Kolumna "Dekonstrukcija": Gustiranje lustracije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić branila je svojevremeno kolumnistu lista "Danas“ Marka Vidojkovića ocenjujući kako on "psuje mnogo, koloritno. Psuje gustiozno. I psuje javno“.
Sada, kada bi htela, verovatno bi i Nemanju Rujevića branila na sličan način. Jer lupa mnogo, koloritno, gustiozno i javno. Reklo bi se.
Rujević se (ponovo) istakao tvitovima u kojim gustira sedlanje i jahanje neistomišljenika. Zbog toga ga je pomenuo i Aleksandar Vučić, što, čini se, Rujeviću godi.
E, ali nije Rujević bukvalno mislio na sedlanje i jahanje neistomišljenika, iako je ono što je napisao baš bilo gustiozno. I za to mu je svedok, krunski svedok, njegov - notes. On tu, objašnjava pravdajući se, zapisuje svoje ideje i, između ostalog, o čemu bi u budućnosti mogao da piše. Tu je on, sveska mu je svedok, zapisao kako bi mogao da piše o "besmislu jurenja po ulicama".
Sveske mu, hteo je da piše, ali zli Vučić ga je sprečio, jer je pogrešno protumačio njegove tvitove sa jahanjem i sedlanjem. Kakva grehota. U toj kolumni, koju bismo mogli da pročitamo da pre nje nije napisao tvitove sa jahanjem i sedlanjem, odnosno da ih Vučić, naravno, nije pogrešno protumačio, Rujević bi urbi et orbi „obesmislio postizborno jurenje po ulicama“.
Ako misli da bi to moglo da se "obesmisli“, da li to znači da postoji neki univerzum u kojem bi to moglo biti smisleno? Ili prihvatljivo? S kakvim to ljudima, među kojima su i neki novinari, imamo posla kada je potrebno objašnjavati nešto tako očigledno? Da jurenje nekih ljudi po ulicama nije i ne može biti opcija.
Bila bi to lepa kolumna. Vrlo poučna i smislena, samo da vlast nije rešila da onemogući glasanje za nekih 30.000 "gastarbajtera". Tada je taj kolumnista, kako piše, shvatio "da mu ideja iz notesa ide na groblje", pa je napisao inkriminišuće tvitove. Dakle ideja o "obesmišljavanju" jurenja po ulicama više nije validna? Jahanje je postalo smisleno?
Povezane vesti
Ali nije Rujević to gustirao u svojim tvitovima, tvrdi. On, kao uostalom i autor te briljantne ideje, studentski kandidat Jovo Bakić, nije mislio bukvalno. "Vic je u tome što niko normalan ne misli stvarno da jaše današnje udarne pesnice režima", piše on. Dobar vic. Samo je pitanje šta ćemo s ovima koji nisu normalni, a njih je, reklo bi se, mnogo.
Sreća da su Rujević i Bakić normalni, pa su njima jahanje, sedlanje, valjanje u katran i perje zapravo metafore za lustraciju. Lustraciju za sve, kako piše Rujević, "za sve te informere, aloe, novosti, vladanke i botove, za lojaliste koji obitavaju godinama u dubokom zakonskom i ljudskom ofsajdu".
Na stranu sad što sam uveren da je sama ideja lustracije potpuno neprihvatljiva, jer predstavlja ozakonjivanje političkog revanšizma i progona političkih neistomišljenika. A Rujeviću i Bakiću je vrlo stalo do "vladavine prava". Zašto? Ukratko, jer ako se neko ogrešio o zakon, može mu se suditi i može biti kažnjen po zakonu. Lustracija je potrebna samo za one koji ne mogu biti kažnjeni po sadašnjim zakonima i zbog toga predstavlja legalizaciju progona neistomišljenika. Za to je (i)lustrativna ova Rujevićeva ideja o "ljudskom ofsajdu", što je, čini se, dehumanizacija. Ili nisam razumeo metaforu.
U ovom slučaju me više zanima da li bi toj lustraciji o kojoj Rujević mašta zbog ogrešenja o profesiju bili podložni samo "informeri, aloi i novosti" ili bi se taj zakon odnosio na sve. Da li bi trebalo lustrirati i „Danas“ koji u istom danu kada objavljuje Rujevićevu kolumnu, ako se ne varam, objavljuje i tekst pod naslovom "Vučić opasan po zdravlje nacije"? Šta su to "režimski" mediji koje Rujević navodi uradili gore od ovoga? Da ne navodim sada sve ostale „profesionalne“ gadosti koje se na dnevnoj bazi pojavljuju u ovim "bogougodnim" medijima.
Lustrirati samo jedne medije, a ne i druge i to na osnovu političke podobnosti jeste revanšizam. Ali je u skladu s "vladavinom prava" kako to zamišljaju Rujević, Bakić i ini.
Jer, kako piše Rujević, "ako će oni i dalje moći da se bave svojim 'poslom', onda se džabe kreč… pardon, sedla".
"Sedlo, katran, perje, ali ne iživljavanja radi nego da se ne ponovi", piše ovaj čovek. Sad, ako neko bude uživao u tome, to je nus efekat ove gorke pilule koju bismo svi zajedno morali da popijemo da bismo ozdravili. Mislite da bi „jahačima“ bilo lako da „jašu“?
Povezane vesti
Predviđa Rujević da će, ako „ekipa zglajzne, moliti Boga“ da o njima pišu ljudi poput njega, a ne „krvožedni tabloidni novinari i botovi“. "Ja ću sve to vodeći računa o dostojanstvu ličnosti bez obzira koliko se ličnost svog dostojanstva odricala“, piše on.
To me je podsetilo na onu čuvenu scenu iz "Otpisanih" kada se ljotićevac obraća Prletu: "Mićo, budi miran i ne boj se. Bolje za tebe. Imam laku ruku, nećeš ni osetiti."
Pitanje je da li je jahanje metafora za lustraciju, ili je lustracija eufemizam za jahanje.
Komentari (0)