Ali su ljudi koji su silom upadali u tuđi prostor po svoj prilici verovali da imaju podršku nove vlasti, što se vidi i po tome što lica nisu skrivali od kamera već su se radovali vlastitom odrazu na ekranu. Ne znamo šta je sa njima bilo, hoće li odgovarati, kao što ne znamo jesu li imali nalogodavce ili su sami odlučili da prokrče medijski put vlasti za koju su, nagađam, glasali. I hoće li biti proglašeni za "ubačene elemente".
Svejedno. Nekad neko nešto radi u vaše ime, i kada vi to niti želite, niti potajno priželjkujete. Ali ako nije u vaše ime, to treba jasno reći, kao što je Ilija Srdanović u ime Studentske liste na kraju dana i uradio. Ali hiljade i hiljade glasova na društvenim mrežama i dalje, i još žešće, traže čistke i "revolucionarni teror".
Dok se ostalima čini da im se država pred očima raspada.
Njima ostaje da se nadaju da će Studenti u blokadi moći da kontrolišu društvene sile koje su oslobodili. I koje već pokušavaju da u njihovo ime dele revolucionarnu pravdu i sprovode revolucionarni teror.
Povezane vesti
Komentari (0)